Legenda dana: Romario

Malo koji fudbaler na svetu može se ponositi činjenicom da je u karijeri na zvaničnim utakmicama postigao više od 1.000 golova. Još je manje onih koji su do titule svetskog prvaka došli najviše uz pomoć seksa, kao i da su u 43. godini života sasvim pristojno pikali fudbal u jednoj prvenstvenoj utakmici. Sve je to mali deo onog što krasi karijeru jednog od najboljih ali i najkontroverznijih fudbalera na Svetskim prvenstvima – Romarija.

Rođen pre 48 godina u srcu Rija de Žaneira, Romario de Souza Farija je odrastao igrajući fudbal za lokalnu Olariju, u kojoj su ga primetili skauti Vaska De Game.

Nakon što je prešao u jedan od najuspešnijih brazilskih klubova ikada, Romario je osvojio dve juniorske titule u prvenstvu, a zatim je bio deo olimpijske reprezentacije Brazila koja je 1988. u Seulu osvojila titulu. U tom timu se nalazio veći deo generacije (Tafarel, Bebeto, Žorginjo, Mazinjo…) koja će šest godina kasnije u SAD postati prvak sveta.

U Vasku je brzo postao vođa tima, a tek pre nekoliko meseci otkrio je za jedan brazilski list da je u to vreme do golova i slave stizao tako što je pre utakmica obavezno vodio ljubav sa tadašnjim devojkama.

Godine 1989. preselio se u Holandiju, u PSV gde je osvojio tri titule, nakon čega ga je kupila Barselona. U timu su tada bili Bakero, Gvardiola, Laudrup, Stoičkov, Kuman i mnoge druge zvezde fudbala, i svi oni su manje-više radili na terenu za Romarija, koji je na 33 meča postigao 30 golova i doneo Kataloncima titulu u Primeri.

Posle Mundijala u SAD, vratio se u Brazil gde je nastupao za Flamengo, pre nego što je još jednom zakoračio u Španiju, obukavši dres Valensije. Propustio je Svetsko prvenstvo 1998. u Francuskoj, a nakon toga je igrao ponovo za Flamengo, kao i za Vasko i Fluminenze.

Po treći put se vratio u Vasko u 40. godini života kada je u šampionatu postigao 20 golova, što mu je donelo zvanje najboljeg strelca Brazila.

Burnu i bogatu klupsku karijeru, začinio je nastupima za Majami i australijski Adelejd, da bi se po ko zna koji put ponovo vratio u Vasko.

Svoj hiljaditi gol postigao je 20. maja 2007. u duelu sa Sport Resifeom iz jedanaesterca. Utakmica je tada prekinuta na 20 minuta kako bi navijači adekvatno proslavili podvig Romarija, kojim bi malo igrača, poput Puškaša ili Pelea moglo da se podiči.

Karijeru je nastavio kao igrač-menadžer Vaska, nakon čega se definitivno povukao tek prošle (!) godine kada je u 43. godini prešao u Ameriku da bi za nju odigrao samo jedan meč.

”Fizički, mogu još da igram, ali je vreme da prestanem. Vreme čini svoje, ne mogu ni ja protiv njega”, rekao je tada Romario.

Za brazilsku reprezentaciju je debitovao 1987. godine, a posle igranja na Olimpijadi u Seulu, pozvan je i za SP u Italiji ‘90, koje je proveo uglavnom na klupi.

Tadašnji selektor Brazila Karlos Alberto Pareira, nije ga preterano voleo, pa ga je u kvalifikacijama za SAD ’94 držao među rezervama. Kada je video da Brazil ne može gol da postigne bez njega, zbog pritiska javnosti ga je ubacio u špic, i najviše zahvaljujući Romariju, Brazil je otišao na Mundijal.

Tamo je postigao pet golova igrajući u napadu sa Bebetom. Zbog svojih neverovatnih partija na tom Mundijalu, FIFA ga je nagradila Zlatnom loptom.
Romario je ne tako davno otkrio da je tajna uspeha Brazila te godine bila hemija među igračima, potpuna opuštenost i uverenost u uspeh, kao i naravno, upražnjavanje seksa pre utakmica.

Sledećih godina je sa Ronaldom u napadu činio čuveni "Ro-Ro" tandem, koji je harao do 1998. godine. Pre početka Mundijala u Francuskoj, otkriveno je da ima povredu mišića i morao je da zaboravi na odlazak na SP.

Javnost je pred Mundijal 2002. napravila neverovatan pritisak na selektora Skolarija da u ekipu uvrsti i vremešnog Romarija, međutim, on nije popustio, objašnjavajući svoj postupak konstatacijom da ne želi nedisciplinu u timu.

Romarija su mnoge ikone fudbala hvalile do danas. Maradona je za njega rekao da bi ga uvek uvrstio u najboljih 11 igrača svih vremena. Johan Krojf ga je okarakterisao "genijem" u protivničkom kaznenom prostoru, Mihael Laudrup je naglašavao da nije bilo boljeg od Romarija, kada se radilo o realizaciji njegovih pasova, dok je Roberto Bađo jednostavno istakao da je Brazilac imao dobre ljudske osobine i da je bio majstor sa loptom.

Zanimljivo je i da je Romario oduvek obožavao još jedan sport, a zapravo jedan jedini koji je ikada voleo: 2005. godine predvodio Brazil na Svetskom prvenstvu - u fudbalu na pesku.

Ipak, kada neki novi klinci budu gledali neke nove zvezde onog pravog fudbala, slobodno ih podsetite na Romarija. Legende ne treba zaboravljati. Naročito legende poput Romarija.