Karletovih 60...
Istanbulsko finale sam pogledao jednom u 14 godina, Ibru sam zbog Veratija pogodio u glavu! I o tome zašto je 4-4-2 bolji od sistema 4-3-3, zašto je Adrijano Galijani najbolji direktor sa kojim je radio i šta čeka Napolitance u narednoj sezoni…?
Fudbal 10.06.2019 | 22:00
A nije nije bilo traumatično koliko epsko finale sa Liverpulom, 2005. u Istanbulu, kada je AnčelotijevMilan – u to vreme verovatno najbolji sastav sveta – imao vođstvo od 3:0 na poluvremenu da bi kasnije izgubio titulu na penale. Ne čudi zato što Karleto taj meč izdvaja kao najteži poraz karijere.
“Bilo smo fantastični u prvom poluvremenu tog finala, ali smo u pauzi izgubili jedinstvo, a čak i tako smo pri rezultatu 3:3 imali sijaset šansi da dobijemo. Liverpul je jedva stojao na nogama, mnogi su njihovi igrači imali grčeve, borili su se za dragi život da bi došli do penala. Gledao sam tu utakmicu pre tri nedelje. Jedini put za opvih 14 godina”, priseća se Ančeloti.
Nije mu to naravno jedina gorka piluka koju je morao da proguta tokom 24 godine trenerske karijere.
“Najgora igra je bila na utakmici Bolonja – Milan u mojoj prvoj sezoni tamo. Igrali smo toliko loše tamo da smo rizikovali sam plasman u Ligu šampiona (Bolonja je slavila sa 2:0 četiri kola pre kraja sezone, Milan je na kraju završio četvrti, prim.aut). Uništio sam svlačionicu. Drugga takva utakmica je bila na klupi Pari Sen Žermena protiv Evijana u Kupu Francuske. Bio sam užasno besan na Marka Veratija, šutnuo sam neko parče kartona koje je pogodilo Zlatana Ibrahimovića u glavu. Pitao me je: ‘Mister, jeste li ljuti na mene?’. Rekao sam mu: ‘Ne, na nekog drugog’. Dodao bih na to i prvih 20 minuta naše utakmice protiv Arsenala u Londonu u ovoj sezoni Lige Evrope. Neobjašnjivo”.
Najbolju utakmicu odigraio je takođe u Lige šampiona, kada je savladao Mančester junajted. Generalno, taj period u Milanu verovatno mu je bio i najbolji u karijeri. Zato i ne čudi da ima visoko mišljenje o Adrijanu Galijaniju, tada prvom operativcu Rosonera.
“Galijani je najbolji od svih. Imao sam i neke prilično nasilne rasprave sa njim, ali je bio od funtamentalne važnosti u svakom trenutku mog boravka u Milanu. On je bio zaštitnik, medijator, razum. Za trenera, Galijani je idealni direktor. Niko ne može ni da mu priđe”.
Era u Milanu davna je prošlost. Sadašnjost je Napoli, mada se debitantska sezonu na jugu Italije uprkos obećavajućem početku nije bila blistava.
“Prva sezona je tranzicionalna. Zategli smo strelu, sad smo spremni da napadnemo”, kaže Ančeloti o prelasku sa formacije 4-3-3 Mauricija Sarija na sistem 4-4-2.
“Sistem 4-4-2 ti dozvoljava da pokriješ prostor mnogo bolje, posebno kad se braniš. Kad napadamo napadamo u formaciji 3-1-5-1, u drugim slučajevima sa 2-3-4-1. Problem sa 4-3-3 formacijom je što gubiš gustinu u centru kad napadaš, pa centralni napadači često budu ostavljeni sami protiv dvojice čuvara”, objašnjava Karleto, koga smo ove sezone gledali i u Beogradu protiv Crvene zvezde.
Tad smo videli i kako u odbrani igra sa četiri pozadi, ali kad napada šalje Marija Ruija u napad, dok se Nikola Maksimović povlači sa mesta desnog beka na štopera. Poslednja linija se transformiše gotovo u sekundi. Sistem nije više tako rigidan. Fudbal postaje sve brži. Fudbal se menja.
“Neprestano se menja i ne smeš da staneš, jer ćeš da zaostaneš. Ove sezone smo uveli neke nove stvari, na primer izgradnju akcije iz linije sa trojicom. Imam mlad stručni štab koji mi drži motivaciju i pritom informiše oko novih trendova. Tu mislim i na sina Davidea. On je najkritičniji glas grupe. Možda i zato što smo najbliži. Saslušam sve, sam donesem zaključak. Pomaže i što imamo sportskog direktora koji zna sve o svakome. Kristijano Đuntoli bi mogao da učestvuje u kvizovima. Jednom sam ga, čisto da ga testiram, pitao za nekog vezistu iz turske treće lige. Rekao mi je sve o njemu, čak i koliko često ide u kupatilo”, smeje se Ančeloti.
Dok je takvog raspoloženja nije vreme za penziju.
Izvor: mozzartsport
FOTO: Reuters
Komentari / 0
Ostavite komentar