Анализа: Почиње Серија А! Овако је ми видимо...
Јувентусов пројекат, а остали нека се поређају како хоће! Некада најјача на свету, а данас само рушевина оне лиге са Седам сестара које је била вероватно најквалитетније лигашко такмичење у историји фудбала. Почиње нам италијанска Сериија А. У преводу: Јувентус сам против свих…
Фудбал 20.08.2016 | 15:30
ЈУВЕНТУС
Јувентус прави тим за освајање Лиге шампиона, првенство је тек споредни колосек. Овог лета су у Бајерновом стилу највећим ривалима нанели тешке ударце и једним ударцем убили две муве: себе појачали, а њих ослабили. Када су остали без Морате било је јасно да им је неопходан нападач топ класе. И нашли су бољег. Једног од најбољих на свету. Срушили су клупски и национални рекорд у висини трансфера и активацијом откупне клаузуле Гонзала Игуаина добили гол-машину, чиме су одсекли главу Наполију. Поред Игуаина су још једном директном ривалу нанели болан ударац пошто су из Роме на сличан начин узели МиралемаПјанића. Већ гранитна штоперска линија је додатно армирана Бенатијом, а за десни бек је без обештећења доведен Дани Алвес. Из Динама су Милану испред носа преотели суперталентованог Марка Пјацу који би могао да експлодира и буде “икс фактор” у борбама на три фронта. Већину планова су финансирали продајом Пола Погбе за светски рекорд. Изгубили су једног најбољих играча, али чини се да нико у Пијемонту не жали претерано јер је довођење и продаја Француза Манчестер Јунајтеду био докторат најјачег директорског тандема у свету фудбала: Марота – Паратићи. Чека се још само једно појачање у везном реду попут Матудија, Матића или Витсела и то је тим за којим ће остали опет жестоко гутати прашину.
НАПОЛИ
Ко ће бити шампион “остатка Италије”? Наполи је прошле сезоне презнојио Јуве у две трећине шампионске трке, али није издржао. Бег Игуаина у “фабрику” је био завршни ударац Наполитанцима да би могли да прекину бело-црну хегемонију. Иако је Сари годину дана са екипом што би требало да значи додатну стабилност и квалитет, Пипитин одлазак је немогуће надокнадити. За 32.000.000 евра је стигао Аржкадијуш Милик као један од најпожељнијих младих нападача у Европи. Мини-верзија Ибрахимовића може да израсте у озбиљног играча. Али у првој години не може да надокнади Игуаинових 36 голова. У Италији се много теже постижу голови него у Холандији. Поготово у првој сезони док не прођеш све кривине. Наговорили су и Миликовог земљака Зјелинског да дође код њих иако се њему баш и није долазило. Сари га је лансирао у Емполију, па ова сарадња мирише на добро. У одбрани је доведен солидни Тонели, још један Саријев изум из Емполија, а Наполитанци ће пробати и саЂакеринијим који добар фудбал играо једино када га тренира Конте. Осим Игуаина нико битан није напустио клуб. Ако сачувају Кулибалија, доведу левог бека (Де Дшиљо, Кришито, Дармијан…), коначно купе Максимовића и појачају се још једним шпицем (сан је Тевез, али није реално), опет ће у Лигу шампиона. И опет ће бити преслаби за Јуве и прејаки за остатак.
РОМА
Спалетијева Рома је неколико месеци старија, Италијан је сада прошао припреме са екипом и одлучио да много не мења па су откупљени уговори Џека, Перотија, Ридигера, Салаха, ЕлШаравија… Испеглана је ситуација са ходајућим митом Франческом Тотијем који ће још играти. Видећемо и много хваљеног Бразилца Жерсона којег је хтела и Барселона пре шест месеци када га је Вучица капарисала. Али одбрани је потребна стабилност и уиграност. Поготово после малера са тешким повредама Ридигера и новајлије Руија. Као и сваког лета, Рома јури бекове. За десну страну је ангажован “Нови Кафу” Бруно Перес од којег су у Италији бољи само Јувентусови Лихтштајнер и Алвес. Лево је требало да игра Руи, али се тешко повредио и Рома је опет морала на пијацу па је као “закрпу” хтела да врати Додоа, али није успела и још тражи решење. Са Вермаленом, Фацијом и Жезусом то је потпуно нова одбрана. Још ако оде Манолас који се спори са управом око новог уговора, дефанзивна линија би могла да буде Ромина Ахилова пета. Или њено највеће појачање ако се све коцкице поклопе. У том случају би били бољи од Наполија.
