ББЦ: Српско срце и душа балканска

"Праву Србију данас можете наћи у београдским кафанама које су нешто између енглеских пабова и чешких пивница, где народну музику слушају и млади који је не воле", пише ББЦ у репортажи о Београду.

Република Српска 28.10.2013 | 22:01 "Праву Србију данас можете наћи у београдским кафанама које су нешто између енглеских пабова и чешких пивница, где народну музику слушају и млади који је не воле", пише ББЦ у репортажи о Београду. Некада центри уметничких и политичких дебата, у којима су се углавном окупљали старији мушкарци, данас кафане доживљају препород, привлачећи младе Београђане којима је досадила клупска мејнстрим сцена, пише ББЦ. Многи Срби уместо уз страно пиво и текилу, време проводе уз домаће пиво и ракију, играју уз живу музику. "Могао сам чути звук гитаре и буку масе чак пре него што смо отворили врата. Унутра, било је тешко наћи и место за стајање. Салвете су лепршале кроз бар, жене играле на столовима, а мушкарци се вешали једни другима око врата, неки су тако исказивали наклоност, други одржавали равнотежу. Људи су престајали да певају само да би наздравили - куцнули се чашама и повикали: 'Живели!'", пише ББЦ новинар који је четири вечери истраживао ноћни живот у Београду. Београд је до скоро био познатији по ратовима деведесетих и крвавом распаду Југославије. Србију често виде као негативца, оптужену за етничко чишћење и друге ратне злочине, али мени је много пута речено да су Сједињене Државе - моја домовина, одговорне за то што као скелети стоје зграде, ожиљци НАТО бомбардовања. Данас је интернет преплављен чланцима који хвале Београд као град за провод, али истина је да је Београд то увек знао: техно журке деведесетих и приче које локалци и данас причају - о игри и песми на мостовима, кад су веровали да ће присуство цивила заштитити грађевине од НАТО бомби. Сад, више од десет година после рата, у град многи долазе јер траже забаву. "Затекао сам се на Звездари, у кафани 'Она моја', а певач је - уз кларинет, виолину и хармонику, ређао народне песме, док је цео бар певао. Нисам знао речи, али нема везе, скоро свака српска народна песма, речено ми је, увек је о исте две ствари - пићу и женама", пише ББЦ новинар. "Ова песма је као свака друга. Жена га је оставила, па он пије", каже Београђанин Лука Матић. "Наравно, не могу да му не замерим (јунаку песме). Осврнуо сам се и схватио да га је вероватно оставила једна од ових прелепих срцоломки које се окупљају у модерним кафанама. Јер, свако место у којем се пије у овом граду је претрпано довољним бројем супермодела да напуне модну писту врхунске модне ревије. Да је она оставила мене, и ја бих вероватно пио. На Савском венцу, у 'Испод моста', неколико ноћи раније, нисам био те среће. Кад је живи бенд направио паузу, слушао сам прави турбофолк - традиционалну фолк музику помешану са агресивним техно ритмовима, која је била популарна међу српским криминалцима деведесетих и у првој деценији 21. века. Кад је турбофолк затрештао са звучника у кафани, разузданост и ентузијазам били су ми забавни, али и збуњујући. Десетак локалаца рекли су ми да мрзе турбофолк, али су свеједно са несмањеном радошћу и ентузијазмом дочекали почетак сваке песме." "Ове песме су ужасне кад их слушаш код куће. Али кад си пијан у кафани онда су сјајне. Текстови су ужасни, али кад их помешаш са алкохолом 'пали'", примећује Београђанка Милица. На крају репортаже о Београду, ББЦ новинар пита: "Да ли пију да би слушали турбофолк или слушају турбофолк да би пили, али у сваком случају - провод је добар".