Milošević postao spomenik tragedije u jednom vremenu

Sa distance od 26 godina nakon odlaska sa vlasti i 20 godina nakon smrti, tokom boravka u pritvoru Haškog tribunala, nekadašnjeg predsjednika Srbije i Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića, realnije može da se sagleda njegova uloga u društvenopolitičkom životu na ovim prostorima. To je čovjek koji je prešao put od nacionalnog heroja do tragičara sopstvenog naroda, kažu gosti emisije “Globalno” BN televizije – novinar Marko Lopušina i Marko Kalik iz Instituta za političke studije.

Slobodan Milošević, patriota, ali ne i nacionalista, prvenstveno je zaslužan što su se Srbi iz jugoslovenstva, koje nas veoma skupo koštalo, vratili srpstvu, rekao je Lopušina.

“Slobodan Milošević je počeo kao narodni predsednik, a završio je kao usamljeni vožd. Postao je gubitnik. Od ‘95. godine on je počeo da gubi. Nije imao prijatelje, nije imao partnere. Odagnao je od sebe Radovana Karadžića. Pokušao je da reši sudbinu srpskog naroda na svoj način, istovremeno boreći se za opstanak SPS-a i svoje fotelje. To smo svi mi skupo platili”, rekao je Lopušina.

Slobodan Milošević je sebe vidio i do kraja je ostao i srpski i jugoslovenski patriota. To za njega nije bilo ni u kakvoj u suprotnosti, kaže Kalik.

“Kaže (Slobodan Milošević), “meni zameraju da je to neka Velika Srbija ili da hoću nekakvu novu zajednicu u kojoj svi Srbi treba da žive”, on kaže ”pa svi Srbi već žive u istoj državi”. Njemu je to bilo primarno, a ne neki osećaj preteranih simpatija prema drugim narodima. Naravno, on je bio svestan njihove politike, sa njihovim rukovodstvima se i borio tokom druge polovine osamdesetih godina, ali nije bio nacional-šovinista. Znate da je on insistirao da je Srbija država svih građana, a to je stajalo i u Ustavu Srbije”, podsjetio je Kalik.     

Gosti su pomenuli i čuveni govor Slobodana Miloševića na Gazimestanu, koji predstavlja određenu prekretnicu u srpskoj politici pred kraj 20. vijeka.

“On u tom govoru na Gazimestanu spominje i taj problem nelojalne politike srpskog naroda od strane prethodnog rukovodstva srpskih komunista i diferencira se od njih, razdvaja, kritikuje i osuđuje ih, prvenstveno za stvaranje nesloge, za stvaranje prema drugim republičkim rukovodstvima i za vazalni mentalitet prema njima, znači Srbima nudi pravdu”, kaže Marko Kalik.

Konačan Miloševićev pad, kao predsednika, koji nije htio da podlegne globalizaciji, počeo je onda kada je rekao “ne” rasprodaji srpskih privrednih giganata stranim investitorima, nakon čega je uslijedilo bombardovanje 1999. godine.

“Cilj bombardovanja je bio da se otme ono što Milošević nije dao, da se uništi 100 srpskih fabrika, što je i učinjeno, da se uništi srpska privreda i Srbija postane tržište novog svetskog poretka, da tu uđu strane firme, da se otkupljuju svi naši resursi, da stranci vladaju našom privredom i da Srbija postane zapad”, kaže Lopušina.

Slobodana Miloševića izdali su najbliži saradnici - njegovi SPS-ovci, koji  mu ni posle 20 godina nisu podigli spomenik, iako skoro svo vrijeme participiraju u srpskoj vlasti. Sa druge strane on je postao spomenik naše tragedije u jednom vremenu, slažiu se u ocjeni gosti emisije “Globalno”.

(BN) Foto: BN