Dosta bratoubilaštva!
Episkop šabački Lavrentije, sa brojnim sveštenstvom iz Jadra, Mačve, Pocerine i Rađevine, služio je parastos generalu Dragoljubu Draži Mihailoviću, u Beloj Crkvi, kod Krupnja, i osveštao mermerno znamenje između spomenika ubijenim žandarmima 7.jula 1941 . godine, Bogdanu Lončaru i Milenku Brakoviću, na kom je zavetna poruka "Nikada više".
Srbija 18.07.2016 | 14:06
-Želimo da, odavde, pošaljemo poruku, do neba, da je dosta srpskim podelama, a posebno bratoubilaštva, duboko verujući da su stasale generacije, lako je to žarko žele da pretoče u realan život-rekao je vladika Lavrentije.
-Nama je potrebna sadašnjost i budućnost, kojih nema u većem svetlu i sjaju, ako ne iskorenimo ono što nas je spoticalo i spotiče i dan danas.
Akademik i pesnik Matija Bećković, koji je besedio pred okupljenim ljudima ovog dela Srbije, rekao je da je "bratoubilaštvo u Srbiji počelo u ratu, produženo je posle rata, a nije prestalo ni u miru, do današnjega dana".
-Oni koji su takvu odluku doneli nisu bili naivni i znali su šta rade - poručio je akademik Bećković.
-Znali su šta se u Srbiji zbivalo i predvideli šta će se zbivati sve dok bude taj dan slavila kao veliki praznik. Ta odluka je daleko veći zločin od onog koji se dogodio u Beloj Crkvi, na Ivandanj 1941. godine. Da je ostalo na onom što se ovde dogodilo, već bi se i zaboravilo. Bogdan, Žikica i Milenko odavno bi jedni drugima poljubili rane, zagrlili se i poljubili, ali nisu im dali oni koji su odlučili kako su odlučili, a ta odluka je, umnogome odlučila sudbinu Srbije i srpskog naroda.
Naš čuveni pesnik je posebno poručio da oni koji su Belu Crkvku preselili na tako ubitačam način po rod, "to liči kao kada bi za simbol Prvog srpskog ustanka, umesto Marićevića jaruge, uzeli Rafovanjski luk, a, umesto časnoga krsta, na kom su se ustanici zakleli, uzeli sekiru kojom je Karađorđe ubijen".
A zašto je, rekao je Bećković, odlučeno kako je odlučeno, "nije teško dosetiti se, a da li je to bio početak ustanka ili bratoubilačkog rata, lako je zaključiti".
-Umesto da je sve ostalo u Beloj Crkvi, bela Crkva se preselila i podelila svaku kuću u Srbiji- naglasio je akademik Bećković.
-Iz kuće se premestila u duše i mozgove, a odatle u zakone i sudove, škole i udžbenike, novine i knjige. Da bi sve bilo kobnije, nema u Srbiji nijedne kuće koja nije bila na obe strane i nijedan Srbin koji se ne bi mogao brojati kao dvojica. Obojica su danas gubitnici i poraženici. Zato je Srbija jedina u kojoj se nije završio ovakav bratoubilački rat i u kojoj se održavaju ovakvi skupovi i drže ovakvi govori.
Po Bećkovićevim rečima, "oni koji su se protiv komunizma borili, pre nego što je komunizam propao i sada su prokazani, a oni koji su se protiv njega borili, kad je propao, oni su, i sada, na pravoj strani".
Bećković je govoreći o ubistvu genarala Dragoljubu Draže Mihailović, koje se dogodilo u noći između 16 i 17 jula, podsetio da Hitler njegovu glavu ucenio na 100.000 rajs maraka u zlatu, nazivajući ga "zločincem koji je bacio zemlju u najveću nesreću".
-Ove Hitlerove reči ponavljane su u Srbiji 70 godina, a za njegovu glavu je dato više od 100.000 maraka- naglasio je akademik Bećković.
-Mihailovićeve ubice su nagrađene najvećim činovima, premijerskim, ministarskim i ambasadorskim položajima. Posle 70 godina poništena je ta sramna presuda, ali general Mihailović još čeka svoju vojsku, svoju crkvu, svoj narod da kažu istinu ne samo o njemu, već o hiljadama "Mihilovića" poginulih u antihitlerovskoj, savezničkoj, redovonoj jugoslovenskoj kraljevskoj vojsci.
Među posetiocima i gostima ove svetkovine u Beloj Crkvi, bio je i sudija Gojko Lazarev, aktuleni predsednik Višeg suda u Šapcu, koji je predsedavo sudskim većem, koje je 2008. godine, rehabilitovalo žandarme Bogdana Lončara i Milenka Brakovića.
(BN televizija/V.M.)
Komentari / 0
Ostavite komentar