ИНТЕР
Посрнули милански великани су се више бавили берзом после пада у руке кинеских бизнисмена и тешко да ће нови власници за тако кратко време успети да обезбеде ињекције које ће одмах удахнути живот болесним гигантима. Интер је после дебакла са Манћинијем, опет кренуо од нуле. Са озбиљнијим власницима од Тохира и озбиљнијим тренером од Манћа.Франком де Буром. Као и обично, Манћини је имао брдо жеља, али нови власници нису џубокс који их испуњава и врло брзо су му показали да је непожељан. Само су погледали какве је глупости правио и колико је новца спискао, па им је одмах постало јасно с каквим преварантом имају посла. Де Бур је добио Кандреву, а вероватно као највеће појачање стиже Жоао Марио из Спортинга захваљујући Захавију који се са својим фондовима и комбинацијама преко нових власника инфилтрирао у клуб. Ко зна како ће тај трансфер бити провучен кроз папире и колико ће заиста коштати, али чињеница је да Интер нема свеже лове за трошење колико му је потребно. На бековске позиције су стигли Ансалди и Еркин послеМанћиинијевих промашаја са Монтојом и Тељесом. Право појачање би требало да будеБанега. Са њим, Маријом, Кандревом, те староседеоцима Брозовићем и “бесним псима”Меделом и Мелом то би могло да изгледа пристојно. Поготово ако Де Бур пробудиКондогбију и пружи право поверење Јоветићу. А неко чијим венама тече Ајаксова доктрина, свакако за разлику од Манћинија схвата какав је маестро Јо-Јо. Талас опасности од доласка Икардија прошао, па је и то у неку руку победа Интера овог лета. Старлета Вандаих је озбиљно мучила што довољно говори на шта је велики клуб спао. Да га једна ВандаНара презжнојава. Ех, фудбале… Можда дође још једно појачање и то је то. На папиру ту има квалитета за топ три и највећа одговорност је на Де Буру који мора да извуче максимум. Мислимо да може ако га пжусте да ради на миру.
МИЛАН
Опет на новом почетку и опет приче о стрпљењу, великим плановима и племенско позивање историје у помоћ. Али овога пута је стварно почела нова ера. Берлускони је продао клуб Кинезима и то значи да Милан креће другачијим путем (ваљда је тако јер те приче о продаји више ни интерпол не може да испрати). Нити ће бити расипања и фудбалског Холивуда као у најсјајнија времена Каваљереа. Нити ће се цицијати и замазивати очи навијачима са опскурним појачањима “за џ” као у претходних пар година. Кинези неће разбацивати новац около, али нису га ни купили да би на њему губили паре што значи да морају да врате Милан макар у Лигу шампиона. Највеће појачање је за сада тренерМонтела. Михајловић је имао шансу и није ништа урадио. Аеропланино је више тренер за Милан од Михе због стила и филозофије у коју верује и која је у Милановом ДНК. Али од правих појачања за сада нема ништа. Из Аргентине су стигли солидни дефанзивци Ванђони и Гомез од којих би овај други можда могао да буде погодак. Када Милан као велико појачање у нападу доводи Краља Серије Б и одштампа му деветку на дресу знате која су несрећна доба. Остаје нада да ће Лападула бити Миланов Варди. Али те бајке се дешавају једном у сто година. Када не могу да доведу играче калибра Мусакија и Бентанкура, јасно је колико су се срозали и изгубили на тежини. Доведен је “Принћипито” Соса али он до сада није показао да је момак за велика дела и велике клубове. Знање има, али оно углавном потекне на теренима који нису под најјачим рефлекторима. Штопер им је потребан као хлеб, нападач такође, а у везном реду се чека “ласт минуте” куповина (жеља је Ковачић) када се мало рашчисти ситуација на пијаци. Макар су се решили вишка од којег је болела глава попут Алекса,Мексеса, Менеза, Боатенга, Балотелија… Остао је Бака што је за Миланисте можда и најбоља вест овог лета, а Галијани ће покушати да у финишу свог последњег прелазног рока изведе неку магију. Милану вероватно предстоји још једна сезона болне транзиције.
