Шта може Уставни суд БиХ, али неће да то уради

На конференцији за медије Уставног суда БиХ, одржаној 15. маја ове године, предсједник тог суда Мирсад Ћеман, између осталог, је изнио податак о алармантном броју неријешених предмета у том суду, који је достигао 13.000.

Др Милан Благојевић

Истакао је да је број неријешених случајева износио мање од три хиљаде до тренутка док је тај суд био попуњен свим судијама, а да је до повећања тог броја дошло након што је двоје судија из Републике Српске престало да ради у Уставном суду, а власти Републике Српске неће да именују нове судије.

Због тога предсједник Уставног суда БиХ сав терет одговорности за велики број неријешених предмета са тог суда пребацује на власти у Републици Српској.

Међутим, у свему томе има не мали дио одговорности и на Уставном суду БиХ.

Наиме, у структури огромног броја неријешених предмета убједљиво највећи број њих чине предмети по апелацијама. За те предмете је Правилима Уставног суда БиХ (члан 10. Правила) прописано да их рјешава Велико вијеће које, према истим Правилима, чине само домаће судије, изабране од стране надлежних законодавних органа ентитета (четворо судија из Федерације БиХ и двоје из Републике Српске).

Постојећи проблем огромног броја неријешених предмета могао би у приличној мјери бити смањен тиме што би Уставни суд БиХ и у постојећем саставу од седам својих судија могао да измијени одредбе члана 10. својих Правила, по којима Велико вијеће чине само домаће судије, тако што би умјесто тога прописао да чланови у Великом вијећу могу бити и двоје иностраних судија, од постојећих троје, а зашто не и сво троје њих у случају да, рецимо, и из Федерације БиХ буде недостајало троје судија зато што, опет примјера ради, тај број неће да именује Представнички дом Парламента Федерације БиХ, као што већина Народне скупштине неће да именује двоје судија из Републике Српске.

Уставни суд БиХ то може учинити, само да хоће све ове године, јер је он надлежан да доноси (и мијења) своја Правила, сваку њихову одредбу. 

Тиме би омогућио убрзавање рјешавања великог броја неријешених предмета, што би било од значајне користи бројним апелантима.

Нажалост, Уставни суд БиХ годинама ништа није предузео у том правцу, већ би сав терет одговорности да пребаци на политичаре, иако и он може и те како да поради на отклањању застоја у свом раду.

Др Милан Благојевић