Шта је синдром изненадне смрти и који су савјети љекара

Још се испитује узрок смрти дјетета које је прошле недјеље изненада преминуло у једном београдском вртићу.

Процјењује се да се синдром изненадне смрти јавља код једног, али и до петоро дјеце на 100.000 новорођенчади у Србији. Најчешће се дешава у сну, па љекари савјетују да бебе не спавају на стомаку, а посебно не у истом кревету с родитељима.

И сам назив "изненадна" указује на то да често тачни узроци смрти код беба и дјеце остају неоткривени. Нема ни сигнала који могу да упозоре на одређене проблеме или наговијесте евентуалну трагичну ситуацију. Посебан опрез љекари савјетују родитељима чија су дјеца рођена прије времена, када централни нервни систем није довољно развијен, или имају неку аномалију. Могући узрок су и кардиолошки проблеми.

"Дечји миокард, односно дечји срчани мишић добро подноси већину поремећаја ритма, тако да родитељи обично примете да су та деца тешког дисања, да се замарају приликом храњења, не напредују, буду хладне периферије. Ти поремећаји некада трају сатима, некада данима, а да то срчани мишић код деце подноси добро. Тако да имају времена да препознају, да оду код педијатра, он упути нама на додатне анализе и терапију која је неопходна. Нажалост, неки поремећаји ритма који су малигни и фатални не дају пуно времена, захтевају брзо реаговање, нпр. када дете губи свест, нарочито ако је то у напору, то захтева хитну евалуацију", каже за РТС доктор Игор Стефановић, педијатар кардиолог из Дечје клинике у Тиршовој.

Начелница Неонаталне и педијатријске интензивне неге Дечје клинике у Тиршовој, докторка Снежана Рсовац наводи да прате стање дјеце која су пријевремено рођена, која имају проблеме са развојем, неуролошке проблеме, плућне компликације, поремећај гутања и остала стања.

"Родитеље обучимо за то да постоји могућност и да буду на неком опрезу, а свим родитељима свих новорођенчади и одојчади саветујемо да креветац у коме дете спава буде чист, да нема играчака, да нема јастука, да не би дошло до затварања дисајних путева. Такође, аларми се све чешће користе", додаје Рсовац.

Аларм је све необично, неједнако, неправилно у дјечјем понашању, дисању, спавању, узимању оброка. Јер некада је од трагичне ситуације или правовремене реакције тек неколико секунди или минута.

"Одмах окренути бебу, ослободити дисајни пут, то је она прва помоћ која се пружа, отворити дисајни пут, избацити садржај, ако је страно тело, немојте то радити руком, али ослободити садржај ако има у устима и започети реанимацију. То је оно што ми апелујемо да свако мора знати да спроведе реанимацију, давање вештачког дисања и масажу срца. Код деце је први корак спољашња масажа срца", објашњава Рсовац за РТС.

Стручњаци упозоравају да је синдром изненадне смрти најчешћи од трећег до шестог мјесеца живота, затим до краја прве године. Може да се јави и до навршене треће године. Није потврђено да чешће погађа дјечаке. Дешава се свуда у свијету, а аутопсије углавном не утврде узрок.

(РТС) Фото: Пиxабаy.цом