ЛАЦИО
Пре годину и по хит Серије А који је играо прелеп фудбал, а данас клуб од којег и његови навијачи окрећу главу. Лацио незадрживо пада у амбис од прошлог лета. Када нису искористили шансу за пласман у Лигу шампиона против Леверекузена, као да је све отишло дођавола. Навијачи су изгубили стрпљење, вишегодишњи рат са председником Лотитом прети да ове сезоне произведе дебакл. Шкртица Лотито не мари шта навијачи мисле. Истина, трибина и хулиганска фела не треба да воде клуб, али тако како га Лотито води не може се напред. Доживео је фијаско са Бијелсом. У једном тремнутку су се ковали велики планови са Лудакомна клупи, али је Аргентинац врло брзо прозрео Лотитове скривене намере и раскинуо сарадњу.Симоне Инзаги је подвио реп, прогутао достојанство, прешао преко понижавајућег третмана код Лотита и остао на клупи. Али та прича не обећава много… Остали су без најбољег играча Кандреве којем је досадио живот у просеку, а од појачања су доведени играчи Ц продукције. Иако је Лотито потрошио 30.000.000 евра што је за његове стандарде озбиљна сума и више него што је трошио ранијих година. Ипак, имена Лајтнера, Бастоса,Лукакуа, Валаса или Имобилеа не гарантују пуно. Можда неко од њих буде откровење, али Лацију је потребно много више од тога. И заслужује много више. Бјанкоћелестима су потребна појачања у свим линијама, а није искључено да их напусте Биља или Кеита што ће додатно срозати упитни квалитет. Тешко да могу до Европе… Мирише на дебакл.
ФИОРЕНТИНА
Клуб са можда и најмање направљених промена овог лета у Сеији А. Фиорентина практично са истим снагам улази у нову сезону. Богатија за годину дана рада са тренером Соузом, уигранија за целу једну сезону и свесна шта је потребно да се поправи. Иако им се МариоГомез вратио после сјајне сезоне у Турској, нису га имали у плану и једва су дочекали да га продају Волфзбургу. Вратио им се и Пепито Роси, али ни на њега не рачунају озбиљно. Не може се рећи да су били пасивни на фудбалској пијаци овог лета, али суштински нису много мењали јер имају неке друге планове и визију. Задржали су битне играче попутБернаредескија, Бадеља, Калинића, а до краја прелазног рока ће водити борбу да задржеБорху Валера. И то је био главни циљ овог лета - задржати носиоце. Плус вратити Теља. Успели су да договоре нову позајмицу Барсиног крила, а може да им импонује што је он изиричито желео код њих и што је због тога одбио премијерлигашке понуде. Корвино се вратио у директорску фотељу и одмах у свом стилу почео лов на таленте, па су највећа појачања Виоле тинејџери попут Хаџија, Дијкса, Толеда и Драговског. Можда у њима лежи неки Настасић или Јоветић… Карлос Санчез ће донети кисеоник у везном реду, а велика потрага за штопером је ипак завршена скромније него што се очекивало - избором Де Маја који је побегао из Андерлехта после само месец дана. Виолина уиграност је велики плус и очекујемо их у борби за пласман од трећег до шестог места. Али и да пукну када имају императив победе. И да вам сруше тикете.
ТОРИНО
Прошла сезона је била разочаравајућа, корак уназад у односу на ону пре ње. Завршена је ера Ђампјера Вентуре који је доживео круну каријере преузимањем селекторске функције Азура. Заслужио је фудбалски зналац такву привилегију, а заменио га је Синиша Михајловић који је помно пратио његов рад претходних година и копирао многе ствари од Вентуре. Михаће имати већи кредит и поверење него у Милану. Мада ни Урбано Каиро није идеалан послодавац и уме да тера своје. Михајловић јер остао без двојице најбољих играча Переса иГлика, а ускоро ће и без трећег Максимовића. Испуњене су му жеље попут Љајића, ДеСилвестрија, Розетинија… Јаго Фалке би могао да оживи после лоше епизоде у Роми, а видећемо каква будућност чека Сашу Лукића. Ипак, Торино улази у сезону са слабијим тимом од претходне. Међутим, Михајловић је и са лошијим тимовима у Катанији и Сампдорији правио добре резултате и ако примени тај рецепт са игром на контре и опасним прекидима за шта у Торину има материјала, ето њих можда и у борби за Европу.
