Хронична несаница  - окидач за деменцију 

Хронична несаница не утиче само на расположење и енергију током дана, већ би могла да има и озбиљне дугорочне посљедице по здравље мозга.

Према новој студији коју преноси СциенцеАлерт, проблеми са спавањем могли би да буду повезани са стотинама хиљада случајева деменције годишње, и то само у САД.

Истраживачи су анализирали податке готово 6.000 особа старијих од 65 година, пратећи њихове навике спавања и когнитивно стање. Резултати су показали да је око 12,5 одсто случајева деменције у тој популацији статистички повезано са несаницом.

У пракси, то значи да би, потенцијално више од 450.000 случајева деменције годишње могло да се спријечи када би се несаница успјешно лијечила или елиминисала.

Научници су користили тзв. популациони атрибутивни удио – методу која процјењује колики дио неке болести у популацији може да се припише одређеном фактору ризика.

Аутори студије, међутим, упозоравају да веза може да буде и двосмјерна. Другим ријечима, могуће је да рани неуролошки процеси који воде ка деменцији већ у почетку нарушавају сан, па несаница не мора увијек да буде узрок, већ посљедица и рани симптом болести.

Ипак, оно што ову студију чини посебно важном јесте чињеница да је сан један од ријетких фактора ризика на који може директно да се утиче. За разлику од генетике или старења, квалитет сна може да се побољша терапијом, промјеном животних навика и лијечењем анксиозности или депресије.

Једноставне мјере попут редовног ритма спавања, смањења изложености екранима увече и лијечења хроничне несанице могле би имати много већи значај него што се до сада мислило.

(СциенцеАлерт)