Велики празник: Сва чуда Свете Петке

Православни верници и СПЦ славе дан Свете Петке, заштитнице жена, болесних и сиромашних. Верници јој се обраћају молитвом за помоћ и спас од болести и других животних невоља. Иако је Светка Петка у календарима свих православних цркви уписана црвеним словом, данас није обавезан пост.

Република Српска 27.10.2015 | 10:25

Српска православна црква празнује дан Преподобне мати Параскеве - Свете Петке, заштитнице жена, светитељке која је помагала болесне и сиромашне.

Култ Свете Петке негује се вековима у југоисточној Европи, а поштују је и неки нехришћански народи на истоку.

Верници јој се обраћају молитвом за помоћ и спас од болести и других животних невоља. Поред храмова Свете Петке често се налазе извори лековите воде коју људи узимају верујући да ће им залечити ране и заштитити их од болести.

Параскева је рођена у Епивату, код града Каликратије у Малој Азији, при крају десетог или почетком 11. века.

По предању, света Петка је многе године провела у пустињи, у посту и молитви и усамљеничком животу. Предање даље каже да јој се у сну јавио анђео и упутио у отаџбину да шири веру Христову. Зато се Света Петка на иконама представља у монашкој одећи, са крстом у руци.

На њеном гробу, каже легенда, догађала су се чуда. Бугарски цар Јован Асен 1238. године по једнима је отео, по другима једноставно пренео мошти свете Параскеве у свој престони град Трново.

Кад су Турци освојили Бугарску, мошти су пренете, по заповести султана Бајазита, у молдавски град Јаши.

Кнегиња Милица успела је 1396. да измоли светитељкине мошти и сахрани их у цркви Ружици, на Калемегдану.

Султан Сулејман Други пренео је мошти свете Параскеве 1521. у Цариград.

Коначно, 1641. цариградски патријарх Партеније поклонио је мошти молдавском кнезу Василију Лупулу који их је пренео у Јаши и положио у цркву Света три јерарха, где су и данас.

Српска чудотворка

У Србији је велики број лековитих извора добио име по Светој Петки, а један од њих је у Београду, на Калемегдану, поред цркве посвећене овој великој светитељки, где су њене мошти дуго почивале.

Верује се да се на Калемегданској тврђави налази чудотворна вода која лечи оне који је узимају с вером у Бога и љубављу према Параскеви. Капела Свете Петке на Калемегдану подигнута је на извору, а ту се чувају и два прста њене десне шаке.

Ево шта данас никако НЕ СМЕТЕ ДА РАДИТЕ

Уобичајено је да се на данашњи дан оде у цркву Ружица на Калемегдану где се покрај капеле Свете Петке узима чудотворна вода за коју се верује да лечи многе болести, а нарочито проблеме са видом.

Према народном веровању на данашњи дан не ваља да се меси хлеб, пере веш и раде други физички послови за које се користи рубље.

Овај обичај првенствено је установљен због тога што се Света Петка првенствено сматра заштитником жена, а потом и болесних. Због тога је црква и дозволила да се у народу уврежи овакво веровање како би жене првенствено имале слободан дан од тешких послова које су некада обављале, како у кући тако и на пољу.

Обичај је и да жене шест дана уочи Свете Петке посте, а да се потом седмог дана причесте и једу мрсно.

Постоје историчари вере који тврде да су Светој Петки у нашем народу приписана многа својства старословенске богиње Мокош, која је такође лечила болесне и имала заштитнички однос према женама.

(РТС/Телеграф.рс)