За стан треба радити 12 год. и да не потрошите ни марку плате

Просјечна нето плата у Републици Српској у априлу ове године износила је 1.643 КМ, али ни та примања нису довољна за куповину једног квадрата стана у већини градова Републике Српске.

Подаци показују да грађани за просјечан стан од 60 квадрата у Бањалуци морају издвојити више од 232.000 КМ, што је еквивалент готово 142 просјечне плате. Другим ријечима, становник Републике Српске морао би радити скоро 12 година и притом не потрошити ниједну марку своје зараде како би купио просјечан стан у највећем граду Српске.

Наиме, најнижа просјечна цијена стана забиљежена је у Модричи и износи 1.711 КМ по квадратном метру. То значи да ни становници овог града, гдје су станови најјефтинији, за једну просјечну плату не могу купити ни квадрат стамбеног простора.

У Бањалуци за квадрат потребне више од двије просјечне плате

Ситуација је знатно неповољнија у већим центрима. У Бањалуци просјечна цијена стана износи 3.881 КМ по квадратном метру, па је грађанима потребно више од двије просјечне плате да би купили само један квадрат стана.

Још скупље некретнине биљежи Требиње, гдје просјечна цијена квадрата достиже 4.577 КМ. За један квадрат стана у овом граду потребне су готово три просјечне плате.

С друге стране, у неколико градова грађани за једну плату могу покрити већи дио цијене квадрата, али и даље не могу у потпуности купити један метар квадратни стамбеног простора.

У Прњавору просјечна цијена стана износи 2.174 КМ по квадрату, у Приједору 2.711 КМ, док је у Источној Илиџи просјек 2.436 КМ. У Добоју је за квадрат потребно издвојити око 2.770 КМ, у Фочи 2.372 КМ, а у Котор Варошу 2.317 КМ.

Ни становници Источног Новог Сарајева нису у бољој позицији, јер просјечна цијена квадрата стана износи 2.875 КМ, што је знатно више од просјечне мјесечне зараде.

Наиме, подаци показују да је однос између плата и цијена некретнина и даље изразито неповољан за већину грађана Републике Српске.

Новоградња у Бањалуци достиже и 7.000 КМ по квадрату

Драган Милановић, директор Агенције за некретнине “Ремаx”, каже да се у Бањалуци тешко може пронаћи нов стан по цијени нижој од 3.500 КМ по квадратном метру, што значи да су за куповину једног квадрата потребне више од двије просјечне плате.

“Минимална цијена квадрата у новоградњи креће се од око 3.500 до 3.700 КМ у насељима која су удаљенија од центра града, попут Аде. У другим дијеловима града цијене већ прелазе 4.000 КМ по квадрату, док се у централним зонама крећу од 5.000 до чак 7.000 КМ”, рекао је Милановић.

Према његовим ријечима, ни стара градња више није приступачна већини грађана. Станови за реновирање, у зградама без лифта или веће квадратуре могу се пронаћи по цијени од око 2.500 КМ по квадрату, док се мањи станови у центру града продају за 4.000 до 5.000 КМ по квадратном метру.

Дијаспора и инвеститори одржавају високу потражњу

Милановић истиче да инвеститори не формирају цијене према могућностима грађана који живе од просјечне плате, већ према купцима који располажу додатним капиталом.

“Велики број купаца долази из дијаспоре, затим из мањих средина и улаже новац у Бањалуку, а значајан дио тржишта чине и они који купују другу или трећу некретнину као инвестицију за издавање. На њих просјечна плата не утиче. Грађани који купују први стан најчешће су приморани да се кредитно задуже како би ријешили стамбено питање”, нагласио је Милановић.

(Независне) Фото: БН