Цијене годинама дивиљају: Ово је раст од 2020. до 2025.

Становништво Босне и Херцеговине, готово свакодневно, суочава се са растом трошкова живота и све вишим шансама да од својих примања не живе, већ преживљавају.

Док плате и пензије стагнирају или се повећавају минимално, што није довољно за покривање и основних људских потреба, потрошачка корпа у августу ове године премашила је 3.200 КМ.

Док цијене расту, осим плата и пензија, становништво чека промјене које не могу доћи у латентности са којом као друштво 'животаримо', чекајући да негдје и неко реагује у наше име. 

Редакција портала Радиосарајево.ба искористила је податке Агенције за статистику Босне и Херцеговине како би упоредила цијене животних намирница у сектору прехране и хигијенских производа у периоду од фебруара 2020. године до септембра 2025. године. Цијене су изражене у просјеку, док је постотак рачунат компарацијом цијена. 

Намирнице расле и више од 100 посто

За истраживање, користили смо податке из фебруара 2020. године и податке из септембра 2025. године, како би компарирали пет година раста.

Највеће "изненађење" су хигијенски улошци чија је цијена порасла за 162.5 посто, те мљевена кафа по килограму чији раст цијене износи чак 120 процената од фебруара 2020. године.

У фебруару 2020. године, за килограм риже било је потребно издвојити 3.1 КМ, док у септембру 2025. године, за килограм риже требало је да издвојимо просјечну цијену од 4.6 КМ што је раст од 48.4 посто.

Килограм хљеба у фебруару 2020. године износио је просјечно 2.3 КМ, док је у септембру забиљежен раст од 65 посто. У септембру за килограм хљеба, потребно је било издвојити 3.8 КМ. 

Пшенично брашно (2020) коштало је 1 КМ, док је за исту грамажу брашно износило 1.5 КМ по килограму што је раст за 50 посто.

Месни производи су такође поскупили.

Свјежа пастрмка (2020) по просјечној цијени износила је 9.8 КМ, док је у септембру цијена износила 13.3 КМ по килограму. Свјежа пилетина (2020) по килограму коштала 4.6 КМ, док смо за исту у септембру ове године морали издвојити 6.6 КМ по килограму, што је раст од око 43 посто. Јунетина по килограму износила је 13.2 КМ према просјечној цијени из фебруара 2020. године, док је у септембру забиљежен раст од 91 посто, са цијеном од 25.3 КМ по килограму.

Јаја на комад (2020) коштала су 0.3 КМ, док је у септембру 2025. године јаје на комад коштало 0.4 КМ по просјечној цијени. 

За килограм путера у фебруару 2020. године, потребно је било издвојити 22 КМ, док је у септембру 2025. године та цијена порасла за око 50 посто, те је било потребно издвојити 33.5 КМ по килограму, према просјечној цијени.

Омиљено воће, банане и јабуке, коштале су скоро у пола јефтиније, па је за јабуке у фебруару 2020. године требало издвојити 1.5 КМ. Данас, цијене јабука се крећу око 3 КМ што је скоро стопроцентни раст. Банане су 2020. године коштале 2.4 КМ, док је у септембру забиљежена цијена од око 3.0 КМ. 

Кафа као луксуз

Највеће изненађење јесте кафа, чија цијена расте и на свјетском тржишту. У 2020. години, килограм мљевене кафе коштао је чак 13.4 КМ, док у септембру 2025. године постиже своју највећу цијену до сада, са растом од 120 посто и износила је 29.5 КМ.

Килограм ситног шећера 2020. године износио је 1.2 КМ по просјечној цијени, док за исту грамажу данас морамо издвојити 1.7 КМ. 

Млијеко у тетрапаку доживјело је раст цијена од скоро 50 посто, те данас за њега морамо издвојити 2.2 КМ по литри. У фебруару 2020. године, коштало је око 1.4 КМ. 

Хигијенски производи све скупљи

Осим хране, поскупили су и хигијенски производи као што је детерџент за машинско прање веша, који по килограму износи 6 КМ, а детерџент за ручно прање посуђа по литри 4.3 КМ. Шампон за косу по литри износи 12.2 КМ, док зубна паста по комаду износи 4.0 км (септембар, 2025).

У 2020. години, прије проглашења пандемије, за килограм детерџента за машинско прање веша требало је да издвојимо 3,7 КМ, а за детерџент за посуђе по литри 2,9 КМ.

За хигијенске производе као што су шампон за косу по литри или зубну пасту, требало је да издвојимо 9.2 КМ, односно 3.0 КМ по кутији пасте.

Хигијенски улошци, који су нужност, а не луксуз, према компарацији цијена, доживјели су раст цијене од чак 162.5 посто, што показује да се цијена готово утростручила. У септембру ове године коштали су 4.2 КМ, док су у фебруару 2020. по паковању износили тек 1.6 КМ. 

Како даље?

На глобалном нивоу, извјештаји о цијенама говоре да су исте својим растом тешко подношљива за бројна домаћинства. Босна и Херцеговина, по расту цијена прехрамбених намирница, није изузетак.

Индепендент.цо.ук, 28. октобра 2025. године, јавља да је инфлација цијена у Великој Британији успорила упркос чињеници да цијена хране у овој држави кошта 4.3 посто више него прије годину дана.

Укупна инфлација хране пала је на 3,7 посто  са 4,2 посто у септембру, међутим, цијене свјеже хране наставиле су расти, достигавши ​​4,3 посто више него у октобру прошле године у односу на раст од 4,1% у септембру.

За 'обичног' човјека, статистика није битна, већ одговор на питање - када ће цијене на полицама пратити наводе о смањењу инфлације?

У Босни и Херцеговини, према процјенама Уједињених народа, око 17 посто наших суграђана, живи у екстремном сиромаштву. Преживљавају са 3 до 5 КМ дневно. 

Око 600.000 живи на рубу сиромаштва, а себи не могу приуштити ни да вечерају. Око 4 процента наших суграђана, грађана и грађанки Босне и Херцеговине, у екстремном је ризику од сиромаштва. 

Уз ову статистику, остаје нам да са зебњом гледамо како се новчаник тањи, док чекамо испуњење људског права - на живот са слободом од страха, у овом случају за егизистенцију, и слободе од потребе.

(Радио Сарајево) Фото: БН