Које су посљедице сиве листе Монеyвала која пријети БиХ
За неколико седмица ће истећи једногодишњи период посматрања Радне групе за финансијско дјеловање против прања новца (ФАТФ), а ако власти у Босни и Херцеговини не реагују, БиХ ће се наћи на сивој листи Монеyвала.
Босна и Херцеговина 17.01.2026 | 08:15
На то је упозорила Делегација Европске уније у БиХ, која је навела да би стављање на листу која формално носи назив "листа јурисдикција под појачаним надзором ФАТФ-а" имало озбиљне посљедице по БиХ.
Имајући у виду да је БиХ земља с великим бројем грађана који живе ван граница своје државе, највећа посљедица би свакако била отежане и успорене трансакције које иду из БиХ у друге државе и обрнуто.
Када би се нашли на сивој листи Монеyвала, свака трансакција гдје новац улази или излази из БиХ би била под већом присмотром, чиме би се значајно повећао период чекања да та трансакција буде реализована.
Ово је посебно важно због чињенице да је БиХ била на путу да постане дио Јединственог подручја плаћања у еурима (СЕПА), чиме би се те трансакције значајно убрзале.
Исто тако, домаће финансијске институције би потенцијално биле затрпане захтјевима за додатном документацијом, имајући у виду да би свака трансакција аутоматски била "сумњивија" него што је то случај када држава није на сивој листи Монеyвала.
Овакав потез ФАТФ-а би имао посебно значајан утицај и на економију у Босни и Херцеговини, првенствено кроз инвестиције.
Инвеститори који одлучују гдје ће уложити свој капитал узимају у обзир многе факторе, а међу њима је свакако и то да ли се земља налази на сивој листи Монеyвала.
У том контексту, као земља која је у константној потрази за додатним инвестицијама из иностранства, повратак на сиву листу би био огроман корак назад за БиХ.
Осим тога, институције које се желе задужити на страним тржиштима би то морале радити с неповољнијим каматним стопама, што би такође имало директан утицај на финансијску ситуацију унутар БиХ.
Директан утицај би се могао осјетити и кроз појачане контроле робе која се извози из БиХ и увози у нашу земљу, као и кроз чињеницу да би добијање страних кредита и међународне помоћи могло бити знатно теже.
Шта БиХ мора урадити
Стављање БиХ на сиву листу би имало и негативан утицај на међународни имиџ земље, који је свакако додатно пољуљан интерним политичким проблемима који су свеприсутни у БиХ.
Како би се избјегао овај сценариј, босанскохерцеговачке власти у наредних неколико седмица морају усвојити два закона:
Закон о одузимању и управљању имовином, те Закон о циљаним финансијским санкцијама за тероризам, финансирање тероризма и пролиферацију оружја за масовно уништење.
(Клиx) Фото: БН

Коментари / 4
Оставите коментарЈТ
17.01.2026 10:33Постоје људи који се питају за све у РС али за ово нису одговорни, доста смљате.
ОДГОВОРИТЕАцо
17.01.2026 10:34А то сто људи цекају на границама по 10 сати није проблем а касњење трансакције је проблем? Па били смо на сивој листи 3 године 2015..и ниста се десило није..
ОДГОВОРИТЕБрyтко
17.01.2026 11:12У БиХ се све усваја 5 до 12, по хитном и скраценом поступку и под условом да се несто добије као уступак. Испада да ако дрзавне власти хоце да поправе дрзаву неким законом, да им је ЕУ несто дузна дати. Зато каскамо за Европом 300 година. Замислите сад да је ЕУ разматрала 30 година хоце ли нам укинути визе? И да јос расправља о томе? Гдје би ми да се народ није запослио? Колике би биле плате? Колико би се изградили без сарадње са ЕУ? Требамо се запитати колико це ЕУ имати стрпљења или це доци вријеме кад це реци, узми или остави и немамо ста висе разговарати. Рјесавајте своје проблеме сами?!
ОДГОВОРИТЕМирослав С.
17.01.2026 22:45Цела Европа је на црној листи, орузје купују од месетара, отимају паре од становника, и то све без страха од последица по њих. Лудјацка су времена, отми, превари, умлати. Овај д.о.о. сто прави листе је исто лоповдка фирма, само угладјена. Има ли где и ста да није лоповско у овом столецу?
ОДГОВОРИТЕ