Архимадрит Лазар сахрањен данас у манастриској порти

- Архимандрит Лазар, игуман манастира Заграђе изнад Шћепан Поља у Црној Гори, који се након краће болести упокојио у 64. години, сахрањен је данас у манастирској порти.

Република Српска 21.08.2021 | 18:02
Архимадрит Лазар сахрањен данас у манастриској порти

- Архимандрит Лазар, игуман манастира Заграђе изнад Шћепан Поља у Црној Гори, који се након краће болести упокојио у 64. години, сахрањен је данас у манастирској порти.

У присуству великог броја вјерника из Пивског краја и Фоче, те бројног свештенства и монаштва Епархије будимљанско-никшићке и Митрополије дабробосанске, заупокојену литургију служио је Њагово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Јоаникије.

Митрополит је истакао да је игуман Лазар уградио себе у обнову Заграђа, у његово украшавање и оживљавања.

"Иако је прерано отишао наш добри, честити, благородни, мудри и драги отац Лазар, његова биографија је пребогата. По духу је био стваралац, умјетник, трагао је за љепотом од своје најраније младости, школовао се на факултету умјетности и постао познати сликар", подсјетио је митрополит Јоаникије.

Владика је навео да је отац Лазар, након што га је Господ призвао, као апостол Павле одбацио свој ранији живот и себе принио на дар Цркви, на дар Христу.

"Имао је блажену душу, довољно је било га срести, па онда то већ буде догађај.
Упечатљив човјек и стасом и гласом, није био човјек обичне ријечи и обичне приче, него нарочите. Њагова ријеч је била из његовог искуства, из срца, из љепоте његове душе", рекао је митрополит Јоаникије.

Према његовим ријечима, иако се повукао подно херцеговог Соко града још прије 20 година, отац Лазар је био познат и у српској и у другим помјесним црквама.

"Као свијећа која се стави на сто да обасјава цијелу просторију, тако је и он свијетлио у Цркви Божијој. О њему ће се причати, њега ћемо памтити и све његове заслуге ће изаћи на видјело", рекао је митрополит Јоаникије.

Он је подсјетио да је прије 20 година, када је игуман Лазар дошао у Заграђе, обнова ове светиње из 15. вијека, од које су остали само зидови и неким чудом неурушена купола, тек била почела.

"Настанио се у једној распалој колиби недалеко од манастира и ту колибу је прихватио као дар, као палату, посебну повластицу. Он је знао са малим да буде задовољан, јер је био богат у срцу, у души и оно што је много важно да се каже он је прави ктитор, обновитељ ове светиње", напоменуо је владика Јоаникије.

Он је подсјетио да је игуман Лазар као умјетник био тражен да слика храмове по Црној Гори и другим епархијама и да је све што би зарадио као фрескописац улагао у обнову Заграђа - у украшавање храма, у градњу конака, уређење гробља и цијеле околине.

"Њагов труд, његову жртву, љубав и усрдност, способност да ради, а да ни од кога ништа не тражи ни очекује, људи су видјели и прискочили, посебно општина Плужине и њен предсједник Мијушко Бајагић и многи други, али на њиховом челу је био отац Лазо", рекао је митрополит Јоаникије.

Он је додао да је отац Лазар оставио дубок траг у Српској православној цркви као умјетник фрескописац, као појац, као свештенослужитељ, као духовник и посебно као градитељ, монах-ктитор што је данас јединствено.

"Попут старих наших неимара, био је као многи у нашој историји, пошто је раније живио у браку, и он и његова супруга су се замонашили, по примјеру Светог Симеона Мироточивог да би послужили својој цркви", истакао је митрополит Јоаникије.

Према његовим ријечима, Бог је оцу Лазару дао да учини велико дјело, јер је видио његове способности, стваралачки дар и што је основно, његову вјеру.

"Колико је учинио за ову светињу, за Пиву, за Црну Гору, колико је трага оставио у Црној Гори, бивше власти никада нису нашле за сходно да му дају обични боравак да може с миром ући, с миром изаћи по потреби из манастира и опет се вратити. Али он није марио за то, служио је Господу, имао је вјеру и он се уградио у Црну Гору, а они који се хвале патриотизмом, већина њих, они су заправо упропашћавали Црну Гору", нагласио је митрополит Јоаникије.

Он је напоменуо да је отац Лазар наставио дјело херцега Стефана Вукчића Косаче, који је ову цркву градио и по свој прилици је није успио завршити, и коју је херцег одредио као своју гробну цркву, али се ту није сахранио.

"Завршио је отац Лазо и ево он је први монах који се овдје сахрањује. То и приличи и чудесно је то све како се догађало, како је некада изгледала ова светиња, а како данас изгледа. Ко је памти из онога времена, то је био зид плача у Херцеговини, рушевине, прорасла трава и дрвеће из зидина, змије се легу, а ево данас како изгледа и како је украшена", додао је митрополит црногорско-приморски.

Митрополит Јоаникије се осврнуо и на посебан стил фрескописа оца Лазара, рекавши да као он, када му дође надахнуће, нико није умио тако осликати фреску.

"Као из Божјих руку да је изашло, нарочито лик Пресвете Богородице у олтару или лик Светог Симеона Мироточивог. Толико су били његови дарови велики и разуђени да ниједан лик који је сликао никада није исти, све чисти оригинал, као што је и његов живот био оригиналан, живот човјека слободног у Христу, зато што му се завјетовао, што му је ревносно служио", поручио је митрополит Јоаникије.

Он је додао је да је отац Лазар увијек имао осмијех, да је носио Христову радост, радост Васкрсења.

"Као што смо се данас молили да његов излазак одавде буде улазак међу свете, заиста тако вјерујемо да он не иде у заборав, већ у наручје Божје међу свете да настави служење Господу. Како је овдје ревносно дао свега себе, и душу и тијело и здравље за Господа, тако ће га Господ, увјерени смо, удостојити и вјечне службе, вјежног живота и радости на небесима, Боже дај", рекао је митрополит Јоаникије.

У име народа пивског краја, од оца Лазара опростио се предсједник општине Плужине Мијушко Бајагић, а у име вјерника из Фоче Радан Мимић, вјероучитељ у фочанској Основној школи "Веселин Маслеша". 

(Срна)