Карлетових 60...

Истанбулско финале сам погледао једном у 14 година, Ибру сам због Вератија погодио у главу! И о томе зашто је 4-4-2 бољи од система 4-3-3, зашто је Адријано Галијани најбољи директор са којим је радио и шта чека Наполитанце у наредној сезони…?

Фудбал 10.06.2019 | 22:00 Три пехара Лиге шампиона, титуле са Миланом у Серији А, Челсијем у Премијер лиги, Пари Сен Жерменом у лиги 1 и Бајерном у Бундеслиги. Плус још и-ха купова, суперкова… Можете да га не волите или не, али кад Карло Анчелоти оде у пензију памтићемо га као једног од најтрофејнијих тренера у историји фудбала. Само што он не планира скоро у пензију. У опширном интервјуу који је поводом 60. рођендана дао за Коријере дело Спорт осећа се колико је легендарни Карлето инфициран фудбалом. Мада је и сам доживео нека трауматична искуства.

А није није било трауматично колико епско финале са Ливерпулом, 2005. у Истанбулу, када је АнчелотијевМилан – у то време вероватно најбољи састав света – имао вођство од 3:0 на полувремену да би касније изгубио титулу на пенале. Не чуди зато што Карлето тај меч издваја као најтежи пораз каријере.

“Било смо фантастични у првом полувремену тог финала, али смо у паузи изгубили јединство, а чак и тако смо при резултату 3:3 имали сијасет шанси да добијемо. Ливерпул је једва стојао на ногама, многи су њихови играчи имали грчеве, борили су се за драги живот да би дошли до пенала. Гледао сам ту утакмицу пре три недеље. Једини пут за опвих 14 година”, присећа се Анчелоти.

Није му то наравно једина горка пилука коју је морао да прогута током 24 године тренерске каријере.

“Најгора игра је била на утакмици Болоња – Милан у мојој првој сезони тамо. Играли смо толико лоше тамо да смо ризиковали сам пласман у Лигу шампиона (Болоња је славила са 2:0 четири кола пре краја сезоне, Милан је на крају завршио четврти, прим.аут). Уништио сам свлачионицу. Другга таква утакмица је била на клупи Пари Сен Жермена против Евијана у Купу Француске. Био сам ужасно бесан на Марка Вератија, шутнуо сам неко парче картона које је погодило Златана Ибрахимовића у главу. Питао ме је: ‘Мистер, јесте ли љути на мене?’. Рекао сам му: ‘Не, на неког другог’. Додао бих на то и првих 20 минута наше утакмице против Арсенала у Лондону у овој сезони Лиге Европе. Необјашњиво”.

Најбољу утакмицу одиграио је такође у Лиге шампиона, када је савладао Манчестер јунајтед. Генерално, тај период у Милану вероватно му је био и најбољи у каријери. Зато и не чуди да има високо мишљење о Адријану Галијанију, тада првом оперативцу Росонера.

“Галијани је најбољи од свих. Имао сам и неке прилично насилне расправе са њим, али је био од фунтаменталне важности у сваком тренутку мог боравка у Милану. Он је био заштитник, медијатор, разум. За тренера, Галијани је идеални директор. Нико не може ни да му приђе”.

Ера у Милану давна је прошлост. Садашњост је Наполи, мада се дебитантска сезону на југу Италије упркос обећавајућем почетку није била блистава.

“Прва сезона је транзиционална. Затегли смо стрелу, сад смо спремни да нападнемо”, каже Анчелоти о преласку са формације 4-3-3 Мауриција Сарија на систем 4-4-2.

“Систем 4-4-2 ти дозвољава да покријеш простор много боље, посебно кад се браниш. Кад нападамо нападамо у формацији 3-1-5-1, у другим случајевима са 2-3-4-1. Проблем са 4-3-3 формацијом је што губиш густину у центру кад нападаш, па централни нападачи често буду остављени сами против двојице чувара”, објашњава Карлето, кога смо ове сезоне гледали и у Београду против Црвене звезде.

Тад смо видели и како у одбрани игра са четири позади, али кад напада шаље Марија Руија у напад, док се Никола Максимовић повлачи са места десног бека на штопера. Последња линија се трансформише готово у секунди. Систем није више тако ригидан. Фудбал постаје све бржи. Фудбал се мења.

“Непрестано се мења и не смеш да станеш, јер ћеш да заостанеш. Ове сезоне смо увели неке нове ствари, на пример изградњу акције из линије са тројицом. Имам млад стручни штаб који ми држи мотивацију и притом информише око нових трендова. Ту мислим и на сина Давидеа. Он је најкритичнији глас групе. Можда и зато што смо најближи. Саслушам све, сам донесем закључак. Помаже и што имамо спортског директора који зна све о свакоме. Кристијано Ђунтоли би могао да учествује у квизовима. Једном сам га, чисто да га тестирам, питао за неког везисту из турске треће лиге. Рекао ми је све о њему, чак и колико често иде у купатило”, смеје се Анчелоти.

Док је таквог расположења није време за пензију.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Реутерс