САСУОЛО
Расту, расту и само расту. Пре три године у Серији Б, сада у Лиги Европе. Најстаблинији и најорганизованији мањи клуб у Италији помера границе и сваке сезоне хоће корак више. ДиФранческо је направио озбиљну причу на Мапеију (питајте Звездин стручни штаб), екипа је сјајно уиграна а Сасуоло је пример мањим клубовима шта значе план, стрпљење и рад. Како рече газда Сквинци, план је да се сваке сезоне освоји десет бодова више, али је за следећу сзеону најавио да би и са осам бодова више био задовољан. Значи, циља и Лигу шампиона у року од годину, две или три. Најбитнији догађај лета је био останак Доменика Берардија који је одбио да пређе у Јувентус, а потом је Сквинци одбио да га прода Интеру. Отишли су имСансоне и Врсаљко у Шпанију за 30.000.000 евра и праве замене на тим позицијама нису доведене. Чини нам се да Матри није профил играча за Сасуоло. Али зато су увидели грешке других. Узели су одбачено Интерово дете Данкана који израста у озбиљног везисту, те Роминог клинца Политана за којег није била простора у Риму. Научили су нас да нечија туђа деца код њих процветају… У Сасуолу сунце греје свакога ко дође. Шесто место би било успех, газда Сквинци циља и више. Испод осмог места сигурно неће завршити.
ЂЕНОВА
Списак клубова за горњи део табеле, завршавамо са Ђеновом. Иако је реч о једном од најнепредвидивијих клубова у Серији А. Претпрошле сезоне су играли феноменално, прошле потпуно разочарали, можда се цик-цак настави. Отишао је тренер Гасперини, заменио га је његов ученик Јурић који је увео Кротоне у Серију А. Гладан је успеха, ово му је највећи испит у досадашњој каријери, и као играч је био продужена рука тренера па би и као тренер могао да постане вољен на Марасију. Овог лета после дуже времена, у Ђенови није било као на аутобуској станици што се тиче битнијих одлазака и долазака. Задржали су дивног нападача Паволетија што је кључ свих нада. Од битних је отишао смао Ансалди али није проблем заменити бека са фондом играча какав има Ђенова. Нешто ће измислити. Отишао је и штопер Де Мајо, али ни то није ненадокнадив губитак. Дошло је неколико занимљивих појачања. Симеонеов син Ђовани, Лукас Окампос који је важио за чудо од талента, откупљен је Лаксал који показује знакове зашто је био велики таленат, а вратио се искусниМигел Велосо. Јачи су него претходне сезоне, очекујемо их у средини табеле и далеко од борбе за опстанак у финишу.
САМПДОРИЈА
Ако постоји екипа којој је тешко направити неку прогнозу у овој сезони, онда је то Дорија. Нити смрде, нити миришу. Оно што је Михајловић створио брзо су раскућили након његовог одласка, зезнули се са тренерском преваром Зенгом, потом успели некако да се ишчупају само захваљујући томе што су Карпи и Фрозиноне били зицер за испадање и што је Верона извршила самоубиство. У правој конкуренцији, Сампдорија би испала претходне сезоне. Све што им је Михајловић усадио у главе, заборавили су оног часа кад су га видели са шалом Милана. Овог лета су инкасирали невероватних 60.000.000 на продајама Соријана, Корее,Фернанда, Данкана и осталих. А опет, само је Соријано незамењив и донекле Данкан. Чак су и добро прошли, а у појачања нису уложили ни дупло мању суму. Масимо Фереро и фудбал очигледно не иду руку под руку. како раде у последње две године, била би нека правда да испадну. Ипак, има и горих од њих, па им Серија Б не виси баш толико над главом. Сала и Додоће закрпити боковее, кажу да је Шик играч који може да експлодира, Ћигарини је плејмејкер потребног квалитета за Сампдорију, вратио се Кваљарела, купили су Будимира али су одмах желели да га позајме. Не мирише на добро. Ко зна, можда Филип Ђуричић испадне погодак па их повуче. Ово су идеалне средине за њега… Али он није играч за Серију А. Са онимЂуричићем из Херенвена било би довољно за опстанак. Зна највише фудбала у екипи, само да то и покаже.
