Бијела куга брише читаве градове

Број умрлих у Републици Српској прошле године је био за 5.702 особе већи од броја рођених, а демографи истичу да је у 2015. забиљежена најнижа стопа природног прираштаја од настанка Републике Српске.

Република Српска 16.05.2016 | 22:59

Да роде све рјеђе слијећу свједоче подаци Републичког завода за статистику према којима Српска од 2002. године биљежи негативан природни прираштај. "Бијела куга" је од тада постала један од највећих демографских проблема, а томе свједочи и чињеница да је у протеклих 14 година Република Српска остала без око 46.000 становника или 3.500 на годишњем нивоу.

Ако поредимо податак колико је у том периоду становништва изгубљено и број становника у општинама Српске према прелиминарним резултатима пописа из 2013. године на основу којег Шипово има 10.820 становника, видјећемо да су у протеклом периоду нестале четири такве општине.

Неславан прошлогодишњи рекорд је забиљежен јер је рођено 9.357 беба, а умрло 15.059 људи.

"Континуитет пада природног прираштаја указује на све већи број умрлих, а мањи живорођених. У односу на 2014. годину, стопа природног прираштаја лани је мања за 0,5 одсто", истичу у Заводу за статистику Републике Српске.

Демограф Александар Мајић каже да је један од разлога за смањење наталитета и то што жене све више одгађају рађање.

"Просјечна старост невјесте при ступању у брак помјерила се на 28 година. Повећан број развода и све касније ступање у брак утицали су на повећање просјечне старости мајке при рођењу дјетета. Тако мајке у Републици Српској рађају први пут и са 29 година", каже Мајић и додаје да незапосленост, сиромаштво и политичке кризе условљавају све касније склапање брака, што негативно утиче на природни прираштај, а да на смањење броја рођених посебно утиче емиграција младог репродуктивног становништва.

Да је демографска слика поражавајућа најбоље знају мање општине, у којима је дјеце из године у годину све мање. Тако је у Крупи на Уни лани у први разред уписано свега пет ђака, а у Трнову њих седам. Негативан природни прираштај забиљежен је и у многим другим општинама, док је међу градовима једино у Бањалуци број рођених у прошлој години већи од броја умрлих.

Негативан природни прираштај не чуди ако узмемо у обзир да већина градова не исплаћује накнаде за новорођенчад. У градским администрацијама су нам на ово питање углавном одговарали дипломатски да дарују прворођену бебу и да учествују у помоћи приликом вантјелесне оплодње.

Једнократну новчану помоћ за бебе исплаћују градови Требиње и Зворник. Према подацима из информације о учешћу локалних заједница Републике Српске у спровођењу мјера популационе политике, стимулативним мјерама за повећање наталитета боре се у још 15 општина РС, а највише новца исплаћује општина Фоча - 1.000 КМ за сваку рођену бебу.

Предсједник Удружења породица са четворо и више дјеце Републике Српске Јован Радовановић истиче да је наталитет национално питање број један, те да је за позитивну демографску слику неопходно донијети нова законска рјешења.

"Већ годинама се боримо да свако дијете добије дјечији додатак, да се стимулишу мајке које имају троје и више дјеце, да им се одреди национална пензија, затим да се ријеши стамбено збрињавање породица", рекао је Радовановић.

Он је нагласио да у Српској има око 5.000 мајки са четворо и више дјеце, а 70 одсто њих су незапослене.

Једнократна накнада

Министарство породице, омладине и спорта Републике Српске, у сарадњи са Фондом за дјечију заштиту Српске, од 2006. године реализује пројекат "Фонд треће и четврто дијете".

У склопу тог пројекта, као једне од мјера пронаталитетне популационе политике, исплаћује се једнократна новчана накнада свим мајкама које роде треће, односно четврто дијете. Ријеч је о износу од 600 КМ за треће и 450 за четврто дијете. У периоду од 2006. до 2015. године Влада Републике Српске је за овај пројекат издвојила 8,76 милиона КМ.

Број рођених у Републици Српској:

Година     Укупно     Дјечаци     Дјевојчице

2015.        9.357       4.842        4.515

2014.        9.335       4.846        4.489

2013.        9.510       4.907        4.603

2012.        9.978       5.089        4.889

2011.        9.561       5.008        4.553

2010.      10.147       5.184        4.963

2009.      10.603       5.577        5.026

2008.      10.198       5.262        4.936

2007.      11.144       5.737        5.407

2006.      11.519       5.860        5.659

2005.      11.638       5.974        5.664

2004.      11.917       6.188        5.729

2003.      12.066       6.247        5.819

2002.      12.336       6.365        5.971

(Глас Српске)