Veliki praznik: Sva čuda Svete Petke

Pravoslavni vernici i SPC slave dan Svete Petke, zaštitnice žena, bolesnih i siromašnih. Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja. Iako je Svetka Petka u kalendarima svih pravoslavnih crkvi upisana crvenim slovom, danas nije obavezan post.

Republika Srpska 27.10.2015 | 10:25

Srpska pravoslavna crkva praznuje dan Prepodobne mati Paraskeve - Svete Petke, zaštitnice žena, svetiteljke koja je pomagala bolesne i siromašne.

Kult Svete Petke neguje se vekovima u jugoistočnoj Evropi, a poštuju je i neki nehrišćanski narodi na istoku.

Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja. Pored hramova Svete Petke često se nalaze izvori lekovite vode koju ljudi uzimaju verujući da će im zalečiti rane i zaštititi ih od bolesti.

Paraskeva je rođena u Epivatu, kod grada Kalikratije u Maloj Aziji, pri kraju desetog ili početkom 11. veka.

Po predanju, sveta Petka je mnoge godine provela u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu. Predanje dalje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu. Zato se Sveta Petka na ikonama predstavlja u monaškoj odeći, sa krstom u ruci.

Na njenom grobu, kaže legenda, događala su se čuda. Bugarski car Jovan Asen 1238. godine po jednima je oteo, po drugima jednostavno preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo.

Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši.

Kneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Kalemegdanu.

Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti svete Paraskeve 1521. u Carigrad.

Konačno, 1641. carigradski patrijarh Partenije poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu koji ih je preneo u Jaši i položio u crkvu Sveta tri jerarha, gde su i danas.

Srpska čudotvorka

U Srbiji je veliki broj lekovitih izvora dobio ime po Svetoj Petki, a jedan od njih je u Beogradu, na Kalemegdanu, pored crkve posvećene ovoj velikoj svetiteljki, gde su njene mošti dugo počivale.

Veruje se da se na Kalemegdanskoj tvrđavi nalazi čudotvorna voda koja leči one koji je uzimaju s verom u Boga i ljubavlju prema Paraskevi. Kapela Svete Petke na Kalemegdanu podignuta je na izvoru, a tu se čuvaju i dva prsta njene desne šake.

Evo šta danas nikako NE SMETE DA RADITE

Uobičajeno je da se na današnji dan ode u crkvu Ružica na Kalemegdanu gde se pokraj kapele Svete Petke uzima čudotvorna voda za koju se veruje da leči mnoge bolesti, a naročito probleme sa vidom.

Prema narodnom verovanju na današnji dan ne valja da se mesi hleb, pere veš i rade drugi fizički poslovi za koje se koristi rublje.

Ovaj običaj prvenstveno je ustanovljen zbog toga što se Sveta Petka prvenstveno smatra zaštitnikom žena, a potom i bolesnih. Zbog toga je crkva i dozvolila da se u narodu uvreži ovakvo verovanje kako bi žene prvenstveno imale slobodan dan od teških poslova koje su nekada obavljale, kako u kući tako i na polju.

Običaj je i da žene šest dana uoči Svete Petke poste, a da se potom sedmog dana pričeste i jedu mrsno.

Postoje istoričari vere koji tvrde da su Svetoj Petki u našem narodu pripisana mnoga svojstva staroslovenske boginje Mokoš, koja je takođe lečila bolesne i imala zaštitnički odnos prema ženama.

(RTS/Telegraf.rs)