Кад политика умијеша своје прсте у здравство

Добар примјер шта се догоди када политика бахато умијеша своје прсте у здравство јесте својеврсни дебакл Симпозијума аритмија који је 24. и 25. маја одржан у Бијељини, а који је добрим дијелом послужио за личну промоцију појединаца

Други по реду Симпозијум аритмија одржан у организацији Удружења кардиолога Републике Српске и ЈЗУ Болница „Свети Врачеви“ најављиван је као скуп који ће окупити бројне еминентне стручњаке из Републике Српске, Србије и Федерације БиХ. Ипак, очекивања организатора нису се у потпуности испунила.

У том смјеру иду и коментари на друштвеним мрежама.

Добро упућени у организацију овог догађаја значајног за област кардиоваскуларне медицине у Републици Српској, тврде да је Симпозијум о аритмијама доживио фијаско, јер многи најављени предавачи из Бањалуке, Београда и Сремске Каменице нису ни дошли.

Неки су се, попут проф. др Тамаре Ковачевић – Прерадовић, у рад симпозијума укључили онлине, док се многи од најављених учесника нису ни појавили. Из Института за кардиоваскуларне болести Војводине из Сремске Каменице није дошао нико, а ни доц. др Марија Здравковић, директорка КБЦ Бежанијска Коса која је била најављена, није се појавила на скупу.

Тешко се отети утиску да није у питању случајност, јер све упућује на својеврстан бојкот овог догађаја.Разлоге оваквог односа према симпозијуму упућени виде у пренаглашеном упливу политике и непримјереним активностима чланова владајућег СНСД-а у Бијељини и Републици Српској, који здравствене установе посматрају као својеврсне партијске базе преко којих се пропагирају страначки ставови и врбују кадрови, али и манипулише буџетским новцем.

Ријетко се догађа да у организацији оваквог скупа број учесника буде непознаница, а још рјеђе да бојкотују „ваннаставне“ активности као што су дружења уз храну, пиће и музику након симпозијума.

У суботу навече, по завршетку симпозијума, у бијељинском хотелу „Дрина“ гдје је скуп и одржан, према првобитном плану требало је да се за вечером окупи око 300 учесника. Међутим, у посљедњем тренутку је управа обавијештена да се планира вечера и музика за 50 особа.

На фотографијама је видљиво да су многи столови без гостију и да музичари пјевају у полупразној сали.

Остаје отворено питање због чега је услиједио чак и бојкот колега који су дошли са стране, а већ поподне се спаковали и напустили Бијељину, док је појединим предавањима присуствовало свега 5-6 слушалаца.

За организаторе скупа очито је било најважнује да се појави ресорни министар Ален Шеранић, коме су се неизмјерно захваљивали, као и предсједнику Републике Српске Милораду Додику.

Оволико додворавање људима који су само усмјерили дио буџета у опремање Болнице „Свети Врачеви“, или омогућили кредитно задужење, не би било примјерено људима од струке и врхунским љекарима, чак и да су поменути донирали властита средства.

Прим. др Микајло Лазић, в.д. директора Болнице „Свети Врачеви“ Бијељина истакао је да је бијељинска болница препознала значај кардиоваскуларних болести и су издвојена велика улагања за развој дијагностике и терапијских процедура у бијељинској болници.

"Бијељинска болница сада има двије ангиосале, а захвалност дугујемо предсједнику Републике Српске, Влади Републике Српске и министарству здравља који су препознали ове проблеме и значајна средства уложили у развој ове врсте медицине у нашем региону“, рекао је Лазић.

Влада Републике Српске је 11. априла ове године именовала прим.др Микајла Лазића за в.д. директора ЈЗУ Болница “Свети Врачеви” у Бијељини, након што је смијенила претходног директора проф.др Златка Максимовића.

Истовремено, Влада је разријешила дужности директора још двије здравствене установе у Републици Српској: На мјесто директора Болнице у Приједору, умјесто Андрије Вукотића, именован Мирослав Бијелић, док је за новог директора фочанске Универзитетске болнице постављен Ненад Лаловић, који је замијенио Радмила Марића.

Ова сјеча кадрова, након фамозне „анализе пословања“ услиједила је у изборној години и то баш у вријеме када здравствени радници у Републици Српској захтијевају повећање плата и бољи однос власти према запосленима у овој области.

(Истинито)