Овај младић је жива спортска енциклопедија

„Жива спортска енциклопедија“, одговориће вам Угљевичани кад питате за њиховог суграђанина Драгу Јовичића. Овог тридесетогодишњег младића живот није штедио ни мазио, али на ведром духу и јакој вољи за живот, могу му многи позавидјети.

Република Српска 24.08.2019 | 22:55 Од рођења је у инвалидским колицима, али га то није спријечило да се посвети својој великој љубави, спорту и да стекне велики број пријатеља управо из овог свијета. Његова кућа је музеј у малом – испуњен бројним спортским трофејима.

Драго Јовичић не пропушта кошаркашке и фудбалске утакмице у Угљевику али и сусједним мјестима. Редован је гост и кошаркашког клуба “Мега”из Сремске Митровице који игра АБА лигу, јер је ту стекао многе пријатеље. Од када зна за себе спорт му је, како каже, једина љубав и хоби.

Готово да нема познатијег међународног и домаћег судије којег Драго Јовичић није упознао. Многи од њих шаљу му и дресове, судијске пиштаљке, медаље, клупске шалове и друге спортске поклоне.

– Имам пуно драгоцјених поклона. Неки од арбитара су почели да ми шаљу, а онда се колекција повећавала – каже Драго.


 
Најдражи поклон му је, ипак, један телефонски позив.

– Мој пријатељ Славиша Радовановић из Лаћарка ме упознао са Милорадом Мажићем. И када ми је за рођендан зазвонио телефон нисам могао ни да сањам да ће ми честитати баш Милорад Мажић. Елитни судија ФИФА, УЕФА, који је судио дербије између Партизана и Звезде, мечеве квалификација, на готово свим најважнијим такмичењима, првенствима и лигама. То је највећи ауторитет у овој области, али и велики човјек. Милорад је сада у Кини, али обећао ми је да ћемо се видјети кад први пут дође – каже Драго.

У животу Драгу није спутало то што је у инвалидским колицима од рођења, као ни скромне финансијске прилике његове породице. Он, мајка и отац живе од једне – очеве плате и социјалне помоћи општинске управе. Драго има неколико жеља, али издваја једну.

– Волио бих да водим кошаркашки семафор, уписујем вријеме, резултат. То бих могао да радим. Морам завршити тај програм и добити сертификат. Ако Бог да успјећу у томе – каже скромни младић, који је члан управе угљевичких спортских клубова. 

Нада се да би му посао омогућио и да више путује.

– Срећан сам и када гледам утакмице у кући или у кафићу са својим пријатељима, али волио бих да могу да идем на све утакмице као што то раде неки моји вршњаци. Ипак, за некога ко је у колицима то није згодно. То захтјева и много новаца – каже Драго.

Иако са физичким хендикепом од рођења, Драго је ведрог духа, свакодневно активан, живот му испуњавају дружења са многобројним пријатељима у Угљевику.

Спортски новинар Милорад Југовић младића је упознао прије десетак година.

– Спортска енциклопедија, то је Драго. Импресиониран сам његовим спортским знањем. Често ме информише о спортским догађањима, фудбалским, кошаркашким утакмицама. Завршио је економску школу и сматрам да би младићу требало обезбједити неки посао који би могао да ради. Ми смо му помогли тако што смо уклонили архитектонску баријеру и омогућили инвалидским колицима лакши приступ кући, али то није довољно. Најсретнији бисмо били када би му пронашли неки посао. То би га заиста усрећило – каже Југовић.

Драго Јовичић својом скромношћу, добротом и позитивном енергијом којом зрачи, може да послужи као примјер многима. Није члан ни једног удружења које брине о особама с инвалидитетом, а ни од општинске управе Угљевик нема значајнију подршку. Упркос томе вјерује у људе добре воље и сања велике снове за које је сигуран да ће се кад, тад остварити.

(Српскаинфо)