Десетине хиљада грађана БиХ нема личну карту

Иако је према Закону о личној карти држављана БиХ, лична карта обавезан документ у Босни и Херцеговини, десетине хиљада грађана је не посједује.

Република Српска 05.10.2013 | 08:55 Иако је према Закону о личној карти држављана БиХ, лична карта обавезан документ у Босни и Херцеговини, десетине хиљада грађана је не посједује.  Закон је прописао да је лична карта јавна исправа којом се доказује идентитет, чињеница мјеста и датума рођења, пребивалишта, односно боравишта за расељено лице и држављанства Босне и Херцеговине. Сваки држављанин БиХ, старији од 18 година, дужан је да има личну карту издату у мјесту пребивалишта, а расељено лице у мјесту боравка. Упркос томе, близу 100.000 грађана Босне и Херцеговине у овом моменту не посједује личну карту, односно ни остале личне документе, показало је истраживање које је провела Анадолу Агенцy (АА). Да све буде горе, овим проблемом, који полако али сигурно прераста у прави друштвени феномен, није се озбиљније позабавио нити један социолог, социјални радник, психолог, политилог у БиХ. А, контактирали смо многе од њих. Подацима о броју грађана БиХ без личних докумената, посебно оних који не посједују личну карту, изнендаили смо чак и службу за социјални рад, али ни тамо нису имали коментара. Без ЛК највише грађана Кантона Сарајево Према подацима Агенције за идентификациона документа, евиденцију и размјену података (ИДДЕА), од 3.271.938 држављана БиХ, који су по основу старости стекли право на добијање личне карте, њих 92.319 не посједује основне личне документе. У Федерацији БиХ највише грађана који су стекли право на добијање личне карте живи у Тузланском кантону - 424.613, од чега њих 10.009 не посједује личну карту. Највише грађана ФБиХ без личних докумената живи у Кантону Сарајево - 11.285, иако их је 404.509 стекло право на добијање личне карте. Најмањи број грађана старијих од 18 година живи у Посавском канотну - 38.334, од чега их само 735 нема личне документе. У Херцеговачко-неретванском кантону 8.415 грађана не посједује личну карту, Унско-санском кантону њих 7.005, од укупно 189.589. Ни у Републици Српској пказатељи нису бољи. У том бх. ентитету 1.195.143 грађана је остварило право на добијање личне карте, а 29.857 је не посједује. У Брчко дистрикту 8.457 грађана нема личну карту, а њих 84.679 има право на њу, што је десет посто становништва које је остварило право на ЛК. Законом о личној карти држављана БиХ регулисано је да ће се новчаном казном у висини од 10 до 100 конвертибилних марака казнити држављанин уколико, између осталог, не поднесе захтјев за издвање личне карте када је обавезан да тако поступи. Ту законску одредбу, према доступним подацима, крше многи. Податак о броју грађана БиХ који не посједују путне исправе, пасош, такођер је фрапантан. Од 3.271.938 грађана старијих од 18 година, њих 1.959.400 не посједује пасош. Овај број у ФБиХ највећи је у Тузланском кантону, гдје чак 232.367 држављана БиХ који ту живе, немају пасош. Одмах иза Тузланског, налази се Кантон Сарајево са 220.609 грађана, те Средњобосански кантон са 156.584 грађана без бх. путне исправе. У Републици Српској чак 705.976 грађана нема бх. пасош, а у Брчко Дистрикту 48.549. Блокирани у остваривању основних права Држављани Босне и Херцеговине који не посједују пасош, од 1. јула ове године немају право ући чак ни у сусједну Хрватску. Такви грађани, према Закону о личној карти држављана БиХ, уколико посједују личну карту, могу је користити за прелазак државне границе у одређеним околностима и под условима утврђеним билатералним споразумима између БиХ и друге државе. Истина, дио бх. грађана посједује држављанство Хрватске или Србије. Бх. власти немају тачне податке о броју тих грађана. И док се стручњаци у области друштвених наука уопште нису бавили овим феноменом, држављани Босне и Херцеговине који не посједују личну карту не могу остварити никаква права. Без личне карте грађани не могу прибавити ниједан други документ, попут пасоша или возачке дозволе, не могу се пријавити на берзу рада, не могу имати здравствено нити социјално осигурање, не могу ступити у радни однос, али не могу ни напустити земљу, јер немају основа за прибављање других докумената.