Ево ко тражи бонска овлаштења

Већина представника земаља чланица Савјета безбједности Уједињених нација су, након обраћања високог представника Валентина Инцка и представљања 55. извјештаја о стању провођења мира у БиХ, исказали заједничку забринутост због појединих поступака политичких представника у БиХ, што се нарочито односило на кршење Дејтонског мировног споразума, формирање резервног полицијског састава у Републици Српској, непоштивање владавине права те негирање геноцида и слављење осуђених ратних злочинаца.

Босна и Херцеговина 08.05.2019 | 19:55 Представник Кине је нагласио да његова земља поштује суверенитет и територијални интегритет БиХ те поздравља успјешно организоване Опште изборе, који су одржани у октобру 2018. године. Такође, је позвао политичке челнике да што прије формирају власт како би започели са провођењем реформи.

- БиХ је важна земља на Балкану. Очување мира и стабилности, те осигуравање добрих односа међу народима, су у интересу међународне заједнице и региона. Међународна заједница мора слушати отвореног ума ставове свих страна те заузети балансиран приступ – изјавио је представник Кине.

Кина је исказала наду да ће ЕУФОР наставити осигуравати стабилност и сигурност у БиХ.

Представник Уједињеног Краљевства Степхен Хицкеy је подсјетио да је непоштивање владавине права кључни изазов за БиХ.

- Савјет мора остати веома фокусиран на ситуацију у БиХ те на подршку ОХР-у и високом представнику, који остаје врховни тумач цивилног аспекта Мировног уговора, а то укључује нашу подршку кориштењу бонских овласти, уколико то ситуација захтијева – поручио је Хицкеy, нагласивши да се подршка односи и на наставак мандата ЕУФОР-а.



Констатовао је да власт у БиХ још није формирана на свим нивоима те је позвао политичке лидере да формирају власт како би почели са провођењем реформи. Такође је политичаре позвао да прекину са раздорном реториком која негативно утиче на односе међу народима, али и на мир и стабилност у БиХ.

- Нарочито је забрињавајуће да поједини званичници користе позиције да подривају државне институције те застрашују грађане – изјавио је представник Уједињеног Краљевства.

У том је контексту издвојио измјене Закона о полицији и унутрашњим пословима Републике Српске. Констатовао је да Уједињено Краљевство подржава пресуду Радовану Караџићу, која је, како је казао, важан резултат међународне правде који шаље снажну поруку.

- Једноставно је неприхватљиво да политички лидери и дијелови друштва настављају негирати пресуде и геноцид у Сребреници, иако су га потврдила два међународна суда – додао је Хицкеy.

Подршку ОХР-у, високом представнику и кориштењу бонских овлашћења дала је и представница Пољске. Увођење резервног полицијског састава у Републици Српској је оцијенила као оснивање ентитетских оружаних снага. Говорећи о изазовима са којима се БиХ суочава, издвојила је посљедње покушаје власти Републике Српске на, како је казала, ревидирању историје.

- Стални покушаји ревидирања историје су неприхватљиви. Одлука Републике Српске да формира комисију која би требала поново отворити питање интерпретације догађаја у Сребреници је посљедњи такав примјер. Нема простора за другачију интерпретацију – поручила је представница Пољске.

Представница Француске је констатовала да тренутна ситуација потврђује да БиХ треба пажњу Савјета безбједности. Подсјетила је да су француски предсједник Емануел Макрон и њемачка канцеларка Ангела Меркел крајем априла исказали подршку стабилности западног Балкана.

Када су у питању изазови са којима се БиХ суочава, издвојила је негирање пресуда међународних судова за ратне злочине почињене у БиХ.

- Свака иницијатива која за циљ има довођење у питање пресуда МКСЈ-а или реинтерпретирање тих пресуда, а нарочито мислим на геноцид у Сребреници, угрожавају кохезију у држави – казала је представница Француске.

Представник САД-а Јонатхан Цохен је исказао подршку високом представнику Валентину Инцку и његовој канцеларији у БиХ.

- Потврђујемо да опција кориштења бонских овлашћења остаје легитимно право високог представника – поручио је Цохен.

Власти у нашој земљи је позвао да што прије почну са провођењем реформи. Казао је да БиХ има неколико прилика пред собом да оствари своје циљеве и оснажи своје везе са евроатлантском заједницом. У том је контексту подсјетио на активирање МАП-а за чланство у НАТО-у.



- Охрабрујемо лидере да што прије искористе ове предности – додао је Цохен.

