Финансијска инфузија са Запада: Дознаке дијаспоре чувају социјални мир и стабилност

- Скоро шест милијарди марака текућих трансфера слило се током прошле године у Босну и Херцеговину. Чисте новчане дознаке од сродника из иностранства биљеже раст од 290 милиона, што јасно показује – док дијаспора расте, Република Српска се празни. Финансира ли новац са Запада наш економски опстанак или само купује привидни социјални мир?

Нека свога и у гори вука, рекао би народ. Република Српска може да захвали управо својој дијаспори која годишње кроз дознаке упумпа преко двије и по милијарде марака. То је више од 40 одсто укупног буџета Српске. Без ове инфузије, домаћа економија доживјела би колапс објашњава професор Марко Ђого.

“Отприлике сваку пету марку нашег увоза ми плаћамо новцем који нам практично поклоне наши људи који раде у иностранству, дакле из дознака. Те дознаке практично преполове робни дефицит који имамо у трговини са иностранством тако да без тих дознака ми не бисмо могли успоставити макроекономску стабилност, сам валутни одбор, стабилност конвертиблине марке би дошла у питање. И читав систем би се нашао у некој врсти рецесије, притиска за смањење плата итд.”, рекао је Ђого.

Било да стиже преко банака или у готовини, овај новац за хиљаде породица покрива оно најосновније – храну, рачуне и лијекове.

Милијарде марака које стижу од наших људи са запада врте се искључиво у кругу јавне потрошње. Да домаће власти немају никакав план за привлачење тог новца у привреду, подсјећа економиста и начелник Шамца Ђорђе Милићевић.

“Оно што је опште познато да поред ових дознака које чувају и очувају стабилност социјалну у Републици Српској ви немате озбиљне економске програме на који начин те економске потенцијале дијаспоре привући у виду директних иневстиција у Републику Српску.”, наводи Милићевић.

Овај „бесплатни капитал“ који одржава привид стабилности и пуни буџет кроз домаћу потрошњу, са собом носи опасну замку, упозорава професор економије Миленко Станић.

“Али треба имати у виду да тај новац на неки начин амнестира лошу власт која без икаквих позитивних резултата рада опстаје, јер тај новац чува економску стбилност Републике Српске. Дугорочно све процјене економиста говоре да дознаке могу имати краткорочно позитиван ефекат, али на дугим стазама то је лош новац зато што прво обезбјеђује потрошњу без производње једну лошу навику на другој страни тај новац сигурно ће доприњети да остајемо без будућих радника.”, објашњава проф. др Миленко Станић.

Новац из Минхена, Беча или Чикага – онај преко рачуна или донесен у новчаницима током празника – постао је мотор домаћег тржишта. Докле год та финансијска инфузија тече, привид социјалног мира ће постојати, али економија без људи и будућности, дугорочно је осуђена на пропаст, закључак је стручне јавности. 

(БН)