Нови закон привидно повећава број дана за његу дјеце

Иако су измјене Закона о обавезном здравственом осигурању у Републици Српској најављене као велики искорак у заштити породице, иза повећања броја дана одсуства за његу дјетета са 15 на 30 крије се бирократска замка услова које мало ко може испунити, тврде у Савезу синдиката Републике Спске.

Према њиховој анализи овог закона, и поред неких добрих рјешења које доноси, у суштини се не мијења ништа и родитељи остају “закуцани” за број дана који су и до сада имали за његу своје болесне дјеце.

Према новим одредбама закона, формално се проширује обим права на одсуство са рада ради његе обољелог члана уже породице повећањем укупног броја за његу дјеце млађе од 15 година са 15 на 30 дана и дјеце старије од 15 година са седам на 14 дана.

Иако ово рјешење на први поглед представља позитиван помак са становишта заштите дјетета и усклађивања са стварним потребама лијечења и његе, у суштини представља праву замку за родитеље, због тога што ће мало ко моћи да испуни ове услове.

Кажу да су анализирајући члан 73. утврдили да он показује да закон брани једном родитељу да искористи више од половине предвиђеног времена за његу, остављајући тако у истим проблемима све оне који раде на терену, у иностранству, у приватном сектору или су и сами болесни и на неки други начин онемогућени да равномјерно распореде ово вријеме.

Суштински се ништа не мијења

“Упркос наведеном повећању, суштински положај појединачног родитеља није значајно унапријеђен зато што се прописује да појединачно учешће сваког родитеља не може прећи половину укупно прописаног броја дана. У пракси то значи да сваки родитељ и даље може користити највише 15 дана, што је у суштини на нивоу ранијег законског рјешења“, наводе у анализи.

Према томе, иако је укупан фонд дана формалноправно повећан, тврде они, што јесте значајно са становишта интереса дјетета, са аспекта индивидуалног права запосленог родитеља није дошло до стварног проширења права, већ је извршена његова прерасподјела између два родитеља.

“Посебно је значајно указати да овакво ограничење не узима довољно у обзир бројне животне ситуације у којима други родитељ, иако формално испуњава услове, није у могућности да користи одсуство због природе посла, фактичке недоступности, здравственог стања, рада у иностранству, болести и лијечења, и слично. Ограничење на половину укупног броја дана неће довести до остварења пуног обима заштите који му закон номинално гарантује“, тврде у синдикату.

Напомињу да предложени закон садржи одређене изузетке, попут самохраних родитеља или када је одузето родитељско право или пословна способност те је незапослен и неспособан за његу, што представља добро и нужно нормативно рјешење.

“Изузеци су толико уско постављени и везани за формалне статусне ситуације, те не обухватају бројне фактичке околности у којима други родитељ реално није у могућности да користи право на одсуство. Може се закључити да ограничење индивидуалног коришћења права по родитељу релативизује ефекте повећања“, кажу у својој анализи у Савезу синдиката Републике Српске.

Позивају да се поново размотри увођење шире постављених изузетака који би омогућили да један родитељ користи и већи дио или укупан фонд дана у свим случајевима, када други из објективних разлога није у могућности да користи одсуство.

Нека се родитељи договоре

Предсједник Савеза сидниката Горан Станковић каже да је ово рјешење лоше јер не доноси никакво унапређење. Напротив, родитељи који су из објективних разлога спријечени да га искористе због посла или своје болести, остаће дискриминисани у односу на ријетке који ће моћи да га остваре.

“На сва уста се прича о повећању броја ових дана, а заправо се враћамо на исто. Кад се погледа издалека, рјешење може да изгледа одлично, али оно заправо нема никаквог конкретног ефекта и родитељи који због објективних разлога ово не могу да искористе су дискриминисани новим законом“, каже Станковић.

Предсједница Удружења грађана “Моје дијете” Јелена Бјелица каже да би родитељи требали да имају слободу избора колико ће ко искориситити дана за његу дјетета, а не да се прави строга подјела на 15 дана за сваког од њих.

“Ако се тако усвоји, то није у реду. Постоје бранше у којима су услови рада веома строги и није могуће да се на овај начин уреди коришћење одсуства за његу дјетета како то нове одредбе прописују. Надам се да ово неће бити овако усвојено и да ће се ипак оставити могућност да се родитељи рапсореде у најбољем интересу дјетета“, каже Бјелица.

Задржана стара рјешења о платама

Такође, наводе да се није нашло добро рјешење ни у дијелу проширења и прецизирања основа за обрачун и исплату накнаде плате за вријеме привремене спријечености за рад управо у дијелу који обухвата његу обољелог члана породице, јер су оне остале на исплати 70 одсто зараде, чиме је промашена сврха заштите породице, дјетета и радног односа.

“Одсуство са рада ради његе дјетета, без обзира на конкретан основ (болест, лијечење у иностранству, пратња током болничког лијечења), не може се изједначити са другим основима привремене спријечености за рад. Ради се о остваривању права које произилази из посебне заштите дјетета и породице, што захтијева виши степен материјалне сигурности родитеља. Умањење накнаде на 70 одсто директно доводи до економског оптерећења породице у тренутку када су трошкови лијечења и бриге о дјетету највећи“, истиче се у анализи.

Анализа је показала да нови Приједлог закона директно релативизује право на одсуство, постављајући баријере које игноришу реалне животне ситуације уз уске изузетке, па се поставља питање коме су ове измјене суштински донијеле олакшање.

(Цапитал) Фото: Илустрација/АП