Како су из оптужнице нестали ови ликови?!

Кемал Чаушевић је тврдио да је радио по налогу самог врха СДА, ХДЗ-а и СНСД-а. Очекивала су се процесуирања особа које је споменуо у својим изјавама. Прошло је од тада још седам година, али оптужени су само Чаушевић и два увозника текстила. Шта се десило са осталим?

Босна и Херцеговина 29.05.2021 | 20:00

„Ако ико од 1408 људи, толико их је било када сам напустио Управу, каже да је Кемал Чаушевић на овај или онај начин утицао, ево ја одмах прихватам 40 година“, изјавио је бивши директор Управе за индиректно опорезивање БиХ још 2014. на рочишту на којем се разматрао приједлог да му се, након хапшења, одреди притвор. 

Седам година касније – није добио 40 година затвора, али јесте девет. Одузета му је и имовина (четири стана, четири пословна простора и три њиве), а за коју је Суд БиХ утврдио да ју је стекао новцем од мита.

Самовољно отпуштао кадрове

Чаушевић је као кадар СДА на мјесто директора УИО постављен 2004., док је седам година касније смијењен с те функције. Смјени су претходиле оптужбе да је умијешан у неколико пореских и царинских малверзација, али и да је самовољно отпуштао кадрове који се нису слагали с његовим радом.

Иако пресуда против њега можда и звучи импозантно, чињеница је да је Пандора, својевремено најављивана као један од највећих случајева корупције у послијератног БиХ, пропала. 

С обзиром на раније Чаушевићеве тврдње да је радио по налогу самог врха СДА, ХДЗ-а и СНСД-а, очекивала су се процесуирања особа које је споменуо у својим изјавама. Прошло је од тада још седам година, али процесуирани су само Чаушевић и два увозника текстила Анес Садиковић и Сединет Карић. 

Журналов документарни филм из јануара 2017. године "Пандорина кутија" открива ко су особе које је Чаушевић навео да је радио по њиховом налогу, али и на који начин се вршио криминал преко УИОБиХ. 

Чаушевић је након хапшења 2014. у притвору провео три мјесеца, од 18. јуна до 12. септембра. Са тужиоцима Дубравком Чампаром и Олегом Чавком склопио је и прелиминарни споразум којим се обавезао да ће свједочити против високопозиционираних политичара умијешаних у криминал у УИОБиХ. До реализације споразума није дошло, јер су тужиоци одустали. 

Према Чаушевићевој изјави, Шемсудин Мехмедовић, актуелни посланик СДА у Представничком дому ПСБиХ, инсистирао је на састанцима са Анесом Садиковићем. 

“Шемсо је организовао још један састанак на који сам отишао и ту сам затекао Анеса. Оно што су од мене тражили било је нечувено, а то је да помажем Садиковићу приликом увоза, нарочито у сегменту ауторских права, односно заштите интелектуалног власништва и обрачуна и плаћања индиректних пореза. Објаснили су да Анеса занима да Управа спрјечава друге увознике код увоза текстила, односно робних марки које је Анес заштитио у Институту за интелектуално власништво“.

Мехмедовић је ове наводе негирао, тврдећи да је „Садиковића у бизнису направио Чаушевић“.

„Као члан Комисије за спољну трговину и царине настојао сам да се не проблематизирају односи између руководства УИО и увозника. Није то само случај Садиковић, него свих увозника који су имали проблеме након 2006. и 2007. са директором УИО, Кемалом Чаушевићем.“

"Помози му, он је донатор СДА"

СДА је од Чаушевића, према његовој изјави, тражила да помогне власнику Робот Цоммерца Селверу Оручу. Планирали су да Бирине кинеске расхладне уређаје прикажу као бх. производе, како би били ослобођени царине у земљама гдје их буду продавали:

„Позвао ме Сулејман Тихић, у то вријеме је био члан Предсједништва и предсједник СДА. Била је 2004., када УИО још није била преузела све функције царинске администрације. Рекао ми је да је Селвер велики донатор СДА и да је увијек на услузи. Тихић је казао да би цијенио ако бих ја примио представнике БИРА. И тада су рекли да на залихама имају расхладних уређаја, од 4 милиона, које не могу да извезу јер немају потврду да се ради о бх. производу, и не могу је добити јер се не ради о бх. производу“.  

