"Заштита живота оправдава силу државе против насилника"

Док се након сваког новог фемицида јавност поново пита да ли су институције могле спријечити трагедију, адвокат Златан Омеровић упозорава да постојећи систем заштите жртава насиља у породици у Босни и Херцеговини нема стварну снагу да их заштити. 

У разговору за Фену истиче да држава, не само да има право, већ и обавезу да према насилницима дјелује бескомпромисно, примјењујући најстроже могуће мјере и санкције када постоји и најмањи ризик по живот, јер је заштита живота апсолутни приоритет над свим другим правима и слободама.  

Неефикасне заштитне мјере

Заштитне мјере забране приласка оцијенио је непотпуним и неефикасним, јер, како је рекао, у пракси, не могу заштитити никога.

"Надлежне институције ће рећи да је урађено све како треба и да је донесено рјешење о забрани приласка, да је полиција обилазила жртву, али то није довољно. То нас је пракса поучила и то смо видјели досада у свим случајевима фемицида, тако да можемо рећи да је држава заказала. Када кажем држава, мислим на европске конвенције о одговорности државе за сигурност њених грађана - наглашава Омеровић.

По његовом мишљењу, треба направити механизам који је "извршан, опипљив и практичан". То, каже, може бити праћење особе којој је изречена мјера забране приласка, на начин да буде приморана да носи "наруквицу" или се може обезбиједити неки други механички вид праћења да би се осигурало да неће прићи жртви.  

"Пракса нас учи да насилници прилазе жртвама независно о мјерама забране приласка и периодичним доласцима полиције, које једноставно не могу спријечити посљедице. Не знам ни један случај у пракси, вјеројатно их је било, али није јавно објављено, да је неко кажњаван само због чињенице да се приближио жртви насиља, јер тада се већ обично деси нешто што је много озбиљније од самог кршење забране приласка. То видимо у случају Елме Годињак-Прусац, коју је прије неколико дана усмртио њен супруг Тарик Прусац - истиче Фенин саговорник.

У затвору обећавао да ће убити жену кад изађе

Такође, као још један примјер, навео је случај у Хрватској када је мушкарац већ био у затвору због физичког напада на супругу.

"У затвору је обећавао да ће је убити када изађе из затвора. То је и урадио - каже Омеровић.

Такође, истакао је да у бројним случајевима починиоци насиља отворено пријете, без икаквог прикривања, шаљући пријетеће поруке и позиве, уходећи жртве те долазећи им на радно мјесто. Подсјетио је на још један случај, опет из Хрватске, гдје је једна жртва убијена у просторијама Центра за социјални рад, упркос ранијим сигналима и упозорењима.

"Стога би кршење забране приласка, предумишљај и дрскост коју показују ти насилници требали бити кажњавани много строжије. Те казне би требале бити толико строге да, када се изрекну, претегну над намјером да починиоци насиља повриједе некога, дакле, инструмент којег се неко заиста боји - подвукао је.

Осим тога, по мишљењу овог адвоката, требао би постојати систем гдје ће се стручне особе озбиљно бавити проблемом насиља над женама када препознају образац понашања као што је праћење, односно ухођење, јер се у таквим случајевима увијек ради о понављајућем и препознатљивом обрасцу понашања.

"Ту би се морале укључити институције социјалне заштите, које би омогућиле да насилник буде на неки начин дислоциран, а не да се увијек фокусирамо само на жртву и на то како је затворити у неку сигурну кућу - нагласио је.

То значи, како каже, да би се требала превентивно дјеловати на насилника и затворити га у за то посебно намијењене објекте или ограничити његову слободу на неки други начин, након што се утврди да се насиље дешава или да постоји латентна опасност да ће доћи до фемицида.

"Ходограм би такође могао бити начин на који би се насилници превентивно третирали, умјесто неког спорог механизма заштите, који нема никаквог потенцијала за превенцију, јер насиље у породици је нешто што се дешава на дневном нивоу - истиче Омеровић.

Казна неће одвратити насилнике

На питање да ли казнена политика у БиХ када је у питању фемицид дјелује довољно превентивно, казао је да не испуњава своју сврху.

