Откријте Алцхајмера на вријеме

Како да се борите против најчешћег облика деменције? * Рано откривање и примена антидементне терапије у што ранијем стадијуму, доводи до очувања менталних капацитета пацијента.

Заборавност и немогућност памћења нових информација и догађаја, понављање питања са губитком интересовања, лоша оријентација у времену и простору, нервоза и збуњеност... Све ово су јасни показатељи Алцхајмерове болести, са којом живи чак 70 одсто особа, углавном старијих од 65 година.

- Алцхајмерова болест подразумева губитак раније стечених знања и вештина, што код оболелих доводи до проблема у свакодневном функционисању. Узрок настанка није познат, мада се зна да извесни генетски поремећаји доводе до њеног јављања. Ове такозване фамилијарне форме углавном се испољавају у нешто млађем животном добу, пре 65. године. Фамилијарне су јер се јављају код више чланова породице. У стручним круговима прихваћени фактори ризика за фамилијарну форму Алцхајмерове болести су депресија, анксиозност, социјална изолација. Ипак, код већине, болест се јавља у старијем животном добу, а претпоставља се да јој кумује комбинација више фактора - објашњава мр сц мед др Славица Голубовић, психијатар Геронтолошког центра Београд.

* Који фактори су у питању?

- Поред фамилијарних, то могу бити и поједини поремећаји штитне жлезде, повреде главе, изложеност штетним спољађњим агенсима. Промене се заправо дешавају у ткиву мозга, а настају због таложења патолошких протеина и формирања такозваних "сенилних плакова", који доводе до пропадања нервних ћелија и кидања веза међу њима. Процењује се да свака осма особа старија од 65. година и свака друга старија од 85. болује од Алцхајмерове болести. Нешто је учесталија код жена, мада није са сигурношћу утврђено да ли је то због утицаја хормонских фактора или због дужег животног века припадница нежнијег пола. У сваком случају, болест је споро прогресивна, а симптоми дискретни, због чега се често превиђају.

* Којим редом се симптоми јављају?

- Прво се јавља проблем памћења недавних догађаја, док су сећања из прошлих времена у потпуности очувана. Проблем упамћивања настаје због карактеристичних промена за ову болест, који почињу у хипокампусу, делу мозга који омогућава процес учења. Током времена долази и до проблема оријентације у времену, присећања назива појединих предмета или имена особа које би требало да знају, мањих измена у понашању и свакодневном функционисању. Нажалост, у нашим условима болест се ретко дијагностикује у овом стадијуму, иако тада може адекватније да се третира, односно применом антидементне терапије успори њена прогресија. Ово је важан детаљ с обзиром на то да у Србији, како се процењује, живи око 200 хиљада оболелих од овог облика деменције.

* Колико је значајна правовремена дијагноза?

- Постављање дијагнозе у што ранијем стадијуму, док особа још има очуване менталне капацитете, од великог је значаја због терапије која треба да очува функционалност пацијента и његов постојећи квалитет живота од незаустављивог даљег пропадања. Постоје дијагностички протоколи као и серија прегледа да би се открила не само Алцхајмерова болест, већ и свака друга врста деменције. Део протокола је и магнетна резонанца мозга која показује изглед и евентуалне промене ткива овог органа. Такође, проверава се и ниво хормона штитне жлезде, витамина Д и Б12, као и други прегледи, мада су у почетној фази болести најважнија неуропсихолошка тестирања памћења и психичких функција која показују како мозак "ради".

* Може ли у нашој земљи да се побољша начин лечења и да ли постоји одговарајућа терапија?

- Терапијске препоруке се и у нашој земљи спроводе. Примењују се две линије антидементне терапије које имају за циљ успоравање прогресије болести. Кључно је да се са овом терапијом крене што раније да би се функционалност оболеле особе задржала на што вишем нивоу. Недовољна примена антидементне терапије у нашој земљи има објашњење у још превисокој цени за стандард старијих грађана, али и у недовољно развијеној дијагностичкој мрежи установа.

* Како се особа оболела од ове болести генерално понаша?

- Током времена постаје неоријентисана у времену, има проблем да се присети имена особа и предмета које познаје, може постати иритабилна, напета, нерасположена. Како болест напредује, памћење и оријентација у простору се погоршавају, јављају се проблеми у говору, личност се мења, при чему долази до поремећаја понашања у виду узнемирености, депресивности, поремећаја исхране, халуцинација, идеја поткрадања, вербалне или физичке агресије, склоности неконтролисаном кретању. У таквом стању, неопходна је примена одговарајућих психотропних лекова прилагођених старијој популацији. У даљем развоју и узнапредовалој фази болести јавља се неспособност контроле физиолошких потреба, проблем са гутањем, немогућност комуникације са окружењем.

* Ко брине о оболелима од Алцхајмерове болести?

- Углавном брине породица, самостално или уз ангажовање мање или више стручног особља. Истина, у нашој земљи недостају сервиси који би омогућили збрињавање током дана док су чланови породице на послу, што би одложило смештај у установе социјалне заштите. Поремећај понашања ових особа јесте најчешћи разлог за институционално збрињавање, јер њихово присуство највише ремети функционисање породице у целини. Установе социјалне заштите и геронтолошки центри у земљи су делимично оспособљени за њихово збрињавање.

МЕНТАЛНИ „ФИТНЕС"
Генетски чиниоци који изазивају фамилијарне форме Алцхајмерове болести, углавном у млађем животном добу, за сада тешко могу да се елиминишу. Када је реч о Алцхајмеровој болести код старијих, превенција има смисла. Стручњаци саветују континуирану менталну активност, такозвани "ментални фитнес" који одржава нервне ћелије активним и добро међусобно умреженим. Треба лечити депресију и анксиозност уколико се појави, бити социјално активан, сачувати радозналост. Медитерански начин исхране са пуно поврћа, маслиновог уља, морском рибом богатом омега 3 масним киселинама, такође представља веома ефикасан вид заштите. Антиоксиданси витамини Е и Ц, као и селен делују на штетне утицаје слободних радикала који доводе до оштећења мозга, каже др Голубовић.