Позиве на гашење ОХР-а, сматра представник САД-а, долазе од оних који желе дестабилизацију земље. Поновио је да су САД забринуте због изазова владавини права у Републици Српској, али и неодржавања избора у Мостару од 2008. године.

- Ширење сарадње, јачање владавине права, чињење институција функционалнијим те борбом против корупције се праве кључни кораци ка обезбјеђивању свијетле будућности земље – поручио је Цохен.

Казао је да је за гашење ОХР-а потребно испуњавање увјета из "Програма 5+2", али да је та фаза још увијек далеко за БиХ.

Цхристопх Хеусген, представник Њемачке у Савјету безбједности УН-а, је у уводу свог обраћања казао да "БиХ није мјесто које смијемо оставити". Инцку је поручио да има још десет година да заврши оно што му је посао.

- Њемачка остаје привржена суверенитету и територијалном интегритету БиХ и њеном европском путу – изјавио је Хеусген.

Формирање власти, владавина права, корупција, социоекономске реформе су изазови које је издвојио, а поставио је питање и високом представнику.



- Мој колега из Уједињеног Краљевства вас је питао шта још можемо урадити за побољшање ситуације у БиХ. Ја ћу то преформулирати и питати: "Шта ви можете урадити више?" – казао је представник Њемачке те је у том контексту споменуо могућност кориштења бонских овлашћења.

Представник Русије Дмитрy Полански је био једини који је критиковао садржај извјештаја високог представника, за којег је рекао да је далеко од оног што се дешава у БиХ.

- Оно што ми видимо јесте да се покушава оправдати наставак међународног протектората у БиХ, како би се показало да још увијек постоји потреба за постојањем ОХР-а – казао је Полански.

Инзко се, додаје, у извјештају лично обрачунавао са лидерима Срба и Хрвата, кривећи их за све потешкоће у БиХ.

- Наш дијалог са лидерима, укључујући и састанак предсједника Путина са предсједавајућим Предсједништва Додиком у Београду 17. јануара ове године, показује супротно. Показује да су сви одговорни српски и хрватски политичари привржени провођењу Мировног споразума из 1995. године – поручио је Полански.

"Неки људи из Сарајева" су, како је казао, у посљедње вријеме довели у питање једнакост свих народа у БиХ, а то је "разлог већине проблема у БиХ".

- А Инзко то одбија признати – додао је.



Споменуо је најављену апелацију Уставном суду БиХ о називу Републике Српске те је поручио да је потребно редуковати средства и број људи запослених у ОХР-у. Посебну пажњу је посветио односу БиХ и НАТО-а.

- Бања Лука је против чланства у НАТО-у јер не могу прихватити да граница између БиХ и Србије буде линија одвајања. Нико не може игнорисати ту чињеницу и сваки покушај приближавања Сарајева НАТО-у, супротно Дејтонском мировном споразуму, може нарушити рад на реформским процесима те може водити до деструктивних посљедица – казао је Полански.

Критиковао је Инцкове коментаре на рачун формирања резервног састава полиције, што је, како је казао, реакција на мигрантску кризу и могућност терористичких напада. Осврнуо се и на критике на рачун негирања пресуда међународних судова за ратне злочине почињене у БиХ те формирања комисија за Сребреницу и Сарајево.

- Мислимо да то није прихватљив приступ. Желимо нагласити да су такве комисије резултат очигледних шупљина у пресудама МКСЈ-а и то је нешто због чега смо исказали забринутост у неколико наврата. Надамо се да ће експерти из 12 земаља у тим комисијама бити у могућности да створе праву слику злочина у Сребреници и Сарајеву – изјавио је Полански.

Подсјетио је да Русија у неколико наврата није подржала ставове Управног одбора Савјета за провођење мира, што се, сматра он, мора унијети у извјештаје високог представника. Управни одбор ПИЦ-а, вјерује, одлуке треба доносити консензусом. Напоменуо је на извјештај Владе Републике Српске, који, према његовом мишљењу, попуњава бројне шупљине у извјештају високог представника. Полански је исказао увјерење да улога међународне заједнице у БиХ мора бити ослабљена.

- ОХР и његова бонска овлаштења су препрека за демократски развој земље. Оно што треба урадити јесте умањити буџет и број особља ОХР-а – додао је.

Формирање новог сазива Савјета министара БиХ је издвојио као приоритет за БиХ, а нагласио је и потребу уклањања страних судија из Уставног суда БиХ.

- Контрапродуктивно је вршити притисак на Републику Српску и лидере Срба. То је нешто што је рађено. Једностране акције и негативна реторика су нешто што погоршава атмосферу у земљи – изјавио је Полански.

(Фактор)