АТАЛАНТА
За њих не бринемо. Таква фудбалска школа је гарант опстанка. Де Рона су после годину дана увалили Енглезима за 15.000.000 евра, остали су без Ћигаринија и Дијамантија, али неко решење ће се наћи. Увек могу да пробају са својим клинцима. Палоски је јачии гарант голова за опстанак од партиманијака Боријела, тако да су главну бригу решили. Конко и Зукановић у одбеани су пристојна решења за клуб попут Аталанте, фали штопер, а верујемо да ће довести још два или три појачања са којима ће без стаха од борбе за опстанак ући у нову сезону.
БОЛОЊА
Много великих обећања и прича се надвијало над Болоњом у претходне две године, а испоставља се да су чист просек. Чак и испод њега. Додуше, Донадони је прошле сезоне заиста урадио сјајан посао када је преузео кормило Титаника. У везни ред су уложили преко 15.000.000 евра довођењем Џемаилија, Крејчија, Нађа и Рица. Тако су најавили да су спремни за продају Дијаваре и да су све претње и тра-ла-ла приче око овог везисте биле само дизање цене. Он ће им у финишу прелазног рока донети озбиљну лову и моћи ће да се појачају и у осталим линијама. Донадони има солидан тим, а Нађ и Крејчи обећавају да могу да подигну квалитет. Видимо их у доњем делу табеле, али ипак су класу изнад дављеника.
УДИНЕЗЕ
Као да је фамилија Поцо изгубила фокус на Удинезе због Вотфорда и Гранаде. И даље се ту муљају трансфери у троуглу поменута три клуба у којима тата и син Поцо газдују, али чини се да Удинезе постаје све мање битан. Јер не доноси лову осим на продаји играча, а то је мукотрпан посао. Лакше је зарадити чисте паре у Гранади и Вотфорду. јер што је Серија А слабија, то је теже направити играча за продају. Прошла сезона је била испод свих очекивања. Попут Сампдорије и они могу да се захвале катастрофалној Верони и “гуштерима” Карпију и Фрозинионеу. Иначе би испали. Променили су тренера, али кључ свега је шта мисли фамилија Поцо и какав је план. Отишао је Ди Натале, што значи почетак нове ере. Још неки искусни играчи су напустили клуб и тај одлив намазаних и прекаљених бораца би могао скупо да кошта Зебре. Опет, зарадили су преко 25.000.000 евра само на трилингу који се развијао на позајмицама (Зјелински, Лопез, Вере) и газде су вероватно биле задовољне трговином. Међутим, много су се коцкали са појачањима и наредне сезоне заиста заслужују да преживљавају борбу за голи живот.
КЈЕВО
Не брините за њих. И ове сеоне ћете играти тикете против њих. И опет ћете падати. Како? Тако што их сваке године сви потецењују, а они оду и сакупе бодове када се то најмање очекује и када су тотални аутсајдери. Како “то” преживљава и шта “оно” ради претходних година, стварно није нормално. Уложе 1.000 динара у екипу а опет дочекају мај безбрижни док са обале из хладовине гледају друге како се даве у борби за опстанак. Стварно су чудесан клуб. Или је Лука Кампедели генијалац. Како год, боље да одмах у првом колу ставите 50 евра не тикет против њих и паднете, па да се касније не нервирате. Логика и Кјево не иду једно с другим. Флоро Флорес и легенда Пелисије, довољно за опстанак.