Аднан Терзић, бивши предсједавајући Савјета министара БиХ и бивши члан СДА, у Журналовом филму је потврдио да је Чаушевић дошао до њега и питао га треба ли помоћи Роботу, јер из појединих странака инсистирају да помогне.

„Наравно да сам прихватио ако ће то обезбиједити да се из БиХ извозе чак и фрижидери“, изјавио је Терзић, уз појашњење "да то и није било неко велико кршење обичаја".

Бира је на овај начин годинама извозила фрижидере, а након што је словенско тржиште затражило поновну провјеру Тихић је назвао Чаушевића: „Дај Кемо заврши оно Роботу. Ево ја сам дошао код Милета (Додик, оп.а.) да теби продужи мандат“.

За ту услугу је, тврди Чаушевић, Тихић од Оруча добио стан.

Журнал је Оручу, у вријеме снимања документарног филма, слао захтјев за изјаву, на који никада није одговорено.

„У то вријеме мени је стављено до знања да бих ја требао платити тај Тихићев стан износом од најмање 300 хиљада марака, односно да бих требао за кампању странке уплатити те паре како бих задржао мјесто директора Управе. Нисам пристао јер мислим да то мјесто не вриједи толико“, тврдио је Чаушевић.

На тему куповине стана с њим је у то вријеме разговарао, наводи се даље у Чаушевићевој изјави, и Амир Зукић. 

Зукић је то у Журналовом филму негирао.

Истовремено, Фуад Касумовић, бивши замјеник министра финансија и бивши члан СДА тврди да је он захтјевао смјену Чаушевића, али да се томе противио Зукић. 

"Директоре, нисам то очекивао од тебе"

Врбовао је Чаушевића, рекао је тужитељима, и Никола Шпирић, бивши предсједавајући Савјета министара БиХ и бивши члан УО УИОБиХ.

Журнал у филму „Пандорина кутија“ таксативно наводи низ чињеница:

Шпирић је у љето 2008., у вријеме када је предсједавао Савјетом министара БиХ, био на отварању рафинерије шећера у Брчком Студен-Аграна. Са директором Илијом Студеном пресјекао је свечану врпцу.

У октобру 2008. Шпирић купује стан у Бечу и плаћа га 396 хиљада еура.

У децембру исте године, Савјет министара БиХ је упутило приједлог Парламентарној скупштини БиХ да, по хитној процедури, донесе одлуку да се рафинерији додијели привилегија да могу увозити 50 хиљада тона сировог шећера за рафинирање, без плаћања царине. Парламент БиХ је и усвојио овај приједлог.

Шпирић је још као посланик, тврди Касумовић у Журналовом филму, тражио да се Студен-Агран ослободи царине. Касумовић даље наводи да је брат од Илије Студена, директор Раиффаисен банке у Бањој Луци и да је Шпирићу у коферу донио два милиона.

Према његовој изјави, Шпирић је имао утицај на Чаушевића.

Шпирић, наравно, све негира. Он тврди да се радило о потицају ради извоза, да он већ годинама нема моћ одлучивања и да ове активности и данас трају: „Нисам светац, али нисам ни оно што желе да ми припишу“.

То није све. Чаушевић је испричао тужитељима да га је Шпирић звао и тражио да УИО врати више од пола милиона КМ пореза Маринковић Цоммерцу, власништво Горана Маринковића. Он је, тврди, све то послао на провјеру, да би га Шпирић назвао и рекао: "Нисам то од тебе очекивао, директоре". 

Журнал је објавио документ из којег се види да је УИО вратила 563,567 КМ пореза фирми Маринковић Цоммерц.

Шпирић је, наравно, и ово негирао, не поричући да познаје Горана Маринковића, али да нису у контакту.

