Какве поруке Меркел доноси и зашто је баш ово једна од њених посљедњих посјета?

Ове недеље пре одржавања избора у Немачкој, одлазећа канцеларка Ангела Меркел боравиће у посети Западном Балкану.

 Она данас долази у Србију, а потом своје путовање наставља у Тирани где ће разговарати са регионалним лидерима. Долазак Меркелове још једном ће, према оцени аналитичара, да докаже колико је за Немачку овај регион важан.

Избори који се одржавају 26. септембра биће веома значајни и то не само зато што ће означити крај мандата једне од водећих политичарки Европе после 16 година, већ и зато што би могли Немачкој да донесу велику политичку неизвесност.

Председник Србије Александар Вучић је, најављујући посету немачке канцеларке, рекао да ће се том приликом разговарати о "немачком погледу на Балкан".

Раније ове недеље, портпаролка немачке владе Мартина Фиц најавила је да ће у фокусу разговора двоје државника бити билатерални односи, економско-политички односи и питања европске перспективе, пише Јуроњуз.

Према оцени аналитичара, од Ангеле Меркел се може очекивати став да Немачка неће мењати политику према овом региону.

Програмом посете који је објављен планиран је дочек немачке канцеларке на аеродрому, затим свечани дочек испред Палате Србија, након чекга ће уследити билатерални разговори. Предвиђене су изјаве за медије Ангеле Меркел и Александра Вучића после састанка. Последњи пут канцеларка Меркел посетила је Београд јула 2015. године.

Западни Балкан "у заоставштини"

Долазак Ангеле Меркел у Београд и њен сусрет са председником Александром Вучићем, а дан касније у Тирани са премијерима земаља Западног Балкана, дипломата Зоран Миливојевић оцењује као канцеларкину намеру да на крају мандата и политичке каријере свом наследнику остави "у заоставштвину" управо Западни Балкан.

Две недеље пре одржавања избора у Немачкој, одлазећа канцеларка Ангела Меркел боравиће у посети Западном Балкану. Она данас долази у Србију, а потом своје путовање наставља у Тирани где ће разговарати са регионалним лидерима. Долазак Меркелове још једном ће, према оцени аналитичара, да докаже колико је за Немачку овај регион важан.

Избори који се одржавају 26. септембра биће веома значајни и то не само зато што ће означити крај мандата једне од водећих политичарки Европе после 16 година, већ и зато што би могли Немачкој да донесу велику политичку неизвесност.

Председник Србије Александар Вучић је, најављујући посету немачке канцеларке, рекао да ће се том приликом разговарати о "немачком погледу на Балкан". Раније ове недеље, портпаролка немачке владе Мартина Фиц најавила је да ће у фокусу разговора двоје државника бити билатерални односи, економско-политички односи и питања европске перспективе, преноси Јуроњуз.

Према оцени аналитичара, од Ангеле Меркел се може очекивати став да Немачка неће мењати политику према овом региону.

Програмом посете који је објављен планиран је дочек немачке канцеларке на аеродрому, затим свечани дочек испред Палате Србија, након чекга ће уследити билатерални разговори. Предвиђене су изјаве за медије Ангеле Меркел и Александра Вучића после састанка. Последњи пут канцеларка Меркел посетила је Београд јула 2015. године.

Западни Балкан "у заоставштини"

Долазак Ангеле Меркел у Београд и њен сусрет са председником Александром Вучићем, а дан касније у Тирани са премијерима земаља Западног Балкана, дипломата Зоран Миливојевић оцењује као канцеларкину намеру да на крају мандата и политичке каријере свом наследнику остави "у заоставштвину" управо Западни Балкан.

"Није ни случајно да у Београду буде засебно, а онда са осталима да буде у Тирани. То су потпуно јасне поруке да Немачка има интерес за овај простор", рекао је Миливојевић за Тањуг.

Оцењује да ће Меркел рећи да Немачка не мења политику када је реч о овом региону и да Берлински процес остаје на снази као механизам за приближавање ЕУ.

Како је раније за Еуронеwс Србија рекла Милена Лазаревић из Центра за европске политике, оваква посета могла да буде показатељ искрене жеље немачке одлазеће канцеларке да заокружи своју "заоставштину" у региону у смислу подршке регионалној сарадњи и напретку ка Европској унији, поготово имајући у виду текућу иницијативу за успостављање и развој Заједничког регионалног тржишта.

"С обзиром да билатерални проблеми настављају да представљају препреку ка даљој интеграцији региона, може се очекивати снажнији акценат на њиховом решавању", навела је она.

Дојче веле пише, позивајући се на дипломатске изворе из Берлина, да је иницијатор путовања Ангеле меркел на Западни Балкан био немачки амбасадор у Пекингу Јан Хекер, који је недавно изненада преминуо.

Истиче се да је Хекер до краја јула био најближи канцеларкин саветник за спољну и безбедносну политику, и да је имао одлучујући утицај на немачку политику према Западном Балкану.

Државни министар за Европу у Министарству спољних послова Михаел Рот је написао на Твитеру да се он посебно залагао за ЕУ-перспективу Западног Балкана.

Председник Србије Александар Вучић је, поводом вести о Хекеровој смрти, на Твитеру написао да је "Немачка је изгубила великог дипломату, а Србија великог пријатеља“.

