Судије и тужиоци реаговали након бројних афера у правосуђу БиХ

Крајње је вријеме да се индивидуално и колективно запитамо да ли смо истински свјесни наше улога у друштву и да ли ми као судије и тужиоци оправдавамо повјерење које нам је дато?

Наводе ово судије и тужиоци у обраћању јавности Заједничког координационог тијела удружења судија и тужилаца у Босни и Херцеговини (ЗКТ), након што се у протеклим данима и седмицама правосуђе поново нашло у фокусу јавних дискусија.

– Када је ријеч о објављеном аудио-снимку, у којем предсједник ВСТС Милан Тегелтија и бивша чланица Милијана Буха непримјерено и ванинституционално разговарају о именовању сестре чланице Савјета Буха и њеном евентуалном сукобу интереса, ради заштите интегритета институције ВСТС, захтијевамо да се хитно сазове сједница Савјета, те у складу с прописаним процедурама, укључујући и процедуру прописану чланом 6. Закона о ВСТС, утврди да ли понашање предсједника ВСТС као члана Савјета у контексту објављеног аудио-снимка задовољава законски стандард да „обавља своје дужности на правилан, дјелотворан или непристрасан начин“, те да ли се његово понашање може подвести под дјело „због којег не заслужује да обавља дужности у Савјету“ – наводи се у саопштењу.

ЗКТ сматра да је хитном разрјешењу овог питања потребно без одлагања приступити како би се на адекватан начин заштитио интегритет процеса доношења одлука у Савјету.

– Стављањем ове теме на тачку дневног реда сједнице Савјета и омогућавање јавности да уживо и транспарентно прати ток и аргументацију која ће бити изнесена током расправе на ову тему је нужно и потребно како би се донекле сачувало увелико пољуљано достојанство и повјерење јавности у правосуђе – наводе у ЗКТ.

Лоша мишљења

Додају да налази и резултати недавно објављеног извјештаја ОЕБС у БиХ „Трећи годишњи извјештај о одговору правосуђа на корупцију: Синдром некажњивости“ у својој суштини изазивају велики степен забринутости у контексту правосудног одговора на процесуирање предмета корупције.

– Ми, као судије и тужиоци, који су истовремено и чланови струковних удружења ЗКТ, а у контексту овлаштења и дужности који су нам повјерени, нужно преузимамо велики дио одговорности за овакво стање – наводе они.

С друге стране, сматрају да су многобројни разлози за неефикасно процесуирање предмета корупције и осталих тешких кривичних дјела у великом дјелу садржани и појашњени у многобројним домаћим и међународним извјештајима и анализама.

– Потребно је након 17 година примјене закона о кривичном поступку и кривичних закона приступити озбиљној процјени утицаја законских и подзаконских рјешења на процесуирање поменутих кривичних дјела, те у том контексту анализирати и ставове надлежних судова, који су у значајној мјери одредили стандарде и критеријум процесуирања ових дјела – наводе у ЗКТ.

Додају да се може размислити о успостављању дијалошке платформе са судијама, тужиоцима и другим релевантним стручњацима из Европске уније, који би им помогли у овом процесу.

Преиспитивања

Иако је ВСТС преузео одређене мјере с циљем стимулисања процесуирања предмета високе корупције, потребно је додатно преиспитати утицај нормирања тужилаца и судија на ефикасно и квалитетно вођење истрага и кривичних поступака у свим сложеним предметима, а посебно у предметима корупције, привредног и организованог криминала.

– Постојећи оквир нормирања у пракси не поспјешује у довољној мјери рад на најсложенијим предметима, не признаје на адекватан начин уложени труд и рад на тим предметима, те често има демотивишући ефекат.

Штавише, поменути оквир у пракси доводи у великој мјери до рада на мање сложеним и једноставнијим предметима како би се испунила задата норма, која је постала сама себи сврха, а која има значајан утицај на оцјењивање рада и напредовање – наводе у ЗКТ.

Наглашавају да је у  овом контексту потребно поставити питање одговорности и опредијељености појединачних руководилаца институција, те судија и тужилаца из перспективе истинске приоритетизације, институционалне организације рада и радне етике у раду на најсложенијим и свим другим предметима.

– Руководиоци институција, како је истакнуто и у тзв. Прибе извјештају, морају показати лидерство, интегритет, знање и храброст у изналажењу адекватних рјешења с циљем унапређења функционисања институција и постизања резултата који враћају повјерење јавности у правосуђе. Међутим, како би то постигли, потребно им је ставити на располагање адекватна овлаштења и механизме како би постигли резултате од користи за друштвену заједницу – наводе судије и тужиоци.

Додају да је потребно преиспитати ефикасност и квалитет именовања и напредовање кадрова у правосуђу, који су носиоци институционалне борбе против корупције.

Седам нових чланова

Напомињу да ЗКТ стоји на располагању ВСТС и министарствима правде у БиХ у изналажењу најадекватнијих рјешења за унапређење стања у правосуђу, укључујући предстојеће измјене Закона о ВСТС.

– Такође, желимо да скренемо пажњу општој и стручној јавности да ће се до септембра 2021. године именовати седам нових чланова у ВСТС (Савјет министара БиХ, Адвокатска комора ФБиХ, Суд БиХ, Врховни суд ФБиХ, Брчко дистрикт БиХ, Републичко јавно тужилаштво РС, кантонална тужилаштва), с тим што су процедуре за именовања испред Савјета министара БиХ, Адвокатске коморе ФБиХ, Суда БиХ и Врховног суда ФБиХ већ у току или ће бити ускоро расписани, те би до фебруара 2021. године требало да буду именована четири нова члана – наводе они.

Додају да се у поступку именовања чланова Савјета примјењује ВСТС Правилник о избору чланова Високог судског и тужилачког савјета Босне и Херцеговине.

Именовања

– ЗКТ је мишљења да поменути Правилник не осигурава најадекватнији и најтранспарентнији оквир за именовање на овако важне и одговорне функције, те ће у наредном периоду понудити приједлоге за унапређење.

Досадашња пракса именовања чланова ВСТС је у неријетким случајевима доводила до манифестације неформалних и суптилних притисака и непримјерених утицаја из правосуђа на судије и тужиоце да подрже именовање одређеног кандидата или кандидаткиње за које се нажалост испоставило да нису били у стању да одговоре захтјевима и задацима повјерене им дужности у ВСТС и оправдају повјерење судија и тужилац који су их бирали на те функције – објашњавају они.

Додају да је парадигматично одсуство било какве одговорности или конструктивне комуникације појединих изабраних чланова Савјета са изборном базом.

– Принципијелно, сматрамо да се кандидати за чланове Савјета, који се бирају на четири године у Савјет, требају представити судијама и тужиоцима у отвореном форуму с планом и програмом, који омогућава јавну дискусију на теме од интереса за правосудну заједницу и пружа могућност да се донекле провјере и докажу потребне вјештине и способности, знање и интегритет за обављање тако важне функције – наводи се у саопштењу.

Преузети одговорност

Наглашавају да је крајња одговорност за састав ВСТС увијек лежала у рукама судија и тужилаца који их бирају.

– Судије и тужиоци морају преузети свој дио одговорности за изборе које су до сада направили и допринијели стању у правосуђу какво данас имамо.

Искрено се надамо да ће у предстојећим изборима чланова Савјета, судије и тужиоци свјесно и савјесно кандидовати и изабрати најбоље, најморалније и најспособније представнике у ВСТС, који имају свеобухватни капацитет да осигурају висок степен независности, непристрасности, професионалности, одговорности и транспарентности правосуђа – наводи се у саопштењу.

(Српскаинфо)