Драгаш: Ово је коначан крај руске "одбране" Косова

У серији оштрих осуда Путиновог признања отцепљеног украјинског Донбаса, међу првима је стигла она из Молдавије, од про-европске председнице Маје Санду.

Србија 22.02.2022 | 10:32

Логично и исправно, јер зашто Молдавија не би била прва следећа на реду да Русија призна њен „Донбас“ у Придњестровљу, који је још дуже замрзнут и одмах после тога пошаље своје трупе да тамо „штите мир“. Шта стоји на путу руском председнику да после признања независности Доњецка и Луганска, настави да признаје све остале регионе замрзнутог конфликта на ободима Русије? 

У ишчекивању одговора остатка света на руску анексију још једног великог дела Украјине, неки важни одговори су већ дати и они су више него битни за догађаје на Балкану. После Путиновог признања Донбаса и упућивања руских трупа у тај регион, позиција Русије на међународној сцени, као заговорника чврстог придржавања међународног права, постаје неодржива.

Русија и њен лидер су одвагали и закључили да могу да се одрекну те позиције, којом већ деценијама моралишу на међународној сцени, да би остварили свој много важнији интерес, а то је пуна контрола над подручјем које је некада заузимао Совјетски Савез. 

Признањем, а одмах затим и војном окупацијом Доњецка и Луганска, Русија је и формално изашла из оквира међународног права, кршећи све темељне законе, које годинама и деценијама грчевито брани. Односно, тако се представљала.

Од Повеље УН, преко Хелсиншког завршног акта, па до Будимпештанског меморандума из 1994. којим је гарантовала целовитост Украјине, завршно са Споразумом из Минска који је „добацивао“ до аутономије два побуњена украјинска региона, никако до њихове независности и међународног признања.

Доњецк и Луганск неће постати државе тиме што их је признао Кремљ. Осим Русије, више их нико у свету неће признати. Као што нико осим Русије није признао ни отцепљене грузијске области Абхазију и Јужну Осетију, не рачунамо признање од стране Венецуеле и пар пацифичких микро-држава.

Донбас ће остати џеп око којег ће Русија водити своју борбу против Запада, док ће га народ напуштати, исељавати се у потрази за миром и нормалним животом. 

Уласком у Донбас, Русија престаје да буде адвокат против косовске независности на међународној сцени. Могуће је да ће она то и даље покушавати да ради, али њен кредибилитет за тако нешто биће раван нули. Својим потезом према украјинском истоку, Путин се одрекао и те улоге у међународној арени, опет, водећи се само својим и приоритетима своје владе.

Незамисливо је да руски амбасадор у УН на првој следећој седници Савета безбедности посвећеној полугодишњем извештају о Косову, каже било шта против косовске независности и његовог међународног признања, а да то не изазове смех у сали. Много више је замисливо да Русија призна Косово као независну државу, следећи исти принцип који је применила и према Доњецку и Луганску. 

Откидањем, после Крима, још једног дела Украјине, Русија и Путин су у великој мери олакшале пут ка признању Косова од стране пет чланица ЕУ, које то до сада нису урадиле. Без обзира на њихове унутрашње разлоге, Шпанија, Грчка, Румунија, Словачка и Кипар, данас имају много мањи маневарски простор да се одупру притисцима да признају Косово, него што су имали до јуче. Ако се ускоро буду десила нова признања Косова од преосталих чланица ЕУ и НАТО, Србија ће то моћи да захвали искључиво Владимиру Путину. 

Београд је на међународној сцени преко ноћи изгубио свог највећег и најутицајнијег адвоката за политику очувања територијалне целовитости. Не својом, већ вољом тог адвоката, који је Београду отказао пуномоћје, преузимајући други „случај“ од којег очекује прави профит. Русија је од Србије до сада вишеструко наплатила трошкове тих својих услуга, и то дословце.

На пример, преко енергетског споразума из 2008, преузимања НИС-а и нафтних лежишта у Србији, или преко аранжмана о испорукама оружја и војне опреме. Гледајући уназад, Русија је у случају Србије уложила тек мрву свог међународног ауторитета држећи страну Србији у вези са Косовом, а заузврат је добила неупоредиво више него што би могла да очекује без оваквог заступничког ангажмана, пре свега у УН. 

Ако постоји ико ван Русије ко може да се радује анексији Донбаса, онда су то косовски Албанци и влада у Приштини. Њихова фрустрација што је изградња њихове самосталне државе стала негде на пола пута и ту заглавила, преко ноћи престаје и отвара им наду да ће се од сада решавати много брже и то у њихову корист.

С правом могу да кажу да један од њихових најмоћнијих противника није никакав заштитник међународног права, већ напротив, његов најбруталнији рушитељ. Руски глас против косовске независности биће од сада само одлазећи ехо на који се нико више неће обазирати, све док потпуно не ишчезне.

Србија је дошла у ситуацију да из темеља треба да „препакује“ своју досадашњу стратегију око Косова, јер ослањање на Москву и њен утицај у светским форумима, више не може да буде опција. Најпре због тога што Русију то питање више ни изблиза неће занимати као што је занимало до сада, у њега неће улагати ни делић своје дипломатске и политичке енергије, јер је преокупирана за њу неупоредиво важнијим питањем.

Губитак веродостојности и ауторитета Москве на међународној сцени је после најновије украјинске инвазије толико велики да играње на карту савезништва са њом по било ком питању значи моментални пораз, а то ниједна разумна влада себи не може да допусти. И на крају, солидарност са Русијом у њеној украјинској операцији био би потез камиказе у међународним односима.

Путин и Русија су остали потпуно усамљени у својој авантури, од Кине нису добили чак ни уздржано ћутање, већ јасно подржавање територијалног интегритета Украјине, о чему је шеф кинеске дипломатије говорио на Минхенском безбедносном форуму. 

Своју шансу око Косова, Београд ће морати да настави да тражи у троуглу са Европском унијом и Америком, без икаквог очекивања да би у неком финалу могао да добије одлучујућу подршку Русије за своје ставове.

Можда ће Русија бити вољна да пружи такву подршку, тражећи још неки ћар за себе, али Србија би морала да је одбије, иначе би радила директно против сопствених интереса.

Русија је од понедељка најбруталнији рушитељ међународног поретка заснованог на правилима и било какво даље савезништво са њом прераста у саучесништво. 

Аутор: Др Орхан Драгаш

(гласјавности.рс)