Бермудски троугао - ивица изгубљеног свијета

Неки теоретичари тврде да су нестанци бродова и авиона последица деловања ванземаљске технологије, напредне цивилизације Атлантиде, док постоји и они који мисле да је све завера америчке Владе.

Република Српска 01.10.2013 | 19:21 Неки теоретичари тврде да су нестанци бродова и авиона последица деловања ванземаљске технологије, напредне цивилизације Атлантиде, док постоји и они који мисле да је све завера америчке Владе.Локација југоисточно од САД, између Флориде, Бермудских острва и Порторика, позната је као "Бермудски троугао", и иако не постоји под тим именом ни у једној наутичкој или географској карти, не постоји човек који не зна о чему је реч. Познат је још и као "Ђавољи троугао", "Ивица изгубљеног света" и место је на којем годинама на мистериозан начин нестају авиони, бродови, људи... Увек по истом сценарију - посаде крену, јаве се базама и онда одједанпут прекину комуникацију и заувек ишчезну. Подаци говоре да је у "Бермудском троуглу" до данас нестало више од осам хиљада људи. Површина "троугла" је око милион и по квадратних километара, а записи да се ту нешто "чудно" догађа постоје још из доба Кристофора Колумба. Током својих многобројних путовања у бродском дневнику је забележио: "Видим необично играње светлости на хоризонту, велика светлећа лопта пала је са неба, а компас се чудно понаша. Може да се деси да никада не напустимо ове воде, али нећу то рећи посади, јер знам колико су сујеверни". Постоје документа која објашњавају нестанке и наводе да су многи од њих погрешно интерпретирани и преувеличани, као и да су последица људске грешке или отказивања технике. Углавном се ради о подацима званичних агенција и служби, и у свим пише да се природно окружење и клима нимало не разликују од других области у океану, те да нема доказа о било каквим "натприродним појавама". Ипак, многи нестанци до дан данас нису разјашњени и објашњени, а неки теоретичари тврде да ишчезавања летелица, бродова и људи не може бити проста људска грешка или случајност, већ да се ради о деловању "виших сила" или ванземаљске интелигенције, која познаје антигравитационе технике. Они тврде да ванземаљци имају базу на дну океана у којој испитују живот наше планете, а енергија коју њихови напредни уређају емитују обара авионе и потапа бродове који се превише приближе. Постоји и маштовита теорија да је за нестанке "крива" технолошки моћна цивилизација Атлантиде, која се од нестанка овог острва развијала далеко од очију модерног света и своју моћ утемељила на познавању енергије кристала. Једна о варијанти је и да постоји "рупа у времену", односно да су сви нестали и даље живи, да постоје на истом простору, али у другом времену, у "паралелној димензији". Може се чути да је све завера америчке владе која у области "троугла" има истраживачки центар АУТЕЦ (Атлантиц Ундерсеа Тест анд Евалуатион Центер) или једноставније АРЕА 51. Наводно, активности овог центра, односно експерименти који се у њему изводе, изазивају електромагнетне таласе који узрокују аномалије на води. Један амерички пилот сведочио је да је 1965. године летећи изнад овог дела мора видео необичан призор у води. У првом тренутку помислио је да је у питању кит, јер је са неба све изгледало као велика, тамна "мрља". Међутим, када се приближио угледао је нешто налик на подморницу, савршеног облика и светлуцаве површине. Али, чим се приближио "подморница" је моментално нестала, као да је море прогутало. Слично је записао и један јапански авијатичар, који је у води видео структуру пирамидалног облика, која је, када јој се приближио, излетела из воде поптуно "неприродним" начином кретања. Када је изронила, нагло је почела да мења боје - прво је била бела, па наранџаста, затим пурпурна и јарко црвена, да би за неколико тренутака постала потпуно црна. Покушао је да је прати, али је она одлетела "брзином светлости" и нестала из видеокруга пре него што је стигао било шта да документује фотографијом. Научније теорије говоре да је све последица деловања метанског гаса са дна океана, непредвидљивости карипско-атланске климе, природних катастрофа (земљотреса, олуја, урагана...). Топографија је "идеална" за незгодне јер је магла честа и врло густа. Професор Џозеф Монаган и студент Дејвид Меј са Универзитета Монак у Аустралији, на основу