Тегелтија маглу "продаје", не поштује НСРС...

Зоран Тегелтија добио је већину гласова у Комисији за припрему избора Савјета министара БиХ, а они парламентарци који су гласали против дужни су да то и образложе.

Босна и Херцеговина 27.11.2019 | 07:53 На питање Српскаинфо шта је написао у образложењу, посланик у Представничком дому БиХ Бранислав Бореновић каже да је Тегелтија био „потпуно неприпремљен, није имао одговор скоро ни на једно конкретно питање и није показао никакакав програмски оквир“.



– Већином је говорио “не знам”, “видјећу”. То је потпуно подређен положај. За мене је забрињавајуће и скандалозно било то што је јавно рекао да неће поштовати закључке Народне скупштине РС. Мислим да је то заиста понижење за Српску, а ради се о закључцима које је он изгласао, јер је још увијек посланик у НСРС. Тамо пише да су они обавезујући и за представнике РС у институцијама БиХ. Једино што је конкетно рекао, нажалост, јесте да је спреман да повећа стопу ПДВ, што је удар по џеповима грађана и на привреду – каже Бореновић.

Посланик НБ Аида Баручија је гласала против јер каже да је Тегелтија на сједници „исказао огроман ниво неинформисаности“ о кључним питањима, као што је садржај Програма реформи, затим недостатак јасне визије и правца дјеловања.



– Готово сви одговори су се сводили на демагогију и жељу да се „прода магла“ присутним члановима комисије. Поред тога, господин Тегелтија се веже и за афере дипломирања неких политичких функционера, будући да је био члан испитних комисија, а такође није рекао истину да против њега никада није подигнута оптужница и да није осуђиван. Због свега наведеног нисам дала свој глас, јер сматрам да у овом случају не постоји ни компетентност, нити морални кредибилитет за обављање једне овако одговорне функције – каже Баручија за Српскаинфо.

Посланик СДП Саша Магазиновић је написао да је Тегелтија избјегавао било какав став по питању НАТО пута БиХ.



– Иако је свјестан да је усвајање Програма реформи у Предсједништву БиХ био предуслов за његово именовање, он је у неколико наврата тврдио да не зна садржај документа, па чак и да нема жељу да сазна шта је у документу. Будући да ће Савјет министара БиХ имати значајну уогу у имплеметацији Програма реформи, за мене је неприхватљиво да будући предсједавајући јавно демонстрира жељу за преузимањем функције, али не и за кључним садржајем рада Савјета министара БиХ због чега је и настао застој у формирању власти – навео је Магазиновић.

Тегелтији замјера и то што је у обрасцу за кандидата, који је био дужан да попуни истинито, на питања „да ли вам је изречена казна за кривично дјело и да ли је против вас потврђена оптужница“ одговорио са – “не”. 

– Одговарајући на питања посланика, потврдио је да је да иза себе има пресуду на казну затвора од 5 мјесеци због несавјесног рада у служби – написао је Магазиновић.

Подсјећамо, Тегелтија је на конференцији за новинаре, послије сједнице Комисије, потврдио да је својевремено правоснажно осуђен и да се та прича потеже сваки пут када треба да буде именован на неку функцију.

Када је ријеч о Народној скупштини, Тегелтија је рекао да ће поштовати све њене одлуке, па и ону о војној неутралности РС.

– Мене покушавају оптужити они који су побјегли из сале НСРС када су се доносиле кључне одлуке за РС  – казао је Тегелтија.

Процедура
Даља законска процедура налаже да Тегетија ступа на дужност након што га потврди Педставнички дом, а према најавама то би се могло десити већ почетком наредног мјесеца, мада за то не постоји законски рок. Након тога, предсједавајући има законски рок од 35 дана у коме Представничком дому БиХ треба да предложи кандидате за министре и њихове замјеника. Они ступају на дужност одмах након што добију потврду Представничког дома.

О избору Савјета министара БиХ не изјашњава се Дом народа БиХ, али се изјашњава у случају смјене.

Према договору партија нове власти, из РС ће у новом Савјету министара, осим предсједавајућег, бити министри спољне трговине и економских односа, за људска права и избјеглице, те министар транспорта и комуникација БиХ. У овом тренутку, спекулише се само да би актуелни шеф Клуба посланика СНСД у ПС БиХ Сташа Кошарац требало да замијени Мирка Шаровића на мјесту министра спољне трговине и економских односа БиХ.

Хрватима из ХДЗ би требало да припадне Министарство цивилних послова БиХ, Министарство финансија БиХ и Министарство правде БиХ. На позицији шефа финансија опет се види Вјекослав Беванда, а Јосип Грубеша би могао такође да остане министар правде.

Код Бошњака је ситуација сложенија јер у њихову квоту треба да уђу СДА, СББ, али и ДФ Жељка Комшића. Међу извјеснијим кандидатима за министра одбране је Сифет Поџић из ДФ.

(Српскаинфо)