ПАЛЕРМО
Ако су Сампдорија, Удинезе и Болоња имали среће што је конкуренција у борби за опстанак била јадна, шта тек онда рећи за Палермо који ни по чему није заслужио да избегне селидбу у Серију Б. Али колико год се Палермо трудио, није могао да буде лошији од несрећног трилинга. И као да нису извукли поуку, већ су наставили да се понашају још горе. Уствари, нема ту “они”. То је један човек - Маурицио Зампарини. Али и он заједно са Галијанијем,Сабатинијем и осталом старом школом полако одлази у историју. Зарђао је, зарђале су и његове сјајне скаутинг службе и везе по Јужној Америци. Нема више материјала који ће их оставити у лиги, а касније им напунити касу. Оно једино што вреди је био Франко Васкез, а и он је продат Севиљи. Отишао је и Ђилардино који би значио у борби за опстанак. СлободанРајковић је најскупље појачање, али и да се претвори у Алесандра Несту из најбољих дана, неће моћи да заскпри све Палермове рупе. Штета за Сицилију, али не заслужују опстанак. Једино ако је Зампа опет негде нашао златну жилу па да експлодира неколико играча. Кладите се против њих и кладите се у 4+ смена тренера. Зицер.
ЕМПОЛИ
Једна од лепших прича Серије А у претходне две сезоне. Када им је пре годину дана отишао Сари и још неки битни играчи, прогнозирали су им слом. Али очигледно да је ту стварно било доброг материјала. Ипак, чини се да су претерали са продајама. Све што вреди одлази, а не долази нико ко гарантује неки квалитет. Она екипа од пре две године која је била хит, скоро да је потпуно распродата. Сада су отишли Зјелински, Руи, Паредес, Тонели, тренерЂамаполо…. Много, брате. Чудо је и како је Сапонара није продат, мада прелазни рок још траје. Довели су Ђилардина “за џ” да прави друштво деди Макаронеу у шпицу и да понекад одиграју партију шаха, а у остала појачању су уложили 3.000.000 евра. Ако не испросе неке позајмице од јачих клубова и не почну да што пре развијају туђе играче, не пише им се добро. Разлог за наду је сјајна омладинска школа и остаје им да се прижељкују да је ово сезона у којој ће извући гомилу зечева из тог шешира.
КАЉАРИ
Ево и екипе на коју се треба кладити. Од трилинга новајлија, они су убедљиво најбољи. Још када су пре две године испали, задржали су најбоље играче и чак се појачали озбиљним именима попут Сторарија за Серију Б. Имају и паре, и план, и игру. Довели су Ислу, Падоина,Јоницу, Боријела… Играче који гарантују опстанак (Боријело се помирио са Бележн па ће да решета). Знају како се краду бодови за голи живот. Задржали су све носиоце игре из Серије Б, а приде још зарадили фине паре на неким играчима које су продали после позајмица у другим клубовима током претходне друголигашке сезоне. Они остају у лиги сигурно.
КРОТОНЕ
За разлику од Каљарија, њима не предвиђамо леп живот иако су пре Сарда обезбедили пласман у Серију А из друголигашког каравана. Једноставно, нико озбиљан неће да дође у провинцијски клуб који држе људи мутнији од Дунава. Тренер Јурић је једва чекао да побегне, његов земљак Будмир који је био најбољи играч је такође запалио, а адекватне замене нису стигле. Све мирише на Карпи и Фрозиноне, колико год је занимљиво када имате кримосе са југа у лиги да мало дигну тензију.
ПЕСКАРА
Нити су озбиљна прича као Каљари, нити су провницијска варијанта као Кротоне. Али ближи су повратку у Серију Б него опстанку. Претходни пут када су ушли, очерупали су их. Отишао је архитекта Земан, отишли су Верати, Инсиње, Имобиле… То је био знак да су се помирили са чињеницом да плешу једно лето. Ове сезоне макар имају истог тренера. Масимо Одо има талента да постане добар стручњак, али Пескара нема ресурсе да га погура. Милан им је одвео најбољег играча и стрелца Лападулу за којег (још) нису нашли замену. Договорили су се с Аквиланијем, покушаће са туђим талентима попут Манаја, Кристантеа, Капрарија…. Али то су играчи који су били добри у игри с децом свог узраста, а не са мушакрцима. Серија А је ипак за мушкарце, а не за дечаке.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар