"Албанска голгота"

У Изложбенопм салону србачког Дома културе отворена је изложба цртежа др Борислава Шокчевића из Градишке, коју је аутор посветио страдању српске војске на путу кроз Албанију за Грчку, пробоју солунског фронта и чувеној борби на Кајмакчалану у септембру мјесецу 1916. Године. Овај умјетник Српчанима се поново представио, овога пута са 28 умјетничких дјела рађених тушем на папиру.

Република Српска 28.09.2016 | 16:50 Прву изложбу цртежа у граду на ушћу Врбаса у Саву Шокчевић је приредио прије пет година са тематиком светогорских и осталих манастира, која је по ријечима стручног сарадника Центра за културу и спорт у Српцу Стевана Умљеновића изазвала снажан утисак. Очекује се да ће и ова изложба, која ће трајати до 10. октобра, побудити велику пажњу посјетилаца, имајући у виду да се ради о такодје документарном стваралаштву Борислава Шокчевића.

Цртежи говоре о мало познатим или непознатим учесницима српске голготе, каква није забиљежена у свијету.

„И зато, када се помене ријеч Крф, сваки прави Србин треба да устане, јер су на њему постојале двије категорије људи, једна означена као -једва жив, а друга -можда ће преживјети“, казао је Шокчевић и истакао неколико карактеристичних примјера. Земљорадник Чедомир Поповић, кога је сликао француски поручник, силазећи са лађе имао је свега 23 килограма. „Слика је обишла читав свијет под називом „Костур са Вида“, нагласио је аутор. Поменуо је и најмлађег регистрованог војника у Првом свјетском рату Момчила Гаврића, коме су Грци подигли златну спомен-плочу на Крфу.

„Имао је само 10 година, а по наређењу Живојина Мишића, сашивено му је посебно војничко одијело и уз одијело добио скраћену војничку пушку. У Солуну је добио чин поднаредника, а на Кајмакчалану је лакше рањен“, подсјетио је аутор изложбе Борислав Шокчевић. Додао је да је француски предсједник Франсоа Митеран 1985. године Гаврићу уручио високо француско одликовање. Генерал Лепардије је том приликом рекао, да је млађани Гаврић био француски војник, имао би споменик на Јелисејским пољима.

Ове историјске чињенице, догадјаји, страдања, али и славне битке и борба српског народа за слободу и опстанак, морају се преносити с кољена на кољено како не би отишло у заборав. Све ово је инспирисало др Шокчевића да кроз цртеже бар дио прошлости из тог времена отргне од заборава.

БН телевизија (С. К.)