Немамо струје, а хране нам понестаје

У бајинобаштанском селу још је око 200 домаћинстава без струје. Екипе Електродистрибуције су на терену, исправаљају и мењају бандере, док је ситуација са делековода далеко неизвесна и очекује се да ће за око 20 до 30 дана бити постављени.

Србија 10.03.2016 | 20:00
Немамо струје, а хране нам понестаје

Снег који је падао јуче у Заовинама отежавао је посао радницима Електродистрибуције посао.

Снег који је пао у недељу поломио је доста бандера, искидао жице. Ми смо на терену од понедељка и тренутно ради пет екипа по пет људи.

До сада смо поставили више бандера, повезали мреже, радимо на далеководима, па је више од пола домаћинстава добило струју. Постављамо и агрегате. Један смо већ ставили у центру села у Вежањи и он је прикључен на трафо станицу – испричао нам је један од радника ЕД-а.

Мештани, који нису добили струју, са зебњом ишчекују шта ће бити. Председник ове месне заједнице Видоје Лазић, каже да је постављен један агрегат, други је у путу, а трећи треба да стигне за дан или два. Агрегати се постављају код трафо станица, па су тако неки засеоци добили струја.

"Без струје је остало још око 200 домаћинстава у Мандићима, Караклијама, Рајацима, Милекићима, Печеничићима, Марићима, Поповићима и још неколико, а било их је преко 600. Раде ови људи по овом снегу, свака им част. Међутим, проблема ће бити са два далековода која су потпуно уништена. Излазиле су екипе инжињера и снимали. Треба да раде нову трасу за далеководе и да их поново поставе. Рекли су да ће им за то требати 20 до 30 дана, тако да многи засеоци неће имати струју", казао је Видоје, чије ће домаћинство такође бити дуго без струје.

"Шта да радим? Имам један стари агрегат и на њега сам закачио замрзивач. Немамо телефонске везе, а што се тиче мобилних идемо ту на Митровац, десетак километара, ставимо да се пуни, па натраг кући. Ваљда ћемо издржати", додао је Видоје. У Поповићима Радмила Лучић седи сама крај лампе петролејке.

"Дошла сам овде код оца још у фебруару да му помогнем, јер је полуслеп. Он је тренутно у болници, а ја сам сада овде сама. У недељу је почео да пада снег и падао је целу ноћ. У току ноћи се једна шљива срушила на помоћни објекат близу куће и то је такло пукло, да смо се престравили. Ујутру сам једва врата отворила од снега, а требало је оца да водимо у болницу на операцију ока. Морали смо да сачекамо док није прошао чистач са снегом да оде. Иначе, снег је поломио сво воће. Немамо струје и ко зна када ће доћи, а отац ми сутра излази из болнице. Оно што смо имали у замрзивачу однео је рођак код њега у Бајину Башту. Имам неког сувомеснатог меса, имам кромпира, пасуља и тако то. Увече седим сама поред шпорета на дрва и лампе, и није ми свеједно. Нема ни радија, ни телефона, ни телевизије", каже Радмила.

Александар Караклић из засеока Караклије каже да ту 8 домаћинстава нема струје.

Ту живим са женом и мајком. Ја сам као и остали оно што смо имали у замрзивачу послао код родбине која има струју, а за остало се сналазимо. Грејемо воду на шпорету за дрва па се тако умивамо, купамо.

Најгоре је за мобилне телефоне. Морамо да идемо по 10 км да их напунимо, да бисмо колико-толико одржали везу са светом. Имам један мали стари агрегат, а многе комшије га немају.

"По бензин за агрегат морам да сиђем у Бајину Башту, која је 40 км одавде. Ваљда ће ово завршити што пре. Овако никад није било", казао је Александар.

Извор: Курир

Коментари / 0

Оставите коментар