Подсјетимо и на то да је Тужилаштво БиХ водило истрагу о Шпирићевој куповини стана у Бечу, али је 2016. донесена одлука да је стан купљен у складу са законом. Но, уколико пратимо ток новца на Шпирићевом рачуну нетом прије доношења одлуке у децембру онда итекако има разлога за сумњу.  

Човић инсистирао на куповини зграде

У својим изјавама Чаушевић се осврнуо и на састанак са Драганом Човићем због куповине зграде фирме Соко, за потребе УИО БиХ. На тај састанак је, тврди, отишао са Терзићем и сједили су у хотелу Еро.  

„Аднан је рекао да се мало провозам са Човићем у његовом џипом, у непосредној близини зграде коју је Управа купила од Сокола. Возали смо се Човић и ја. У разговору са Човићем ставио сам му до знања да Управи не треба та зграда, али он је инсистирао да би Управа то требала купити и да би то требало бити за износ од милион и по. Начелно сам пристао на његов захтјев и у разговору сам споменуо да би је могли користити као складишни простор у УИО“, говорио је Чаушевић.

На питање Журнала у каквом је односу био са Чаушевићем, Човић је одговорио: "Као с вама, можда мало израженије с њим, него с вама сад". 

Чаушевић је испричао да су Драган Вранкић и Вјекослав Беванда присуствовали разговорима о куповини зграде. 

Беванда је то негирао: "Он је био на састанку са мном када му је већ истекао мандат". 

Зграда је према евиденцији УИО 2008. купљена за два милиона КМ од фирме Ауто центар Херцеговина Мостар, власника Здравка Чуљка. Он је уписао право на ову некретнину након приватизације мостарског Сокола. Због малверзација у процесу приватизације, између осталог, суђено је и Валерији Чуљак. Извори афере који су у то вријеме радили у Соколу откривају да је Валерија Чуљак тетка Здравка Чуљка, али и Бернардице Човић, супруге Драгана Човића. 

Пуштен низ воду

У Чаушевићевој криминалној мрежи осим познатих криминалаца и увозника текстила био је и огроман број упосленика УИО. Он је, наиме, као директор кроз уговоре који су продуживани свака три мјесеца обезбиједио слијепу послушност већине упосленика.

С њим су 2014. ухапшене још 53 особе, а међу њима је био и помоћник директора за царине Здравко Цвјетиновић. Он је једно вријеме био суспендован, али с обзиром на то да Тужилаштво БиХ никада није донијело званичну одлуку да ли је осумњичен или не, враћен је на посао.

Тако, његов статус је до данас нејасан, иако су тужитељи још након хапшења тврдили да је Цвјетиновић након Чаушевићеве смјене 2011. наставио да ради по истом незаконитом систему.

Суд БиХ је још раније оцијенио да постоји основана сумња да то што су Садиковићи добили ексклузивно право на увоз 180 жигова кинеских текситлних марки није законито пословање. Остваривали су директну корист наплаћивањем накнаде од других увозника како би им одобрили увоз текстила у БиХ.

У Журналовом документарном филму „Пандорина кутија“ овјековјечен је и снимак како отац Касима Садиковића у сарајевском царинском терминалу забрањује увоз кинеске робе једном од увозника. Везано за ово, вођена је посебна истрага, а предмет је назван Босс.

У том предмету оптужени су Анес Садиковић и још 12 физичких и правних особа које се терете за финансијски криминал у износу већем од 8,5 милиона КМ. Ово суђење је, према информацији са званичне интернет странице Суда БиХ, још у току.

Садиковић је оптужен са Чаушевићем и у предмету Пандора, а због примања мита, Суд БиХ га је неправомоћно осудио на двије године затвора. 

Чаушевић је годинама имао јаку политичку позадину. У тренутку када је „превише узео маха, пуштен је низ воду“. Иако је испрва нудио доказе против оних по чијем наређењу је радио, јучер је након пресуде казао да му није “политика смјестила, него правосуђе”.

Од најава из Тужилаштва БиХ да се наставља са истрагом у "Пандори" прошло је седам година. Све је и остало само на томе.  

(Журнал)