Свечаност посвећана владици Николају

У епархији шабачкој одржана је централна свечаност обележевања Мисионарске године Светог Владике Николаја, коју је у овој епрахији прогласио Владика Лаврентије поводом троструког јубилеја овог најомиљенијег српског светитеља после Светога Саве.

Србија 23.06.2016 | 21:50
Свечаност посвећана владици Николају
Свечаност је почела свечаним пријемом свих директора основних и средњих школа са територије шабачке епархије у библиотеци владичанског конака у Шапцу.

Владика Лаврентије захвалио се директорима на помоћи око увођења веронауке и њеног адаптирања у сложени просветни систем.



То је допринело, како је истакао владика, да веронаука у шабачкој епархији буде најуспешнија у Србији по проценту ученика који је похађају, а и по стручности извођења верске наставе, захваљујући високо образованим вероучитељима и њиховом отвореношћу за сарадњу са директорима и просветним радницима широм епархије.

Протођакон др Љубомир Ранковић, који је задужен за ресор просвете у епархији, упутио је најдубљу захавлност директорима што су руковођени цивилизацијским значајем верске наставе помогли да црква превазиђе све тешкоће и искушења изазване вишедеценијским дисконтинуитетом, и да се ово најузвишеније признање цркве – мисија међу младима, на најуспешнији начин реализује.

Нагласио је да црква веронауку не доживљава као средство манипулације, индоктринације и врбовања младих људи, него као неопходни и један од најважнијих сегмената образовног система, својствен демократским државама великог света, која помаже да се млади заштите од клерикализма, верског фанатизма и негативних појава зилотског црквењаштва.



Са своје стране директори су истакли успешну сарадњу на обострано задовољство, али и истакли неопходну потребу хитне промене концепта веронауке, стварања новог модернијег и животнијег програма и писања нових уџбеника који ће помоћи да се успостави компатибилност са уџбеницима осталих друштвених образовних предмета у школи: филозофије, психологије и историје. Изразили су спремност да помогну са своје стране да се то на што бољи начин реализује.

После пријема директори су присуствовали свечаној академији у живописном амбијенту код цркве Свете Тројице на Летњиковцу у Шапцу.

Свечана академија почела је после завршног првог заједничког братског састанка свештеника и вероучитеља ове епархије у 19 сати, на којој је о свештеничкој беседи као важном чиниоцу мисије цркве одржао предавање мр Саво Милин професор реторике на Богословском Факултету у Београду.

Свечана академија почела је у 20 сати. Академик Матија Бећковић отпочео је свечаност пред непрегледном масом окупљеног народа, својом импресивном беседом о Владици Николају. Истакао је да Николај није ни живео свој живот, него је у њему живео његов српски народ.


„Онај кога нису примили у војну школу због уских груди, непоколебљивом вером је своје груди толико проширио да је у њега примио сав људски род. Онај због слабашног тела једва примили у богословију постао је непорушиви духовни стуб свих богословија“.

Славни песник се осврнуо на искушења српског народа у двадесетом веку, на његова бројна посртања, узбрдице и низбрдице у историјском ходу.

О једном недобу „у коме је Николајева и наша Српска Црква први пут морала признати власт која није признавала Бога“.

Цитирао је писмо Владике Николаја Кентерберисјком архиепископу поводом најављене Титове посете Лондону:
„Ваше Високопреосвештенство, зна се ко је тај човек био, шта је радио и шта он представља. Његов досије требао би да буде шокантан за сваког савесног Енглеза... Он је се своје криминалне методе, којих се свет гнуша, сматрао законитим... Крајем рата је масакрирао заробљене противнике на начин који сваку људску савест мора оставити запрепашћеном, а сваког људождера у Полинезији запањеним и преплашеним... После рата започео је освету великих размера, попут холокауста. Десетине хиљада наших патриота и стотине хришћанских свештеника осуђени су не само на смрт, већ и на продужено умирање у његовим затворима. У толикој мери је то тако да добри српски народ није могао неког човека сматрати заиста добрим и честитим ако није био у Титовом затвору“.

"Можемо замислити, наставио је Бећковић, шта би свети владика рекао после свега што се десило у међувремену и како би разумео да је и после Титове смрти и распада Југославије, када смо се поделили и свако узео своје. Тито са свим својим делима и неделима припао Србима и Србији. Или га нико други није хтео или су га Србији оставили да и постхумно влада, они који су га у Србију и довели. Они који су са Титом Србију сматрали за резерват за узгој окрутних и сурових полицијских послушника у обрачуну са сопственим народом, попут Ранковића, Крцуна, Ћеће, Лукића, нису допуштали да се у Србији „догоди“ ни један политичар државник, са неопходним дигнитетом како би заштитио минимум националних српских интереса".

Говорећи о Николају као беседнику, Матија Бећковић је нагласио да је „беседништво усмено песништво, и додао: "А шта би друго био велики беседник него велики песник. Свети Николај је српски Јован Дамаскински који је свој богомдани песнички дар жртвовао и сав бесцени артизам даровао српској цркви како би јој надокандио све што је имала па изгубила у тами векова.

И све што је требала да има, па у борби за опстанак није стигла да има. Тако је готово све што се данас у српској цркви пева испевао и препевао он сам“.

На крају је подсетио свеприсутне на светосавски патритизам Владике Николаја цитирајући Михаила Пупина, који је после Првог светског рата у писму Николи Пашићу написао: „Оно што је у средњем веку за Србију урадио Свети Сава пред иностранством, то је ових дана учинио Николај пред англосаксонцима“, додајући да је Николај због заслуга у Првом светском рату у савезничком свету назван „Трећом српском армијом“.

У наставку програма, беседу Владике Николаја „О српској мајци“ говорила је драмска уметница Весна Павловић.

Популарни глумац Момир Брадић, говорио је славну беседу у катедрали Светог Павла у Лондону, коју је Николај говорио, тачно пре 100 година, на Видовдан 1916. године.

Домаћин скупа Владика шабачки Лаврентије, на крају се захвалио свим учесницима, уз арфхипастирски благослов окупљеном народу, чиме је ова непоновљива свечаност завршена.

БН телевизија (В.М.)

Коментари / 0

Оставите коментар