океанографских истраживања, открили су да на морском дну у овом подручју постоје значајне количине метан-хидрата, што изазива ерупције, тектонска померања и велике мехуре који се додатно шире путујући према површини. Научници тврде да ти мехури, у моменту када изађу на површину, могу да преврну и велике бродове, а гас који се том приликом ослободи улази и у моторе авиона, што изазива велика оштећења и руши летелицу у море. Пре неколико година објављено је да је на дну мора у области "троугла" пронађена велика пирамида од стакла или кристала. Ова необична структура, наводно, откривена је помоћу сонарне технологије и била је на дубини преко 2.000 метара. Већа је од свих познатих пирамида и потпуно је глатке површине. Четвороугаона база је дуга 300, а широка 200 метара, а врх досеже око 200 метара изнад морског дна. Како на врху постоји рупа, вода, наводно, пролази великом брзином што ствара подводни талас и вртлог. Објашњење је да се због тога формира и измаглица на површини, као и вир који повлачи бродове и чамце на дно. Што се тиче невоља са компасима, научници тврде да у овој области постоје необичне магнетне аномалије које утичу на кварење уређаја. Међутим, нико нема објашњење зашто никада ниједна олупина није пронађена, као ни тела несталих посада. Управо због чудних околности и необјашњивих тајни које годинама окружују ову област, "Бермудски троугао" је једна од највећих светских мистерија, феномен који је честа тема научне фантастике, љубитеља паранормалног и истраживача. Један од првих забележених инцидената догодио се 1918. године када је амерички брод "Киклоп" са 306 чланова посаде нестао без трага. Није пронађен ниједан остатак, а изостало је и било какво објашњења шта се догодило. Ипак, највећи нестанак у "Бермудском троуглу" забележен је 5. децембра 1945. године када је буквално ишчезло пет америчких бомбардера. Полетели су из Флориде у рутинску контролу, али се никада нису вратили на одредиште. "Лет 19" јавио се контролном торњу да је мисија обављена и да се враћају у базу, али су одједном упали у олују и прекинули комуникацију. Пилот Чарлс Тејлор збуњено је диспечарима покушавао да објасни где се налази и шта се догодило, а последња информација коју је успео да пренесе је да су негде изнад флоридских острва, познатијих као "Кеyс". После прекида комуникације летелице су заувек нестале, а никакав траг о њима није пронађен до данас. Морнарица САД све је објаснила грешком пилота и случај је затворен. Његова мајка, међутим, није могла да се помири са тим да њен син буде окривљен, па је самоиницијативно истраживала, трудила се да докаже његову невиност и да је савесно обављао свој посао. После многобројних ронилачних експедиција и стручних тумачења у званичне књиге разлог за нестанак летелица заведен је као - непознат. Године 1963. године потонуо је и танкер "Марина Сулпхур Qуеен" који је пре тог кобног пута испловио чак 63 пута и безбедно се вратио у луку. Овај, за тадашње време моћан брод, нестао је са 39 чланова посаде, а све што је пронађено било је неколико јакни и личних ствари морнара. Син капетана брода није желео да се прича на томе заврши, па је годинама покушавао да сазна истину, отворио и интернет страницу како би добио што више информација. Организована је и ронилачка екипа, за све се заинтересовала и телевизијска станица "Би-Би-Си". Међутим, и овога пута било какво логично објашњење је изостало. Нестанак посаде немачког брода "Анита" забележен је 1972., док је 1997. године неколико људи нестало са приватне јахте. Последњи инцидент догодио се пре десетак година када се амерички авион прелетајући "Бермудски троугао" потпуно заледио и озбиљно оштетио. Пилот је успео да авион са 22 члана посаде безбедно спусти на земљу, али америчка авијација до данас није објаснила шта се догодило. Назив "Бермудски троугао" први пут се појавио 1964. године у једном новинском чланку који је објашњавао мистеризне нестанке, али је име постало општеприхваћено тек када је Чарлс Берлис написао истоимену књигу 1974. године. Изазвала је велико интересовање, па је доживела и филмску адаптацију. О "Бермудском тоуглу" постоји и безброј документараца који су емитовани на телевизијским станицама Натионал Геограпхиц, Еxплорер, Хисторy... а овај необични феномен и данас заокупља пажњу и стручне јавности и лаика.