Не помажу ни високе дневнице, сезонаца нема

Берба воћа и поврћа у Семберији у пуном је јеку. Пољоровредницима је потребна радна снага али је сезонце, кажу сваке године све теже наћи. Не помажу, додају ни прилично високе дневнице.

Семберске њиве пуне су вриједних домаћина који беру плодове свог рада започетог још прошле јесени. Беру се краставац, паприка, парадајз…

Посла је, кажу они, пуно. Потребна им је помоћ, још по неки пар руку како би поврће што прије скинули са њива и послали на тезге на пијацама и у маркетима. Раднике сезонце је, међутим, данас скоро немогуће наћи.

То је било немогуће и прије пар година, каже Стојан Шубарић из Велике Обарске, који због тога на свом имању ради само са члановима породице.

“Како вријеме одмиче биће све теже. Због тога ћемо морати да смањимо производњу. Некада смо имали раднике, а сада не можемо да зарадимо ни за себе, Све се врти у круг који је мали и своди се на преживљавање”, каже Шубарић.

Горан Симић исто истог села каже да је сезонских радника све мање због тога што су дневнице у земљама окружења до три пута више, што је код нас немогуће постићи.

“Сама производња ће морати да се смањује јер су цијене коштања достигле рекордне, историјске максимуме. Производићемо онолико колико укућани могу да ураде”, каже Симић.

Оно што је ове године засађено мора да се обере, а онај ко жели да настави проозводњу, мора да се прилагођава условима у друштву, каже Чедомир Радовановић из Велике Обарске, чија се породица бави узгајањем јагода и трешања. Додаје да је због тога сатницу за сезонске раднике, који већ годинама раде код њега, повећао за око 50 одсто у последњих неколико година.

“Ја их позовем прије почетка сезоне и договоримо се око цијене сатнице. Нерално је да им понудим исту сатницу као прошле године јер је цијена живота далеко скупља. Ти људи који долазе у бербу, то је њихов посао, они од тога живе. Не можемо да будемо некоректни према њима”, истиче Радовановић.

Ипак, послове сезонских радника данас углавном обављају генерације из тзв. титовог система, научене да раде без обзира на временске услове. И њих је, каже Шубарић, све мање.

Поготово је мање и омладине 

“Омладина завршава школе, узима пасоше и одлази у иностранство. Старији више не могу да раде, пронашли су егзистенцију или су се негдје склонили”, додаје.

Сезонски послови су углавном послови за млађе људе. Међутим, они за то, бар већина, јасно је нису заинтересовани. Питање је зашто јер су омладинци некад, присјећају се старије генерације пољопривредника, долазили на њиву да би зарадили џепарац за одјећу и љетовање или да би просто помогли у кући. Данас, додају, као да је срамота радити, поготово на њиви.

Надају се да ће успјети да одрже домаћу производњу али сматрају да ће се због кризе код нас али и свуда у свијету многи, како кажу, ухватити мотике.

(БН)