Доста братоубилаштва!

Епископ шабачки Лаврентије, са бројним свештенством из Јадра, Мачве, Поцерине и Рађевине, служио је парастос генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу, у Белој Цркви, код Крупња, и освештао мермерно знамење између споменика убијеним жандармима 7.јула 1941 . године, Богдану Лончару и Миленку Браковићу, на ком је заветна порука "Никада више".

Србија 18.07.2016 | 14:06 Ово је, како је рекао епископ шабачки, централно обележавање 70 година од убиства генерала Михаиловића и 75 година од убиства два српска жандрама, на Ивањдан 1941 године, у акцију коју је извео Жикица Јовановић Шпанац, партизан из Ваљева, са друговима.

-Желимо да, одавде, пошаљемо поруку, до неба, да је доста српским поделама, а посебно братоубилаштва, дубоко верујући да су стасале генерације, лако је то жарко желе да преточе у реалан живот-рекао је владика Лаврентије.

-Нама је потребна садашњост и будућност, којих нема у већем светлу и сјају, ако не искоренимо оно што нас је спотицало и спотиче и дан данас.

Академик и песник Матија Бећковић, који је беседио пред окупљеним људима овог дела Србије, рекао је да је "братоубилаштво у Србији почело у рату, продужено је после рата, а није престало ни у миру, до данашњега дана".

-Они који су такву одлуку донели нису били наивни и знали су шта раде - поручио је академик Бећковић.



-Знали су шта се у Србији збивало и предвидели шта ће се збивати све док буде тај дан славила као велики празник. Та одлука је далеко већи злочин од оног који се догодио у Белој Цркви, на Ивандањ 1941. године. Да је остало на оном што се овде догодило, већ би се и заборавило. Богдан, Жикица и Миленко одавно би једни другима пољубили ране, загрлили се и пољубили, али нису им дали они који су одлучили како су одлучили, а та одлука је, умногоме одлучила судбину Србије и српског народа.

Наш чувени песник је посебно поручио да они који су Белу Црквку преселили на тако убитачам начин по род, "то личи као када би за симбол Првог српског устанка, уместо Марићевића јаруге, узели Рафовањски лук, а, уместо часнога крста, на ком су се устаници заклели, узели секиру којом је Карађорђе убијен".

А зашто је, рекао је Бећковић, одлучено како је одлучено, "није тешко досетити се, а да ли је то био почетак устанка или братоубилачког рата, лако је закључити".

-Уместо да је све остало у Белој Цркви, бела Црква се преселила и поделила сваку кућу у Србији- нагласио је академик Бећковић.

-Из куће се преместила у душе и мозгове, а одатле у законе и судове, школе и уџбенике, новине и књиге. Да би све било кобније, нема у Србији ниједне куће која није била на обе стране и ниједан Србин који се не би могао бројати као двојица. Обојица су данас губитници и пораженици. Зато је Србија једина у којој се није завршио овакав братоубилачки рат и у којој се одржавају овакви скупови и држе овакви говори.

По Бећковићевим речима, "они који су се против комунизма борили, пре него што је комунизам пропао и сада су проказани, а они који су се против њега борили, кад је пропао, они су, и сада, на правој страни".

Бећковић је говорећи о убиству генарала Драгољубу Драже Михаиловић, које се догодило у ноћи између 16 и 17 јула, подсетио да Хитлер његову главу уценио на 100.000 рајс марака у злату, називајући га "злочинцем који је бацио земљу у највећу несрећу".

-Ове Хитлерове речи понављане су у Србији 70 година, а за његову главу је дато више од 100.000 марака- нагласио је академик Бећковић.

-Михаиловићеве убице су награђене највећим чиновима, премијерским, министарским и амбасадорским положајима. После 70 година поништена је та срамна пресуда, али генерал Михаиловић још чека своју војску, своју цркву, свој народ да кажу истину не само о њему, већ о хиљадама "Михиловића" погинулих у антихитлеровској, савезничкој, редовоној југословенској краљевској војсци.

Међу посетиоцима и гостима ове светковине у Белој Цркви, био је и судија Гојко Лазарев, актулени председник Вишег суда у Шапцу, који је председаво судским већем, које је 2008. године, рехабилитовало жандарме Богдана Лончара и Миленка Браковића.

(БН телевизија/В.М.)