Пропао паклени план: Орбан и Додик планирали копање литијума на Мајевици

Пројекат је мјесецима представљан као велика развојна шанса.

Босна и Херцеговина је почетком 2026. године стајала пред једном од најважнијих економских одлука у новијој историји – одлуком о покретању експлоатације литијума на Мајевици, на подручју Лопара.

Пројекат је мјесецима представљан као велика развојна шанса, улагање вриједно више милијарди евра које би Републику Српску могло позиционирати на европској мапи стратешких сировина.

Међутим, политички потрес који се управо догодио у Мађарској могао би потпуно промијенити судбину цијелог пројекта.

Наиме, Виктор Орбан је изгубио изборе, а дужност премијера јуче је и званично преузео Петер Мађар, политичар потпуно другачијег профила и односа према властима Републике Српске. Тиме је озбиљно уздрман један од кључних политичких и финансијских ослонаца пројекта литијума на Мајевици.

О каквом пројекту је ријеч?

За оне који нису пратили цијелу причу, ријеч је о пројекту експлоатације литијума и других стратешких минерала на подручју планине Мајевице, гдје су истраживања показала велика налазишта литијума, бора, калијума и магнезијума. Према ранијим процјенама, налазиште код Лопара садржи:

око 1,5 милиона тона еквивалента литијум-карбоната;

око 14 милиона тона борне киселине;
десетине милиона тона других минерала.

Због тога је пројекат већ проглашаван једним од најзначајнијих рударских подухвата у овом дијелу Европе.

Литијум је данас једна од најтраженијих сировина на свијету јер представља кључну компоненту батерија за електричне аутомобиле и енергетску транзицију Европе.

Швајцарска фирма, њемачка индустрија и мађарски новац

Формални носилац истраживања и захтјева за концесију је швицарска компанија Арцоре АГ, али је од почетка веома важну улогу играла Мађарска – кроз политичку подршку Орбанове администрације, мађарске државне фондове и финансијске институције.

План је био да се сировина из Лопара транспортује на прераду у Њемачку, гдје би се производио литијум-хидроксид за европску аутоиндустрију. У том ланцу важну улогу има и компанија Роцк Тецх Литхиум, која развија прерадбене капацитете у Њемачкој.

Управо због тога пројекат није био само локална рударска прича, него дио много шире европске индустријске и геополитичке стратегије.

Зашто је 2026. требала бити преломна година?

Ова година од почетка је означавана као кључна за будућност пројекта. Током 2026. очекивало се:

доношење коначне одлуке о концесији;
почетак великих инвестиција;
припреме за комерцијалну експлоатацију;
улазак стотина милиона еура у пројекат.

Инвеститори су већ раније говорили о могућности почетка експлоатације крајем ове године.

Истовремено, власти Републике Српске посљедњих мјесеци мијењале су законски оквир како би кључне одлуке о геолошким истраживањима и експлоатацији биле пребачене на републички ниво, чиме је знатно смањен утицај локалних заједница.

Многи су управо 2026. видјели као годину коначне одлуке – или почетка великог рударског пројекта или почетка озбиљног друштвеног сукоба око њега.

Орбанов пораз мијења политичку рачуницу

Али сада се геополитичка слика нагло мијења. Орбан је био један од најближих европских савезника власти Републике Српске и снажно је гурао стратегију претварања Мађарске у европски центар производње батерија. Због тога је Будимпешта показивала велики интерес за регионална налазишта литијума, укључујући и Мајевицу.

Нова влада Петера Мађара, међутим, долази с потпуно другачијим политичким приоритетима.

Мађар се представља као проевропски реформиста који жели дистанцирати Мађарску од Орбановог модела политике и бројних контроверзних регионалних савезништава.

То отвара озбиљна питања:

хоће ли нова власт наставити подржавати пројекат;
да ли ће остати планиране инвестиције;
хоће ли Будимпешта и даље политички стајати иза цијелог аранжмана?

Јер мађарска подршка није била само финансијска. Она је представљала и политичку заштиту пројекта.

Еколошки отпор није нестао

Паралелно с економским плановима, пројекат се од почетка суочава са снажним еколошким отпором. Грађани Лопара и еколошке организације мјесецима упозоравају на могуће посљедице рударења литијума:

загађење подземних вода;

употребу хемикалија у преради;

дугорочно уништавање природе Мајевице.

Као примјер често се наводи случај Србије и пројекта Рио Тинта у долини Јадра, који је заустављен након великих протеста.

Година одлуке или година преиспитивања?

Због свега тога, промјена власти у Мађарској могла би означити почетак нове фазе неизвјесности за пројекат који је до прије само неколико мјесеци дјеловао као готово сигуран.

Умјесто године почетка експлоатације, 2026. би сада могла постати година преиспитивања цијелог пројекта литијума на Мајевици.

(Бизнисинфо.ба) Фото: БН