Svečanost posvećana vladici Nikolaju
U eparhiji šabačkoj održana je centralna svečanost obeleževanja Misionarske godine Svetog Vladike Nikolaja, koju je u ovoj eprahiji proglasio Vladika Lavrentije povodom trostrukog jubileja ovog najomiljenijeg srpskog svetitelja posle Svetoga Save.
Srbija 23.06.2016 | 21:50
Vladika Lavrentije zahvalio se direktorima na pomoći oko uvođenja veronauke i njenog adaptiranja u složeni prosvetni sistem.
To je doprinelo, kako je istakao vladika, da veronauka u šabačkoj eparhiji bude najuspešnija u Srbiji po procentu učenika koji je pohađaju, a i po stručnosti izvođenja verske nastave, zahvaljujući visoko obrazovanim veroučiteljima i njihovom otvorenošću za saradnju sa direktorima i prosvetnim radnicima širom eparhije.
Protođakon dr Ljubomir Ranković, koji je zadužen za resor prosvete u eparhiji, uputio je najdublju zahavlnost direktorima što su rukovođeni civilizacijskim značajem verske nastave pomogli da crkva prevaziđe sve teškoće i iskušenja izazvane višedecenijskim diskontinuitetom, i da se ovo najuzvišenije priznanje crkve – misija među mladima, na najuspešniji način realizuje.
Naglasio je da crkva veronauku ne doživljava kao sredstvo manipulacije, indoktrinacije i vrbovanja mladih ljudi, nego kao neophodni i jedan od najvažnijih segmenata obrazovnog sistema, svojstven demokratskim državama velikog sveta, koja pomaže da se mladi zaštite od klerikalizma, verskog fanatizma i negativnih pojava zilotskog crkvenjaštva.
Sa svoje strane direktori su istakli uspešnu saradnju na obostrano zadovoljstvo, ali i istakli neophodnu potrebu hitne promene koncepta veronauke, stvaranja novog modernijeg i životnijeg programa i pisanja novih udžbenika koji će pomoći da se uspostavi kompatibilnost sa udžbenicima ostalih društvenih obrazovnih predmeta u školi: filozofije, psihologije i istorije. Izrazili su spremnost da pomognu sa svoje strane da se to na što bolji način realizuje.
Posle prijema direktori su prisustvovali svečanoj akademiji u živopisnom ambijentu kod crkve Svete Trojice na Letnjikovcu u Šapcu.
Svečana akademija počela je posle završnog prvog zajedničkog bratskog sastanka sveštenika i veroučitelja ove eparhije u 19 sati, na kojoj je o svešteničkoj besedi kao važnom činiocu misije crkve održao predavanje mr Savo Milin profesor retorike na Bogoslovskom Fakultetu u Beogradu.
Svečana akademija počela je u 20 sati. Akademik Matija Bećković otpočeo je svečanost pred nepreglednom masom okupljenog naroda, svojom impresivnom besedom o Vladici Nikolaju. Istakao je da Nikolaj nije ni živeo svoj život, nego je u njemu živeo njegov srpski narod.
„Onaj koga nisu primili u vojnu školu zbog uskih grudi, nepokolebljivom verom je svoje grudi toliko proširio da je u njega primio sav ljudski rod. Onaj zbog slabašnog tela jedva primili u bogosloviju postao je neporušivi duhovni stub svih bogoslovija“.
Slavni pesnik se osvrnuo na iskušenja srpskog naroda u dvadesetom veku, na njegova brojna posrtanja, uzbrdice i nizbrdice u istorijskom hodu.
O jednom nedobu „u kome je Nikolajeva i naša Srpska Crkva prvi put morala priznati vlast koja nije priznavala Boga“.
Citirao je pismo Vladike Nikolaja Kenterberisjkom arhiepiskopu povodom najavljene Titove posete Londonu:
„Vaše Visokopreosveštenstvo, zna se ko je taj čovek bio, šta je radio i šta on predstavlja. Njegov dosije trebao bi da bude šokantan za svakog savesnog Engleza... On je se svoje kriminalne metode, kojih se svet gnuša, smatrao zakonitim... Krajem rata je masakrirao zarobljene protivnike na način koji svaku ljudsku savest mora ostaviti zaprepašćenom, a svakog ljudoždera u Polineziji zapanjenim i preplašenim... Posle rata započeo je osvetu velikih razmera, poput holokausta. Desetine hiljada naših patriota i stotine hrišćanskih sveštenika osuđeni su ne samo na smrt, već i na produženo umiranje u njegovim zatvorima. U tolikoj meri je to tako da dobri srpski narod nije mogao nekog čoveka smatrati zaista dobrim i čestitim ako nije bio u Titovom zatvoru“.
"Možemo zamisliti, nastavio je Bećković, šta bi sveti vladika rekao posle svega što se desilo u međuvremenu i kako bi razumeo da je i posle Titove smrti i raspada Jugoslavije, kada smo se podelili i svako uzeo svoje. Tito sa svim svojim delima i nedelima pripao Srbima i Srbiji. Ili ga niko drugi nije hteo ili su ga Srbiji ostavili da i posthumno vlada, oni koji su ga u Srbiju i doveli. Oni koji su sa Titom Srbiju smatrali za rezervat za uzgoj okrutnih i surovih policijskih poslušnika u obračunu sa sopstvenim narodom, poput Rankovića, Krcuna, Ćeće, Lukića, nisu dopuštali da se u Srbiji „dogodi“ ni jedan političar državnik, sa neophodnim dignitetom kako bi zaštitio minimum nacionalnih srpskih interesa".
Govoreći o Nikolaju kao besedniku, Matija Bećković je naglasio da je „besedništvo usmeno pesništvo, i dodao: "A šta bi drugo bio veliki besednik nego veliki pesnik. Sveti Nikolaj je srpski Jovan Damaskinski koji je svoj bogomdani pesnički dar žrtvovao i sav besceni artizam darovao srpskoj crkvi kako bi joj nadokandio sve što je imala pa izgubila u tami vekova.
I sve što je trebala da ima, pa u borbi za opstanak nije stigla da ima. Tako je gotovo sve što se danas u srpskoj crkvi peva ispevao i prepevao on sam“.
Na kraju je podsetio sveprisutne na svetosavski patritizam Vladike Nikolaja citirajući Mihaila Pupina, koji je posle Prvog svetskog rata u pismu Nikoli Pašiću napisao: „Ono što je u srednjem veku za Srbiju uradio Sveti Sava pred inostranstvom, to je ovih dana učinio Nikolaj pred anglosaksoncima“, dodajući da je Nikolaj zbog zasluga u Prvom svetskom ratu u savezničkom svetu nazvan „Trećom srpskom armijom“.
U nastavku programa, besedu Vladike Nikolaja „O srpskoj majci“ govorila je dramska umetnica Vesna Pavlović.
Popularni glumac Momir Bradić, govorio je slavnu besedu u katedrali Svetog Pavla u Londonu, koju je Nikolaj govorio, tačno pre 100 godina, na Vidovdan 1916. godine.
Domaćin skupa Vladika šabački Lavrentije, na kraju se zahvalio svim učesnicima, uz arfhipastirski blagoslov okupljenom narodu, čime je ova neponovljiva svečanost završena.
BN televizija (V.M.)
Komentari / 0
Ostavite komentar