Ево шта садржи Инцков "списак" приоритета за будућег високог представника

Валентин Инцко, (бивши) високи представник у БиХ, дао је у сриједи велики интервју за Федерални радио. Није говорио о својој политичкој баштини у нашој земљи, већ прецизно сецирао проблеме са којима се он сусреће и, очигледно, са којима ће се сусретати његов насљедник Кристиан Шмит.

Босна и Херцеговина 29.05.2021 | 11:53

Као у низу интервјуа до сада, и, што је још важније, излагањима пред Савјетомбезбједности УН-а у посљедних двије године, Инцко се није либио прозвати кривце за политичку нестабилност у земљи, потцртати непринципијелност и недосљедност политичких актера и њихову неспремност да, такорећи, иду у корак с временом.

Како се Инцков мандат приближавао крају тако су све гласнији били захтјеви да (коначно) употријеби бонска овлаштења, барем за нека базична цивилизацијска питања попут (наметања) закона о забрани негирања геноцида.

Наравно, и у овом интервјуу бонска овлаштења су биле једно од питања, а Инцко је дао неколико врло занимљивих и знаковитих одговора.

Наиме, на питање водитеља емисије "Гдје бисте сада прво употријебили бонска овлаштења?", Инцко одговара - "Имам ја списак", а затим у додаје: "Шмит (идући високи представник, оп. СБ) ће добити мој списак.“

Имајући у виду најаву предавања "спика" приоритета идућем високом представнику, може се закључити неколико аспеката дјеловања које ће Инцко препоручити Шмиту, односно које ће навести у "списку". Нека од тих питања свакако су дио 14 приоритета из Мишљења Европске комисије, али не сва.

Још увијек, упркос бројним притисцима, није усвојен закон о јавним набавкама у БиХ. Судећи према ријечима Инцка, очигледно је да ће се ово питање наћи на његовом "списку" приоритета за Шмита, будући да их је сврстао у класу оних за које би употријебио бонска овлаштења.

Занимљиво је и да је одмах уз Закон о јавним набавкама, Инцко поменуо и питање запошљавања у јавном сектору, које би такође регулисао законом донијетим бонским овлаштењима да је могао.

У ту "класу" спада и проблем нострификације диплома. Навео је примјер предности коју због тога имају свршеници приватних факултета у БиХ сумњивог квалитета наставног процеса у односу на свршенике најеминетнијих свјетских универзитета.

Поред тога, Инцко је додао и проблем учешћа жена у политици, истићући да би радо употријебио бонска овлаштења да се број жена на извршним функцијама мора бити 50 посто.

Извјесно је и да ће се питање реформе изборног законодавства наћи на Инцковом "списку". Инцко истиче да су та реформа потребна, и врло јасно истакао шта под њима подразумијева. У старту је отписао фамозну пресуду "Љубић" коју ХДЗ користи као аргумент за удовољење њиховим "реформским жељама".

"Одлука Уставног суда у случају Љубић је проведена да одмах будем јасан. Не треба то подгријавати. Проведена је и то се тиче само ентитета, Федерације БиХ, не државе", рекао је Инцко.

Инцко прихвата да "постоје неке фрустрације код Хрвата" за које треба имати разумијевања, али је исто тако јасно да ће у његовим препорукама Шмиту фокус бити на пресудама Европског суда за људска права и спречавању, како каже, "пљачке на изборима".

У више наврата је потцртао да присуство међународних снага и међународних институција у БиХ, па и ОХР-а, није спорно, нити упитно са становишта суверенитета државе, што често наглашавају политичари из Републике Српске.

Инцко наводи низ примјера из историје али и садашњости, гдје међународне снаге и медијатори имају јак утицајна домаће прилике.

Тако Инцко наводи примјер 45-огодишњег "ограниченог суверенитета Њемачке", примјер Аустрије, Јапана, Јужне Кореје и Кипра, чиме је очигледно желио поручити да ће утицај међународне заједнице у БиХ и даље трајати, и да на та питања домаћи политичари не требају трошити енергију.

Врло занимљива и симболична је била и изјава Инцка о најављеној градни хидрелектрана на Дрини, односно препричани дјелић разговора који је водио са новим високим представником Шмитом, који би могао назначити однос будућег високог представника према овом питању.

"Прекјуче сам разговарао са Шмитом о хидроелектрани Бук Бијела на Дрини. И он ми је рекао: Инцко шта ви ту толико правите проблеме, лако је рјешити питање државне имовине кад је о ријекама ријеч. Имаш ријеке прве категорије, друге и треће. Прва категорија то су велике ријеке, Неретва, Дрина. Неће мале потоке државе рјешавати", рекао је Инцко за Федерални радио.

(Агенције)