Гдје заврше милиони: Брига за возаче или пуњење буџета?

Казне расту, радара је све више, а приходи од саобраћајних прекршаја у Републици Српској прошле године достигли су готово 37 милиона марака, кажу подаци из Министарства унутрашњих послова.

Док полиција тврди да појачане контроле имају за циљ већу безбједност на путевима, статистика показује да број несрећа и страдалих не опада.

Да ли су радари постављени тамо гдје спашавају животе или тамо гдје пуне буџет? Да ли је ово брига за безбједност или само још један у низу уносних послова? 

Бебједност саобраћаја у Републици Српској није на задовољавајућем нивоу, упозорава саобраћајни инжењер Драган Ивић и додаје да би ситуација била знатно боља када би сви учесници у систему одговорно радили свој посао.

„Нажалост, људи који су најодговорнији управо у тим министарствима и на тим пословима који би требало да раде више на безбједности, налазе се већ двадесет година, неки можда чак и више, не мијењају се, наша безбједност је сваким даном лошија“, изјавио је Ивић.

Министарство унутрашњих послова Републике Српске 2019. године је издвојило 10,2 милиона марака за набавку стационарних и мобилних радара, а набавку ове опреме пратиле су бројне спекулације и сумње у намјештене тендере.

Постављање ових радара није дало дугорочну корист каже Милија Радовић из Агенције за безбједност саобраћаја. 

„Људи су за годину дана већ навикли гдје се налазе радари, па се јавља тај ефекат, да прије радара смање брзину кретања, па кад прође радар онда опет на гас, повећа се брзина кретања“, каже Радовић.

Анализа сатистичких података доступних јавности јасно показује да стационарни или други радари не утичу на побољшање безбједности саобраћаја објашњава Данислав Драшковић, декан Саобраћајног факутета Универзитета „Апеирон“.

„Оно што је интересанстно да је 2023. године, од укупног броја контролисаних у систему радарске контроле, њих 60 одсто је кршило прописе, дакле возило у границама прекорачења брзине, а прошле године, 2025. године, тај проценат је спао на 29 одсто, а стање безбједности се погоршало“, истакао је Драшковић.

Немали број грађана неправедно је платио казне за прекорачење брзине због неадекватно и непрописно постављених радара и других саобраћајних знакова каже саобраћајни инжењер Драган Ивић.

„Ја сам лично имао судски спор за једну такву камеру. Једна је постављена у Карановцу, код моста за Кнежево. Мислим да су на тој дионици узели стотине хиљада марака за прекршаје, а нису били у праву. Ја сам добио тај судски спор, управо за ту камеру“, каже Ивић.

Да би саобраћај био безбједан и за пјешаке и за возаче, важну улогу играју бројни фактори, од техничке исправности возила до система за контролу саобраћаја.

Према мишљењу наших саговорника упућених у ову област, власт у Републици Српској заказала је, у одређеној мјери, у готово свим сегментима, због чега не можемо бити задовољни статистичким подацима из претходних година. 

(БН)