Srbija - Čile 0:1! Loše, loše, loše...!

Srbija poražena i nadigrana u sudaru sa kombinovanim timom Čilea - 0:1!

Fudbal 04.06.2018 | 22:10 Loše, loše, loše i još jednom - loše. Razočarala je Srbija u prvoj mundijalskoj proveri i deset dana pre početka Prvenstva sveta zadala glavobolju navijačima. Ne samo zbog rezultata meča sa Čileom, iako je i sam Mladen Krstajić rekao da u ovoj fazi priprema on nije primaran, koliko zbog igre koja ništa dobro ne obećava uoči puta za Rusiju - 0:1.

Da nas je u Gracu savladao prvi tim dvostrukog uzastopnog prvaka Južne Amerike, pa da razumjemo. Da niko "a" ne kaže ni selektoru, ni igračiMa. Ovako, bez Vidala, Sančeza, Oreljane i ostalih, ekipa koja bi trebalo da nam pomogne da se spremimo za Kostariku izvela je rezervni i tim koji u poređenju s našim nema iskustva - početnih 11 ima zbirno samo 85 utakmica u reprezentativnom dresu - i očitala nam lekciju iz modernog, brzog, na kraju i takmičarskog fudbala, iako je ovo suštinski bio kontrolni meč.

Za nas razočaravajući, jer smo uglavnom gledali kako se branimo, dugo smo zahvaljivali Vladimiru Stojkoviću i migu Fortune što nas je Anhelo Enrikes poštedeo, promašivši dva zicer, ali kako smo igrali nismo ni zaslužili bolje od poraza ispod kog se potpisao štoper Giljermo Maripan iskoristivši u 88. minutu odsustvo bilo kakve organizaicje u našem kaznenom prostoru. A u njemu je vrvelo od grešaka, posebno u drugom poluvremenu, u kome je kad-tad morala na naplatu da dođe igra ispod nivoa tima koji ide na Mundijal.

Tima koji je napadački bio očajan, u vezi dezorganizovan, a u odbrani neoprezan, pa će Mladen Krstajićmorati da se zapita da li je ovaj meč poslužio svrsi. Njegov govor tela, u kome se okreće prema klupi i bespomoćno širi ruke, slikovitiji je od rezultata na "Merkur areni".

Odlučio je selektor da "istumba" tim u prvoj kontroli pred Svetsko prvenstvo. Izbor golmana bio je logičan, jer je Vladimir Stojković godinama neprikosnovena "jedinica", dok je u odbrani jedino iznenađenje napravio uparivši debitanta Nikolu Milenkovića sa Duškom Tošićem na štoperskim pozicijama, a bekovske rezervisao za fudbalere koji su izneli teret kvalifikacija, Antonija Rukavinu i Aleksandra Kolarova. Najviše promena napravio je u veznom redu, odmorio je Nemanju Matića i Luki Milivojeviću na mestu drugog zadnjeg veznog priključio Marka Grujića, dok se ideja o podmlađivanju očitala u ofanzivi, tako što su Andrija Živković i Nemanja Radonjić dejstvovali kao krila, a Adem Ljajić kao kreator igre iza jedinog špica Aleksandra Mitrovića.

Postavka u formaciji 4-2-3-1 trebalo je našem timu da omogući kreaciju, ali je Srbija maltene prespavala prvih 45 minuta. Umesto brze razmene pasova videli smo tromost veznog reda. Umesto očekivanih lopti na krilo gledali smo kako Rukavina bukvalno mora da doziva Živkovića i savetuje ga gde da se postavi. Umesto završnog pasa Mitroviću uverili smo se kako centarfor Fulama mora da izađe iz kaznenog prostora, nekad do centra igrališta, ne bi li je uopšte primio. A o tome koliko je partija Orlova bila ispod svakog kriterijuma svedoči scena iz završnice prvog dela, kad je Mitrović tražio vezisti Benfike da se otvori, ovaj ga nije poslušao, pa je naš napadač morao da pretrči 50 metara prilikom sledećeg prekida i da podvikne:

"Žile, jel' me čuješ?"

Nije vredelo. Ako se tome doda da je jedina smislena akcija izedena u 17. minutu, kad talenat Adema Ljajića isplivao na površinu, a u nastavku se malobrojna publika uverila da je Nemanja Radonjić igrač poteza (proturio Dijazu loptu kroz noge), te da je naredni pokušaj bio posledica insipracije Aleksandra Kolarova, postaje jasno zbog čega je Srbija bila u podređenom položaju i zašto je Čile radio sve ono što smo očekivalii od naše reprezentacije.

Bez većine glavnih zvezda - najpoznatiji nisu ni doputovali na evropsku turneju - Čileanci su od starta opteretili desnu stranu naše odbrane zahvaljujući gitrom Žunioru Fernandesu. Oslanjajući se na brzinske sposobnosti nekadašnjeg krila zagrebačkog Dinama mučili su Rukavinu, a kad su Felipe Mora i Anhelo Sagal shvatili da je naša odbrana ranjiva počeli su da je napadaju frontalno, što je za posledicu imali tri odlične šanse. Od kojih jedna nije pretvorena u gol odličnom reakcijom Nikole Milenkovića, čije premijetno izdanje u seniorskom tiu Srbije bi i bez toga dobilo prelaznu ocenu.

Ulasci Nemanje Matića i Sergeja Milinkovića Savića doneli su našem timu neophodnu čvrstinu na sredini terena, prebacili zbivanja pred kazneni prostor Čileanaca i čim su oni kročili na teren videlo se da bismo u drugom delu mogli da dobijemo ono što nismo u prvom. Smisao. Sigurnost u pasu, akcije do noge i dominacija u vazduhu stvorili su privid o Srbiji kao konkretnijem takmacu do kraja utakmice. Da je Nemanja Radonjić valorizvao dve prilike potvrda takvog stila dobila bi i rezultatsku formu, no svakako je ohrabrenje pred susret sa Bolivijom, u kome ne bismo smeli da imamo onako "prazno" prvo poluvreme, niti da dozvlimo rivalu da nam se šeta kroz peterac i samo zbog nesposobnosti Enrikeza da ugura loptu u praznu mrežu (dvaput!) možemo da kostantujemo da ovo alarm, iako posle skora Maripana pojedinci moraju da shvate da u Austriju nisu došli na izlet.

I da ćemo u Rusiji nekog morati i da napadnemo. Samo, kako?

SRBIJA - ČILE 0:1 (0:0)

/Maripan 88/

Grac.

Stadion: Merkur arena.

Sudija: Aleksander Harkam (Austrija). 

Srbija: Stojković - Rukavina, Milenković, Tošić, Kolarov (Rodić) - Milivojević (Matić), Grujić - Živković (Tadić), Ljajić (Milinković Savić), Radonjić (Kostić) - Mitrović (Jović).

Čile: Arias - Albornoz (Vegas), Roko, Dijaz (Bizama), Maripan - Fernandes (Ličnovski), Valdes, Mora (Enrikes), Pulgar (Rodrigez), Sagal (Martinez) -  Rejes.

Izvor: mozzartsport