Легенда дана: Ромарио

Мало који фудбалер на свету може се поносити чињеницом да је у каријери на званичним утакмицама постигао више од 1.000 голова. Још је мање оних који су до титуле светског првака дошли највише уз помоћ секса, као и да су у 43. години живота сасвим пристојно пикали фудбал у једној првенственој утакмици. Све је то мали део оног што краси каријеру једног од најбољих али и најконтроверзнијих фудбалера на Светским првенствима – Ромарија.

Фудбал 10.07.2014 | 10:59

Рођен пре 48 година у срцу Рија де Жанеира, Ромарио де Соуза Фарија је одрастао играјући фудбал за локалну Оларију, у којој су га приметили скаути Васка Де Гаме.

Након што је прешао у један од најуспешнијих бразилских клубова икада, Ромарио је освојио две јуниорске титуле у првенству, а затим је био део олимпијске репрезентације Бразила која је 1988. у Сеулу освојила титулу. У том тиму се налазио већи део генерације (Тафарел, Бебето, Жоргињо, Мазињо…) која ће шест година касније у САД постати првак света.

У Васку је брзо постао вођа тима, а тек пре неколико месеци открио је за један бразилски лист да је у то време до голова и славе стизао тако што је пре утакмица обавезно водио љубав са тадашњим девојкама.

Године 1989. преселио се у Холандију, у ПСВ где је освојио три титуле, након чега га је купила Барселона. У тиму су тада били Бакеро, Гвардиола, Лаудруп, Стоичков, Куман и многе друге звезде фудбала, и сви они су мање-више радили на терену за Ромарија, који је на 33 меча постигао 30 голова и донео Каталонцима титулу у Примери.

После Мундијала у САД, вратио се у Бразил где је наступао за Фламенго, пре него што је још једном закорачио у Шпанију, обукавши дрес Валенсије. Пропустио је Светско првенство 1998. у Француској, а након тога је играо поново за Фламенго, као и за Васко и Флуминензе.

По трећи пут се вратио у Васко у 40. години живота када је у шампионату постигао 20 голова, што му је донело звање најбољег стрелца Бразила.

Бурну и богату клупску каријеру, зачинио је наступима за Мајами и аустралијски Аделејд, да би се по ко зна који пут поново вратио у Васко.

Свој хиљадити гол постигао је 20. маја 2007. у дуелу са Спорт Ресифеом из једанаестерца. Утакмица је тада прекинута на 20 минута како би навијачи адекватно прославили подвиг Ромарија, којим би мало играча, попут Пушкаша или Пелеа могло да се подичи.

Каријеру је наставио као играч-менаџер Васка, након чега се дефинитивно повукао тек прошле (!) године када је у 43. години прешао у Америку да би за њу одиграо само један меч.

”Физички, могу још да играм, али је време да престанем. Време чини своје, не могу ни ја против њега”, рекао је тада Ромарио.

За бразилску репрезентацију је дебитовао 1987. године, а после играња на Олимпијади у Сеулу, позван је и за СП у Италији ‘90, које је провео углавном на клупи.

Тадашњи селектор Бразила Карлос Алберто Пареира, није га претерано волео, па га је у квалификацијама за САД ’94 држао међу резервама. Када је видео да Бразил не може гол да постигне без њега, због притиска јавности га је убацио у шпиц, и највише захваљујући Ромарију, Бразил је отишао на Мундијал.

Тамо је постигао пет голова играјући у нападу са Бебетом. Због својих невероватних партија на том Мундијалу, ФИФА га је наградила Златном лоптом.
Ромарио је не тако давно открио да је тајна успеха Бразила те године била хемија међу играчима, потпуна опуштеност и увереност у успех, као и наравно, упражњавање секса пре утакмица.

Следећих година је са Роналдом у нападу чинио чувени "Ро-Ро" тандем, који је харао до 1998. године. Пре почетка Мундијала у Француској, откривено је да има повреду мишића и морао је да заборави на одлазак на СП.

Јавност је пред Мундијал 2002. направила невероватан притисак на селектора Сколарија да у екипу уврсти и времешног Ромарија, међутим, он није попустио, објашњавајући свој поступак констатацијом да не жели недисциплину у тиму.

Ромарија су многе иконе фудбала хвалиле до данас. Марадона је за њега рекао да би га увек уврстио у најбољих 11 играча свих времена. Јохан Кројф га је окарактерисао "генијем" у противничком казненом простору, Михаел Лаудруп је наглашавао да није било бољег од Ромарија, када се радило о реализацији његових пасова, док је Роберто Бађо једноставно истакао да је Бразилац имао добре људске особине и да је био мајстор са лоптом.

Занимљиво је и да је Ромарио одувек обожавао још један спорт, а заправо један једини који је икада волео: 2005. године предводио Бразил на Светском првенству - у фудбалу на песку.

Ипак, када неки нови клинци буду гледали неке нове звезде оног правог фудбала, слободно их подсетите на Ромарија. Легенде не треба заборављати. Нарочито легенде попут Ромарија.