Država roditelj za 9.000 mališana

Napuštaju decu jer nemaju osnovnih uslova da ih podižu. Majke sve češće iz porodilišta beže bez novorođenčadi.

Srbija 22.02.2015 | 14:12
Država roditelj za 9.000 mališana

Država se trenutno brine o 8.899 dece, a samo u Beogradu u 2013. godini pod njenim starateljstvom bilo je 2.419 devojčica i dečaka! Među onima kojima je država i mama i tata najviše je mališana čiji su roditelji sprečeni da obavljaju roditeljsku dužnost, jer nemaju osnovnih uslova da ih podižu. Ali, ima i onih koji su napušteni odmah po rođenju.

Prošlonedeljni slučaj tek rođene bebe ostavljene pred vratima stana u jednoj od zgrada u Žitištu samo je "kap u moru". Događa se da majke pobegnu iz bolnice bez svog novorođenčeta, ali sve je veći broj žena koje bez skrivanja ostave dete, jer nemaju uslova ili ne žele da ga odgajaju.

U Zavodu za socijalnu zaštitu naglašavaju da ne postoji jedinstvena baza podataka o razlozima zbog kojih roditelji napuštaju decu. Inače, te informacije su zapisane u ličnom dosijeu svakog napuštenog deteta, ali nisu i ne treba da budu dostupne javnosti.

Zoran Milačić, direktor Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj, objašnjava, za "Novosti", da većina roditelja koji se odluče na ovaj korak imaju finansijskih problema i već su na evidenciji centara za socijalni rad. Uglavnom su to ljudi nižeg stepena obrazovanja, mada, tvrdi on, to ne mora da bude pravilo.

- Poslednjih godina nema drastičnog povećanja broja dece bez roditeljskog staranja - kaže Milačić. - Kod nas se zbrinjavaju uglavnom zlostavljana deca, ali ne samo seksualno i fizički, već to podrazumeva i emocionalne pritiske i nebrigu roditelja.

Dragan Vulević, pomoćnik ministra za rad, tvrdi da se broj ostavljenih beba odmah po rođenju poslednjih godina ne povećava i da je ovakvih slučajeva bilo mnogo više tokom osamdesetih i devedesetih godina.

- Više je onih roditelja koji odbijaju da uzmu dete iz bolnice - kaže Vulević. - To su uglavnom bebe koje imaju ozbiljne zdravstvene probleme, fizički ili drugi hendikep. Takvo dete po hospitalizaciji preuzima sistem socijalne zaštite.

- Procedura nalaže da se tada obavesti centar za socijalni rad u opštini gde žive roditelji - kaže Vulević. - Počinje savetodavni rad sa njima, utiče se na njih da mališana preuzmu. Međutim, ako oni to ne žele, onda se dete smešta u hraniteljsku porodicu ili dom. Takva specijalizovana ustanova u Beogradu je u Zvečanskoj, a u Subotici je to dom "Kolevka".

U Zavodu za socijalnu zaštitu naglašavaju da u strukturi mališana o kojima se brine država dominaraju deca čiji su roditelji lišeni roditeljskog prava jer su zanemarivali decu. Takvih je 46 odsto.

- Od ukupnog broja pod starateljstvom, 12 odsto su oni čiji su roditelji umrli, lišeni su poslovne sposobnosti ili je nisu stekli - kažu u Zavodu. - Značajan je podatak da je u ustanovama socijalne zaštite smešteno devet odsto dece koja su pod starateljskom zaštitom, a oko 27 odsto u tzv. neformalnom smeštaju, odnosno najčešće kod srodnika.

Gradski centar za socijalni rad u Beogradu takođe ne vodi evidenciju na koji način su roditelji ostavili decu.

- Po prijavi takvog slučaja centru za socijalni rad, stručni radnici po hitnom postupku pokreću proceduru zbrinjavanja deteta. Ukoliko se napušteno dete nalazi u porodilištu ili u bolnici, prebacuje se u ustanove zdravstvene zaštite - kažu u beogradskom Centru za socijalni rad.

Pored ova dva postupka, policija pokušava da pronađe roditelje, pokreće se i krivična prijava protiv N. N. lica zbog ugrožavanja života, zdravlja i bezbednosti deteta.

- Kada se utvrdi identitet roditelja, Centar pokreće sudski postupak za lišavanje roditeljskog prava i ukoliko se to dogodi, za dete se traži najadekvatniji i najbolji oblik trajne zaštite, a to su obično usvajanje, smeštaj u hraniteljsku porodicu ili neku od ustanova socijalni zaštite - objašnjavaju u Centru.

USVOJITELjI I IZ INOSTRANSTVA

U Srbiji su u 2014. godini usvojena 192 dečaka i devojčice. Od tog broja naše porodice usvojile su 171 devojčicu i dečaka, a 21 dete nastavilo je da živi u novom roditeljskom domu u inostranstvu. Naši ljudi uglavnom ne žele da prihvate bolesno dete i dete koje nije beba, kao ni mališane romske nacionalnosti. Oko Roma situacija se, ipak, poboljšava.

ZBRINjAVANjE

Prodedura zbrinjavanja mališana je ista, bez obzira na njihovu starost, osim što se kod starije dece lakše dolazi do osnovnih podataka, jer su na razvojno višem nivou nego bebe, pa u nekim situacijama mogu da kažu svoje ime, koliko godina imaju, gde su i sa kim do sada živeli. Ukoliko se roditelj posle nekog vremena pojavi, uloga socijalnih radnika je da štite interese maloletnog deteta, da obaveste policiju i sud o novonastaloj situaciji. Roditelj najpre mora da dokaže roditeljstvo i u ovakvim slučajevima to se obično radi DNK analizom.

Izvor: Večernje novosti

Komentari / 3

Ostavite komentar
Name

Čudna zemlja, čudni propisi

22.02.2015 14:34

Država ne želi sama sebi da pomogne. Kad se pojavi bračni par koji bi da usvoji dete, tada počinje proces ispitivanja kao da se radi o kriminalcima. Treba obezbedizi tonu papira i otrpeti torturu od socijalnih radnika do psihologa i ko zna kakvih još "kvazistručnjaka." Naravno da takvim postupkom oteraju potencijalne usvojitelje.

ODGOVORITE
Name

Ii

23.07.2016 01:20

Ja sam zavrsila proceduru oko usvajanja i obuke vrlo brzo na opstini Vracar.Zaposleni u centru su sjajni ljudi,stručnjaci i vrlo prijatnoi.Potrebnu dokumentaciju sam skupila brzo i lako ,za par dana.

Name

Moj otac

22.02.2015 20:25

On jebio drzavno djete jer mu mati nije nikad umno nije bila zdrava pa je kao najmanji bio u Domu. Na zalost niko mu nije objasnio zasto je bio u Domu pa je po izlasku iz Doma i zenidbi s mojom majkom poceo da 'placa' svojoj mami, bratu i sestri nekakvu nadoknadu. Zavrsilo se da je prosle godine pao od gladi posto je poslao penziju bratovom sinu. Znaci, morate reci djeci kad izlaze da im je roditelj bolestan, da je Dom besplatan.

ODGOVORITE