"Иако је чињеница да имамо фемицид као квалифицирано кривично дјело одлична ствар, сама казна и санкције, независно од тога да ли неко зна или не колика је предвиђена казна, насилнике неће одвратити од намјере да почине убиство. Ко се бавио таквим врстама предметима зна да се ту ради о фиксацији на жртву. Када мушкарци, а они су у 98 посто случајева насиља у породици ти који су починиоци, дођу у фазу фиксације повезане с мржњом и агресијом, не постоји предвиђена казна која ће их одвратити од њиховог наума - упозорава.

У том контексту, опет се осврнуо на трагични случај Елме Годињак-Прусац, подсјетивши на наводе медија по којима је њен супруг тврдио да ће онај ко га одвоји од његовог дјетета, "завршити под земљом".

"Њему санкција у моменту убиства није значила много - казао је Омеровић.

Посебно је указао на нешто што би, каже, требало постати опште позната чињеница, а то је да Европски суд за људска права налаже држави предузимање сваке могуће мјере да би зашитила људски живот.

"Држава има основ да "гази" и примјени драконски систем и санкције у том погледу и да буде врло агресивна у свом понашању. То неће довести до кршење конвенцијских права јер је, по Европској конвенцији о људским правима, заштита живота темељна обавеза једне државе. Имамо право на слободу мисли, савјести и вјероисповијести, право на слободу изражавања, поштено суђење, али по члану 2. поменуте конвенције, обавеза државе је да заштити право на живот, што би требало бити најбитније. Стога, држава може да буде агресивна колико год жели - подвукао је.  

Како оцјењује овај правни стручњак, БиХ би требала развити властити систем заштите, а не да само слиједити примјере и моделе других држава. Стога је, сматра он, потребно осмислити ефикасан и проводив механизам, било на нивоу државе или ентитета, те размотрити формирање посебних центара у којима би стручни тимови свакодневно и континуирано радили на случајевима насиља над женама.

"Мени је, не као професионалцу и адвокату, већ прије свега као човјеку, постало неподношљиво да стално свједочимо оваквим стварима. Питам се колико жена управо сада стрепи чекајући да им неко дође на врата, колико њих у овом тренутку прима пријетеће поруке - и буде ми лоше при самој помисли на то - казао је Омеровић на крају разговора.

Истраживање Европског института за родну равноправности и Агенције Европске уније (ЕУ) за темељна показало је да око 31 посто жена у ЕУ доживи физичко или сексуално насиље током живота.

Каква је ситуација у ЕУ

Поједине земље ЕУ биљеже знатно већи број пријављених случајева насиља над женама него земље западног Балкана, посебно нордијске државе попут Финске, Шведске и Данске. У новијим анализама Финска је међу државама које су имале највише пријављених случајева насиља над женама у Европи. Стручњаци често објашњавају да жене у развијенијим друштвима чешће пријављују насиље јер имају више повјерења у институције, мање страхују од осуде и рјеђе осјећају потребу да ћуте о ономе што проживљавају иза затворених врата.

На Балкану је тишина често једнако присутна као и само насиље. Многе жене годинама живе у страху, економској зависности и друштву које их учи да "трпе", док неповјерење у систем додатно обесхрабрује пријављивање насилника. Управо зато међународне организације годинама упозоравају да је родно засновано насиље дубоко укоријењен проблем Босни и Херцеговини, Србији, Црној Гори, Сјеверној Македонији и Албанији.

По подацима Агенције за равноправност полова БиХ у периоду од 2023. до 2024. године убијено је 35 жена, од тога 31 у Федерацији БиХ и четири у Републици Српској. Већину њих усмртили су мушкарци с којима су дијелиле дом, свакодневицу и живот.

Ни 2025. година није донијела предах. Извјештаји медија и организација цивилног друштва указивали су на најмање пет случајева фемицида, а свака од тих жена, чији је живот можда могао бити спашен, иза себе је оставила породицу, пријатеље и празнину коју ниједна пресуда више не може испунити.

А онда је 2026. године убијена и Елма Годињак-Прусац. Њена смрт поново је отворила исто болно питање које се у Босни и Херцеговини поставља након готово сваког фемицида - да ли је систем могао реагирати прије него што буде прекасно?!

(Рапорт) Фото: Аваз