Петиција родитеља за повратак дјеце на наставу

У градском парку „Народни хероји“ у Добоју спонтано су се окупили огорчени родитељи који желе да се дјеца врате у школе. Организовали су се за прикупљање потписа за петицију.

У петицији стоји да родитељи захтијевају од Републичког штаба за ванредне ситуације  Републике Српске да се дјеца врате у редовну наставу, што је препорука УНИЦЕФА. У петицији наводе да УНИЦЕФ сматра да дјеца и школе нису главни покретачи епидемије, те да не постоје докази о колерацији између стопе пријеноса болести из отворених или затворених школа.

Такође, наводе да су докази о негативним учинцима затварања школа огромни, уз дугорочне импликације по учење, сигурност, здравље и добробит дјеце.

Родитељи су се спонтано окупили, без икакве политичке позадине. Изреволтирани мјерама органозовали су прикупљање потписа за петицију.

„Ово су родитељи сами организовали, спонтано је све ишло кад смо видјели ту групу у Модричи. Прво сам ја написала овој једној Лејли и она је рекла, зашто да не, хајде да додајемо да видимо хоће ли се ико одазвати. Међутим кад смо ми почеле додавати жене, видјеле смо колико заправо свијета жели да им дјеца иду у школу и колико свијет више не жели да шути. Значи сматрам да је приоритет да дјеца иду у школу, а да није приоритет да се кафе пију по кафићима“, рекла је Џенана Ибрахимовић, један од организатора петиције.

Питали смо родитеље зашто су дошли да потпишу петицију?

„Мислим да њихова право не смије нико да прекине преко ноћи и да нам доносе законе какве нам доносе. Дјеца заслужују да буду у својим клупама. Ауторитет који имају наставници над њима, њихов просветни радник, то ми родитељи немамо. Ми родитељи немамо времена се њима посветити и мислим да дјеци треба дати храброст да наставе даље, треба им вратити осмјех, треба вратити дјечију вриску и мислим да дјеца заслужују сва права, а не права да им укидају. Требамо се ми као мајке изборити. Ако је једна држава пала због светиња, ја мислим да виших светиња од наше дјеце нема. Хвала, довиђења“, рекла нам је Лејла Ракић Пашић.

Било је и мајки дјеце са посебним потребама, чија ситуација је у овим условима још сложенија.

„Дјеца ми иду у Вук Карадзић школу, имам двојицу која иду по посебном програму. Моја дјеца не могу ништа са тим постигнути, а често су и заборављена и док иду на редовну наставу, њих забораве, а камоли ово“ рекла нам је Сабина Омеровић, мајка два дјечака са посебним потребама.

Један од разлога огорчености је зашто се боље није и раније све припремило.

„Прво и прво из револта, јер сматрам да се у односу на март-мај могло овакав сценарио очекивати и самим тим могли смо се боље припремити, односно могли су нас боље припремити и технолошки и психолошки. Технолошки у смислу да се дјеци обезбједе техничка средства, да се обезбиједи интернет, а и психолошки да се дјеца припреме да ће до овога доћи“рекла је Радослава Пијуновић.

Родитељи који су ово организовали наглашавају да нико не стоји иза њих, ово је револт родитеља због неорганизованости система.

БН ТВ