Држава родитељ за 9.000 малишана

Напуштају децу јер немају основних услова да их подижу. Мајке све чешће из породилишта беже без новорођенчади.

Србија 22.02.2015 | 14:12
Држава родитељ за 9.000 малишана

Држава се тренутно брине о 8.899 деце, а само у Београду у 2013. години под њеним старатељством било је 2.419 девојчица и дечака! Међу онима којима је држава и мама и тата највише је малишана чији су родитељи спречени да обављају родитељску дужност, јер немају основних услова да их подижу. Али, има и оних који су напуштени одмах по рођењу.

Прошлонедељни случај тек рођене бебе остављене пред вратима стана у једној од зграда у Житишту само је "кап у мору". Догађа се да мајке побегну из болнице без свог новорођенчета, али све је већи број жена које без скривања оставе дете, јер немају услова или не желе да га одгајају.

У Заводу за социјалну заштиту наглашавају да не постоји јединствена база података о разлозима због којих родитељи напуштају децу. Иначе, те информације су записане у личном досијеу сваког напуштеног детета, али нису и не треба да буду доступне јавности.

Зоран Милачић, директор Центра за заштиту одојчади, деце и омладине у Звечанској, објашњава, за "Новости", да већина родитеља који се одлуче на овај корак имају финансијских проблема и већ су на евиденцији центара за социјални рад. Углавном су то људи нижег степена образовања, мада, тврди он, то не мора да буде правило.

- Последњих година нема драстичног повећања броја деце без родитељског старања - каже Милачић. - Код нас се збрињавају углавном злостављана деца, али не само сексуално и физички, већ то подразумева и емоционалне притиске и небригу родитеља.

Драган Вулевић, помоћник министра за рад, тврди да се број остављених беба одмах по рођењу последњих година не повећава и да је оваквих случајева било много више током осамдесетих и деведесетих година.

- Више је оних родитеља који одбијају да узму дете из болнице - каже Вулевић. - То су углавном бебе које имају озбиљне здравствене проблеме, физички или други хендикеп. Такво дете по хоспитализацији преузима систем социјалне заштите.

- Процедура налаже да се тада обавести центар за социјални рад у општини где живе родитељи - каже Вулевић. - Почиње саветодавни рад са њима, утиче се на њих да малишана преузму. Међутим, ако они то не желе, онда се дете смешта у хранитељску породицу или дом. Таква специјализована установа у Београду је у Звечанској, а у Суботици је то дом "Колевка".

У Заводу за социјалну заштиту наглашавају да у структури малишана о којима се брине држава доминарају деца чији су родитељи лишени родитељског права јер су занемаривали децу. Таквих је 46 одсто.

- Од укупног броја под старатељством, 12 одсто су они чији су родитељи умрли, лишени су пословне способности или је нису стекли - кажу у Заводу. - Значајан је податак да је у установама социјалне заштите смештено девет одсто деце која су под старатељском заштитом, а око 27 одсто у тзв. неформалном смештају, односно најчешће код сродника.

Градски центар за социјални рад у Београду такође не води евиденцију на који начин су родитељи оставили децу.

- По пријави таквог случаја центру за социјални рад, стручни радници по хитном поступку покрећу процедуру збрињавања детета. Уколико се напуштено дете налази у породилишту или у болници, пребацује се у установе здравствене заштите - кажу у београдском Центру за социјални рад.

Поред ова два поступка, полиција покушава да пронађе родитеље, покреће се и кривична пријава против Н. Н. лица због угрожавања живота, здравља и безбедности детета.

- Када се утврди идентитет родитеља, Центар покреће судски поступак за лишавање родитељског права и уколико се то догоди, за дете се тражи најадекватнији и најбољи облик трајне заштите, а то су обично усвајање, смештај у хранитељску породицу или неку од установа социјални заштите - објашњавају у Центру.

УСВОЈИТЕЉИ И ИЗ ИНОСТРАНСТВА

У Србији су у 2014. години усвојена 192 дечака и девојчице. Од тог броја наше породице усвојиле су 171 девојчицу и дечака, а 21 дете наставило је да живи у новом родитељском дому у иностранству. Наши људи углавном не желе да прихвате болесно дете и дете које није беба, као ни малишане ромске националности. Око Рома ситуација се, ипак, побољшава.

ЗБРИЊАВАЊЕ

Продедура збрињавања малишана је иста, без обзира на њихову старост, осим што се код старије деце лакше долази до основних података, јер су на развојно вишем нивоу него бебе, па у неким ситуацијама могу да кажу своје име, колико година имају, где су и са ким до сада живели. Уколико се родитељ после неког времена појави, улога социјалних радника је да штите интересе малолетног детета, да обавесте полицију и суд о новонасталој ситуацији. Родитељ најпре мора да докаже родитељство и у оваквим случајевима то се обично ради ДНК анализом.

Извор: Вечерње новости

Коментари / 3

Оставите коментар
Name

Чудна земља, чудни прописи

22.02.2015 13:34

Држава не жели сама себи да помогне. Кад се појави брачни пар који би да усвоји дете, тада почиње процес испитивања као да се ради о криминалцима. Треба обезбедизи тону папира и отрпети тортуру од социјалних радника до психолога и ко зна каквих још "квазистручњака." Наравно да таквим поступком отерају потенцијалне усвојитеље.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Ии

22.07.2016 23:20

Ја сам заврсила процедуру око усвајања и обуке врло брзо на опстини Врацар.Запослени у центру су сјајни људи,стручњаци и врло пријатнои.Потребну документацију сам скупила брзо и лако ,за пар дана.

Name

Мој отац

22.02.2015 19:25

Он јебио дрзавно дјете јер му мати није никад умно није била здрава па је као најмањи био у Дому. На залост нико му није објаснио засто је био у Дому па је по изласку из Дома и зенидби с мојом мајком поцео да 'плаца' својој мами, брату и сестри некакву надокнаду. Заврсило се да је просле године пао од глади посто је послао пензију братовом сину. Знаци, морате реци дјеци кад излазе да им је родитељ болестан, да је Дом бесплатан.

ОДГОВОРИТЕ