Суморна слика Републике Српске од 2022. до 2026. године 

Док чекамо опште изборе у БиХ, а они су ускоро, вријеме је да се подсјетимо на то шта је владајући режим у Републици Српској учинио од 2022. до 2026. године, у изборном мандату који је на измаку.

Др Милан Благојевић 

И само сумарни преглед стања који слиједи у наставку говори колико за протекле четири године стоји лошије Република Српска, како у погледу онога што је режим учинио на нивоу БиХ, тако и онога учињеног на нивоу Републике.

Шта је учињено на нивоу БиХ 

1. Једна од најопаснијих активности на коју је пристао режим су обавезе преузете усвајањем Реформске агенде, коју је и гласовима режимских министара из Републике Српске усвојио Савјет министара БиХ у октобру 2025. године.

Том агендом режим је, рецимо, пристао на то да ће се на нивоу БиХ, а не ентитета чија је то надлежност по Уставу БиХ, усвојити закони у области електричне енергије.

То произлази из Табеле 28. на стр. 39. усвојене Реформске агенде, којом се овдашњи режим преко својих министара у Савјету министара обавезао на доношење тих закона на нивоу БиХ.

Они ће, како стоји у тачки 1.4.1.1. Агенде, регулисати питања сигурности и унутрашњег тржишта електричне енергије, путем закона о регулатору, преносу и тржишту електричне енергије БиХ. Реформском агендом режим у Републици Српској је преузео и обавезу (стр. 21. Агенде) да се, по захтјеву о 14 приоритета које је Европска комисија у мају 2019. године поставила пред БиХ као услов за њено чланство у ЕУ, у Устав БиХ унесе нова одредба о тзв. замјенској клаузули, према којој ће БиХ моћи преузети надлежности од ентитета како би превенирала кршење права ЕУ.

Такође се том Агендом пристало и на то да се установи правосудно тијело на нивоу БиХ које ће бити надлежно за јединствену примјену права на територији цијеле БиХ, чиме Европска комисија тражи успостављање врховног суда БиХ, што ће водити у укидање Врховног суда Републике Српске.

Усвојена Реформска агенда значи и усвајање захтјева Европске комисије за елиминацију права вета у одлучивању, што ће временом довести до укидања тог права Републике Српске у Предсједништву БиХ и Парламентарној скупштини БиХ.

Све су то фатални потези режима који воде у дерогирање Републике Српске

2. Режим је путем Жељке Цвијановић као српског члана Предсједништва БиХ изабрао Златка Лагумџију за амбасадора БиХ при УН-у и тиме омогућио да Лагумџија кршењем Устава БиХ иницира у УН-у усвајање резолуције о Сребреници, што је Генерална скупштина УН и учинила у мају 2024. године.

3. Додиков режим нас све вријеме овог мандата који је на измаку обмањује да се наводно бори за смањење ингеренција институција на нивоу БиХ и укидање бројних од тих институција, док на другој страни његови посланици у Представничком дому Парламента БиХ неки дан изгласаше буџет БиХ за 2026. годину, који је за 55 милиона КМ већи од прошлогодишњег и износи 1,395 милијарди КМ, те је њиме планирано запошљавање нових 1.880 државних службеника у институцијама на нивоу БиХ.

Шта је учињено на нивоу Републике Српске 

1. Као што нас је обмањивао да својом политиком на нивоу БиХ наводно брани Републику Српску, режим нас је једнако тако све вријеме мандата који је на измаку обмањивао да то наводно ради и на нивоу Републике. Само неколико примјера у наставку то најбоље потврђују.

У јуну 2023. Милорад Додик је наредио Народној скупштини Републике Српске да донесе Закон о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ, што је његова режимска већинска коалиција у Народној скупштини и учинила, чиме је доказала апсолутистички карактер Додикове власти, увевши тако Републику Српску у до сада највећу кризу и неизвјесност које трају и трајаће. Једнако тако Додик је након тога својој режимској већинској коалицији наредио и да усвоји Закон о забрани рада СИПА-е, Тужилаштва и Суда БиХ у Републици Српској.

А онда је та иста коалиција, опет по Додиковој команди, у мандату на измаку погазила институцију Народне скупштине тиме што је све те своје законе прошле године ставила ван снаге, боље рећи поништила их. 

2. Какав је стварно ниподаштавајући Додиков однос према Народној скупштини, а тиме и према Републици Српској, доказује оно што је написао о закону чије доношење је прије тога он наредио (Закон о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ) у апелацији коју је поднио Уставном суду БиХ у предмету број АП-3722/25 против пресуде Суда БиХ.

Дакле, у својој апелацији Додик о том закону Народне скупштине истиче: "ДА СУ СЕ СВИ ПРАВНИ СУБЈЕКТИ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ (значи и Додик) ПРЕМА ТОМ ЗАКОНУ ПОНАШАЛИ КАО ДА НЕ ПОСТОЈИ И ДА ЊЕГОВ УКАЗ О ПРОГЛАШЕЊУ ТОГ ЗАКОНА НИКО НИЈЕ НИ ПОКУШАО ПРИМИЈЕНИТИ, ЈЕР СЕ РАДИ О ЗАКОНУ КОЈИ ПРАВНО НЕ ПОСТОЈИ".

То је, дакле, прави (стварни) Додик, спреман да зарад себе понизи и погази Народну скупштину и Републику Српску.

3. Као што је газио Републику Српску на правном и политичком пољу, режим је то чинио и на финансијском и економском пољу. Неколико наредних доказа то потврђују. Индустријска производња у све више деиндустријализованој Републици Српској биљежила је стални пад током овог мандата. Тако је у јуну 2023. индустријска производња била мања за 7,5% у односу на исти мјесец 2022. године.

Такав тренд је настављен током цијелог мандата на измаку, што потврђује податак Републичког завода за статистику Републике Српске из маја ове године, према којем је укупна индустријска производња у Републици Српској у периоду јануар - мај 2026. мања за 7,6% у односу на исти период 2025. године.

На другој страни режим се константно задужује у иностранству и код домаћих банака, да би могао исплатити плате и друга примања у јавном сектору и пензије, чиме је Републику Српску довео у дужничко ропство.

Практично, катастрофална економска политика и финансијска политика (нпр. онемогућавање опорезивања дивиденде и повећања пореза на добит) довели су Републику Српску у стање да не може функционисати без кредитног задуживања, и то по неповољним кредитним аранжманима.

Ови, као и бројни други показатељи који због ограниченог простора нису наведени у овом тексту, доказују колико је суморна слика владавине актуелног режима, а тиме и Републике Српске.

Пише: Др Милан Благојевић