Србија - Чиле 0:1! Лоше, лоше, лоше...!

Србија поражена и надиграна у судару са комбинованим тимом Чилеа - 0:1!

Фудбал 04.06.2018 | 22:10 Лоше, лоше, лоше и још једном - лоше. Разочарала је Србија у првој мундијалској провери и десет дана пре почетка Првенства света задала главобољу навијачима. Не само због резултата меча са Чилеом, иако је и сам Младен Крстајић рекао да у овој фази припрема он није примаран, колико због игре која ништа добро не обећава уочи пута за Русију - 0:1.

Да нас је у Грацу савладао први тим двоструког узастопног првака Јужне Америке, па да разумјемо. Да нико "а" не каже ни селектору, ни играчиМа. Овако, без Видала, Санчеза, Орељане и осталих, екипа која би требало да нам помогне да се спремимо за Костарику извела је резервни и тим који у поређењу с нашим нема искуства - почетних 11 има збирно само 85 утакмица у репрезентативном дресу - и очитала нам лекцију из модерног, брзог, на крају и такмичарског фудбала, иако је ово суштински био контролни меч.

За нас разочаравајући, јер смо углавном гледали како се бранимо, дуго смо захваљивали Владимиру Стојковићу и мигу Фортуне што нас је Анхело Енрикес поштедео, промашивши два зицер, али како смо играли нисмо ни заслужили боље од пораза испод ког се потписао штопер Гиљермо Марипан искористивши у 88. минуту одсуство било какве организаицје у нашем казненом простору. А у њему је врвело од грешака, посебно у другом полувремену, у коме је кад-тад морала на наплату да дође игра испод нивоа тима који иде на Мундијал.

Тима који је нападачки био очајан, у вези дезорганизован, а у одбрани неопрезан, па ће Младен Крстајићморати да се запита да ли је овај меч послужио сврси. Његов говор тела, у коме се окреће према клупи и беспомоћно шири руке, сликовитији је од резултата на "Меркур арени".

Одлучио је селектор да "истумба" тим у првој контроли пред Светско првенство. Избор голмана био је логичан, јер је Владимир Стојковић годинама неприкосновена "јединица", док је у одбрани једино изненађење направио упаривши дебитанта Николу Миленковића са Душком Тошићем на штоперским позицијама, а бековске резервисао за фудбалере који су изнели терет квалификација, Антонија Рукавину и Александра Коларова. Највише промена направио је у везном реду, одморио је Немању Матића и Луки Миливојевићу на месту другог задњег везног прикључио Марка Грујића, док се идеја о подмлађивању очитала у офанзиви, тако што су Андрија Живковић и Немања Радоњић дејствовали као крила, а Адем Љајић као креатор игре иза јединог шпица Александра Митровића.

Поставка у формацији 4-2-3-1 требало је нашем тиму да омогући креацију, али је Србија малтене преспавала првих 45 минута. Уместо брзе размене пасова видели смо тромост везног реда. Уместо очекиваних лопти на крило гледали смо како Рукавина буквално мора да дозива Живковића и саветује га где да се постави. Уместо завршног паса Митровићу уверили смо се како центарфор Фулама мора да изађе из казненог простора, некад до центра игралишта, не би ли је уопште примио. А о томе колико је партија Орлова била испод сваког критеријума сведочи сцена из завршнице првог дела, кад је Митровић тражио везисти Бенфике да се отвори, овај га није послушао, па је наш нападач морао да претрчи 50 метара приликом следећег прекида и да подвикне:

"Жиле, јел' ме чујеш?"

Није вредело. Ако се томе дода да је једина смислена акција изедена у 17. минуту, кад таленат Адема Љајића испливао на површину, а у наставку се малобројна публика уверила да је Немања Радоњић играч потеза (протурио Дијазу лопту кроз ноге), те да је наредни покушај био последица инсипрације Александра Коларова, постаје јасно због чега је Србија била у подређеном положају и зашто је Чиле радио све оно што смо очекивалии од наше репрезентације.

Без већине главних звезда - најпознатији нису ни допутовали на европску турнеју - Чилеанци су од старта оптеретили десну страну наше одбране захваљујући гитром Жуниору Фернандесу. Ослањајући се на брзинске способности некадашњег крила загребачког Динама мучили су Рукавину, а кад су Фелипе Мора и Анхело Сагал схватили да је наша одбрана рањива почели су да је нападају фронтално, што је за последицу имали три одличне шансе. Од којих једна није претворена у гол одличном реакцијом Николе Миленковића, чије премијетно издање у сениорском тиу Србије би и без тога добило прелазну оцену.

Уласци Немање Матића и Сергеја Милинковића Савића донели су нашем тиму неопходну чврстину на средини терена, пребацили збивања пред казнени простор Чилеанаца и чим су они крочили на терен видело се да бисмо у другом делу могли да добијемо оно што нисмо у првом. Смисао. Сигурност у пасу, акције до ноге и доминација у ваздуху створили су привид о Србији као конкретнијем такмацу до краја утакмице. Да је Немања Радоњић валоризвао две прилике потврда таквог стила добила би и резултатску форму, но свакако је охрабрење пред сусрет са Боливијом, у коме не бисмо смели да имамо онако "празно" прво полувреме, нити да дозвлимо ривалу да нам се шета кроз петерац и само због неспособности Енрикеза да угура лопту у празну мрежу (двапут!) можемо да костантујемо да ово аларм, иако после скора Марипана појединци морају да схвате да у Аустрију нису дошли на излет.

И да ћемо у Русији неког морати и да нападнемо. Само, како?

СРБИЈА - ЧИЛЕ 0:1 (0:0)

/Марипан 88/

Грац.

Стадион: Меркур арена.

Судија: Александер Харкам (Аустрија). 

Србија: Стојковић - Рукавина, Миленковић, Тошић, Коларов (Родић) - Миливојевић (Матић), Грујић - Живковић (Тадић), Љајић (Милинковић Савић), Радоњић (Костић) - Митровић (Јовић).

Чиле: Ариас - Алборноз (Вегас), Роко, Дијаз (Бизама), Марипан - Фернандес (Личновски), Валдес, Мора (Енрикес), Пулгар (Родригез), Сагал (Мартинез) -  Рејес.

Извор: моззартспорт