Шта Србији доносе поглавља 23 и 24?

Грађанске парнице не би требало да трају дуже од две године, а кривични спорови највише пет. За сличне случајеве, ма где се суђења одвијала, биће доношене уједначене пресуде, а политика више неће имати утицаја на судство.

Србија 19.07.2016 | 11:36 Државне институције и њени функционери биће под још јачом контролом независних тела. На све ово се обавезала Србија усвајањем акционих планова за поглавља 23 и 24 која су јуче отворена у Бриселу.

Наши саговорници оцењују да промене грађани неће осетити преко ноћи, већ да се оне могу очекивати у наредних пет година.
 
"Блиц" вам представља најзначајније одредбе поглавља 23 и 24, које би Србија требало да испуни до краја 2018. године.

Право на суђење у разумном року

Међу највећим бољкама спског правосуђа је дужина трајања судских поступака, која знају да се "отегну" и на 10 година, а многи случајеви застаревају. Од јануара ове године на снази је Закон о заштити права на суђење у разумном року, који предвиђа и казне од 300 до 3.000 евра у случајевима пробијања оптималних рокова.

"У акционом плану не дају се прецизна упутства колико суђења треба да трају. Србија мора да направи план програма за решавање старих спорова, а предуслов да се све заврши у разумном року је и растерећење појединих судија који су затрпани великим бројем предмета", наводи Маја Бобић, генерална секретарка Европског покрета у Србији.

Због дужине трајања суђења хиљаде грађана се претходних година жалило Европском суду за људска права, који је најчешће доносио пресуде на штету државе. Овај суд развио је праксу којом је могуће успоставити критеријуме за оптимално трајање судских спорова. Разумни рок за грађанске спорове је две до три године, кривичне до пет година, а управне око три године.

Без утицаја политике над судијама

До независног правосуђа, на који очигледно има утицај и политика, доћи ће се и начином избора судија и за то ће бити неопходна промена Устава. Бобићева каже да се спровођењем акционог плана чланови Високог савета судства и Државног већа тужилаштва неће бирати у Скупштини.

"Идеја је да они постану нека врста саморегулаторног тела и да сносе одговорност за оно што раде", истиче она.

Слични случајеви - сличне пресуде

Осим што би требало да буде ефикасније и брже, судство би морало да ради квалитетније. Милан Антонијевић, директор Комитета правника за људска права (Јуком), каже да то значи да различити судови на основу истих доказа не би могли да доносе различите пресуде.

"Дошло би до усаглашавање судске праксе", наводи он.

Борба против корупције

Србија је добила задатак ЕУ да у наредних пет година покаже озбиљне резултате у борби против корупције.

Антонијевић каже да се ту мисли на окончане судске поступке, који ће посведочити да је та борба заиста ефикасна.

Већа овлашћења добиће Агенција за борбу против корупције, а на бољи третман може да рачуна зашитник грађана и повереник за информације од јавног значаја.

"Већи простор и више кадрова требало би да добије заштитник грађана, а држава се обавезала да ће о његовим извештајима редовно да расправља Скупштина Србије. На слично може да рачуна и повереник за информације од јавног значаја, коме ће државне институције бити у обавези да дају све информације о приватизацијама државних предузећа, јавним набавкама и осталим јавним расходима", каже Маја Бобић.

Лакше до наследства у иностранству

Једна од користи за грађане Србије је и то што ће убудуће бити међусобно признате пресуде у грађанским и трговинским питањима, без обзира на то да ли су донете у Србији или некој од земаља ЕУ. То је нарочито важно за грађане Србије који још имају нерешена питања у вези са наслеђивањем имовине у бившим југословенским републикама, а које су сада чланице ЕУ. Ово је битно и за стране инвеститоре, који желе да знају да и у Србији важе иста правила као у другим земљама ЕУ, када је реч о њиховој правној сигурности.

Одштета за жртве злочина

Кроз реформе у поглављу 23 држава ће се обавезати да пружи помоћ и жртвама кривичних дела и осумњиченима.

"То се односи на услуге превођења или надокнаду штете за жртве најозбиљних кривичних дела. Ту се мисли на жртве трговине људима, тероризма, које имају права да у судском поступку који води држава по службеној дужности добију решење и за накнаду штете. Тиме би се избегла додатно мучење која се дешава када жртве морају да траже надокнаду за нематеријалну штету самостално кроз парнични поступак против својих мучитеља", објашњава Соња Стојановић Гајић, директорка Београдског центра за безбедносну политику.

Извор: Блиц
Фото: Схуттерстоцк