Шта после истека мандата Ангеле Меркел?

А шта би Балкан требало да очекује од наследника Ангеле Меркел? Према оцени аналитичара, не велике промене.

Трку за наследника Ангеле Меркел тренутно чине три кандидата. Армин Лашет ће на септембарским изборима бити испред ЦДУ/ЦСУ, Аналена Бербок испред партије Зелених, а Олаф Шолц као члан странке СПД.

На почетку кампање, Армин Лашет, канцеларкин наследник у конзервативној партији, био је, како се чинило, скоро сигуран избор за наредног канцелара. Ипак, ситуација је, како показују анкете, тренутно потпуно другачија.

Лазаревић је навела да се у великој мери може очекивати континуитет досадашњег ангажовања, с тим што ће свакако и страначко опредељење али и лични стил лидерства будућег канцелара утицати на реализацију тог ангажовања.

"Социјалдемократе су очекивано оштрије према властима у Србији, те би долазак Олафа Шолца свакако могао да донесе и делимичну промену тона према дешавањима у Србији.

Ко год да дође на власт у Немачкој, очекује се да ће на нижим и средњим нивоима администрације власти остати исти људи и експерти који су се и до сада бавили питањем Србије и Западног Балкана", нагласила је она.

И Мирослав Стојановић, некадашњи дописник "Политике" из Берлина, сматра да се немачка политика на Запаном Балкану неће битније мењати без обзира на то ко буде канцелар.

"Мењаће се нешто можда у акцентима, а ти акценти могу понекад бити важни. На пример, ако би Зелени били у прилици, не да узму канцеларски трон, јер то очигледно неће моћи, али рецимо не могу их избећи да не буду у влади и ако би узели Министарство спољних послова, онда би они диктирали наравно један оштрији систем такозваних људских права и курс према Кини и Русији, они су ту далеко оштрији и од Меркелове. Иначе, немачка спољна политика је одређена према Западном Балкану, инсистираће и даље заиста ригорозно на признавању Косова", рекао је он за Еуронеwс Србија и додао да је за канеларку Меркел питање Косова било веома важно, те да је то спољнополитичка тема која се није завршила онако како је канцеларка очекивала.

Колико се Западни Балкан помиње у програмима странака?

Осим ЦДУ/ЦСУ, СПД И Зелених, у Немачкој су још у игри за коалицију Странка слободних демократа (ФДП) и Левица (Линке). Крајње десничарска Алтернатива за Немачку (АфД) има снажну подршку у источним деловима Немачке, али је у сенци главних партија управо због политике коју промовише.

Програми ових шест партија исписани су на више стотине страница. Ипак, у њима се регион Западног Балкана помиње врло мало.

Социјалдемократе, на пример, кратко наводе да је суседство Европе на југу и истоку обележено кризама и растућим утицајем других држава.

"Овим изазовима ЕУ мора да приђе концептом европске суседске политике. Интегрисаћемо замље Западног Балкана", пише у програму, а преноси "Дојче веле".

За "везивање држава Западног Балкана за ЕУ" залажу се и демохришћани одлазеће канцеларке. Ипак, наводе и да "унутрашња кохезија не сме да буде ослабљена пријемом нових чланица".

Зелени су пак, како се чини, посветили највише пажње овом питању и кажу да се залажу за више одговорности у суседству ЕУ. Једини заправо помињу могућност проширења.

"Политика проширења ЕУ је успешна прича коју хоћемо да наставимо. Зато се залажемо за конкретне напретке у европским интеграцијама земаља Западног Балкана", наводи се. Уз то, набрајају реформе у погледу демократије, правне државе, борбе против корупције, заштите мањина (посебно Рома), помирење и процесурирање ратних злочина.

Зелени чак помињу и визну либерализацију за Косово, напредак дијалога Београда и Приштине, почетак преговора ЕУ са Албанијом и Северном Македонијом, стварање грађанског друштва у БиХ, без конкретних детаља како мисле да то спроведу. Одбацују ново повлачење граница по етничким принципима.

Насупрот њима стоји Алтернатива за Немачку (АфД) која се јасно противи проширењу ЕУ и наглашавају важност безбедносне сарадње.

Преостале две странке, Либерали и Левица, Западни Балкан уопште не помињу.

Да ли ће бити "слагања карата" после избора?

Иначе, гласање које ће се одржати 26. септембра могло би Немачкој да донесе велике политичке промене, али и политичку неизвесност на неколико месеци. Како тренутно стоји рачуница, ко год да победи, биће му потребна коалиција.

Чак и уколико социјалдемократе буду имале највише гласова, склапање коалиције могло би да потраје месецима.

Мирослав Стојановић је навео да тренутна политичка неизвесност, која је обавила кампању у Немачкој, говори о томе да ће "слагање карата" заправо потрајати и после 26. септембра.

"Очигледно је да ће преговори око стварања нове владајуће коалиције потрајати мало дуже, можда чак дуже него обично зато што је ситуација крајње неизвесна", рекао је он.

Последња анкета института "Форса", коју је пренео ББЦ, показује да је Шолцова партија на 25 одсто, док је ЦДУ пао на 19 одсто. Њихов главни ривал Зелени сада су на 17 одсто.

(Блиц)