Занати су све потребнији, али све мање популарни

У Републици Српској још се тражи баланс између интересовања ученика и потреба тржишта рада.

Занати су све потребнији, али све мање популарни.

Ове године у први разред средњих школа уписано је 9.278 ученика, а само 650 у дефицитарна занимања.

Иако су неке школе понудиле дефицитарна занимања, интересовања ученика су ипак била другачија.

- У школама гдје је била планирана комбинација заната аутомеханичар и лимар нисмо успјели да упишемо оба занимања. На крају смо подњели захтјев Министарству за измјеном плана уписа гдје умјесто те комбинације уписано одјељење аутомеханичара и то минимално одјељење са 16 ученика. Занимање лимар није било интересантно ученицима завршних одјељења основних школа без обзира на то што смо се ми водили потребама привреде, каже Горан Грујић, директор ТШЦ Каракај.

Док занати нису превише тражени, струке попут медицине, економије, рачунарства су и даље међу популарнијим у школама у Српској.

- Као и претходних година највеће је интересовање за техничаре рачунарства и програмирања, ИТ техничаре и од ове године нови смјер техничар мултимедије. Ти су се разреди попунили одмах први дан по упису, истиче Борис Брајовић, директор Средње школе "28. јуни" Источно Ново Сарајево.

У СШЦ "Петар Кочић" у Зворнику ове године уписано је више ученика од планираног. Из школе поручују да интересовања младих варирају из године у годину, а већ планирају и увођење нових занимања у складу с потребама тржишта.

И размишљања смо да ћемо увести нешто од пољопривредне струке, тих трогодишњи занимања, кад су у питању пекари месари, гдје имамо адекватну праксу у нашем ресторану.

- Вјероватно ћемо наредне године промјенити ово занимање кувар- конобар и уписати нека нова која су тражена на тржишту рада, каже Биљана Писић, директорица СШЦ  "Петар Кочић" Зворник.

Светлана Чолаковић, директорица Средњошколског центра “Источна Илиџа”,  каже да планирају повећати ниво сарадње са Заводом за запошљавање.

-  Морамо мало боље да ослушкујемо тржиште рада, и ма колико год то звучало нереално мислим да морамо да се прилагодимо потребама и интересовањима ученика 21. вијека, каже Чолаковић.

Док неке школе још усклађују интересовања ученика с потребама тржишта, у Бијељини истичу да већ годинама уписну политику прилагођавају између осталог и захтјевима привреде.

- Тако да ми само развијамо ту уписну политику која је одређена потребама тржишта рада и развојем индустрије и грађевинског сегмента на територији града и у складу са тим смо пројектовали занимања и мислим да се то реализује и наравно одржавамо потребу да се велики број ученика посвете даљем образовању, објашњава Душко Ђурић, предсједник Актива директора средњих школа регије Семберија.

Преко 9.000 ученика уписано је у први разред средњих школа у Српској, али само 650 њих изабрало је дефицитарна занимања.

Зато, стручњаци упозоравају да Министарство мора имати кључну улогу у стратешком планирању  како би се образовни систем коначно прилагодио реалним потребама тржишта.

- Ево конкретно у Источном Сарајеву колика је експанзија у архитектури, а немамо грађевинску школу, да школујемо дјецу у том правцу. Да нисмо размишљали да ће се град ширити. Али смо требали размишљати, дајте да имамо свој кадар. Да не долазе из иностранства да праве те зграде, каже социолог Владимир Васић.

И ово је само један од примјера несклада између онога што тржиште тражи и онога што школе нуде. Многи након школовања одлазе из земље због ниских плата и лоших услова, па се дешава да образујемо кадар за друге државе.

- Такође поједини занати можда нису атрактивни, али су итекако неопходни, каже Васић и додаје:

- Наравно треба нам на факултетима дјеце, треба на универзитетума, али треба нам  и занатлија. Људи који ће сутра знази раде конкретне ствари. Ми ћемо врло брзо доћи у ситуацију да ћемо водоинсталатера плаћати као неурохирурга па изволите господо. Ако имате пара плаћајте.

Васић подсјећа да је у друштву гдје је срамота уписати занат, а промовише се инстант знање тешко мотивисати младе да бирају паметно.

Нова школска година доноси прилику да се коначно нађе баланс између тржишта и интересовања ученика, те да се подстакне упис у занимања без којих друштво не може, а која ће, када их нестане, постати најтраженија. Уз то, младима треба дати разлог да остану, а не да одлазе из земље. 

(БН) Фото: БН