Partizane, srećan ti rođendan!
Jugoslovensko sportsko društvo Partizan i fudbalski klub, kao pokretač crno-belih, slave 73. rođendan. Dirljiva čestitka Grobara: Sa željom da bude još veći, slavimo Partizanov 73. ! Crno-beli imaju čime da se podiče. . .
Fudbal 04.10.2018 | 21:40
Fudbaleri crno-belih su 27 puta bili šampioni države, prvi klub sa ovih prostora koji je stigao do finala Kupa šampiona, kao i do Lige šampiona.
U Fudbalskom klubu Partizan ponosni su na 73. godine postojanja, rad i rezultate.
“JSD Partizan spada u red najvećih sportskih društva u svetu, a po rezultatima, ostvarenjima i broju svojih vrhunskih sportista tokom svih ovih godina, verovatno je i jedno od najuspešnijih u sportskom svetu. Osvojeno je 27 titula šampiona države, 15 puta bili smo pobednici Kupa, Srednjeevropski kup osvojen je 1978. godine, a 1966. bili drugi u Evropi. Partizan je odigrao prvi meč protiv Sportinga u istoriji Kupa šampiona, kada je ovo danas najprestižnije takmičenje tek osnovano 1955. godine, potom smo dvaput igrali u Ligi evropskih šampiona novog formata, a i osam puta u Ligi evropske fudbalske federacije. Partizan je dao najviše reprezentativaca i ima najviše fudbalera koji su nastupili više od pedeset puta u državnom timu. Najviše trenera u našoj Prvoj ligi godinama je iz redova Partizana, a desetak nacionalnih selekcija sa svih kontinenata, kao selektori, vodili su naši stručnjaci. Naši treneri su vodili i najelitnije klubove Evrope i sveta. Partizan ima i omladinsku fudbalsku školu koju je UEFA, uz Ajaksovu, proglasila za najbolju na kontinentu…”, pohvalili su se na crno-beli na klupskom sajtu.
Zatim sledi podsećanje na prve dane…
“Datum rođenja je 4. oktobar 1945. godine, a pripreme su trajale mesecima pre toga. Svetozar Vukmanović – Tempo, svojim nesravnjivim entuzijazmom, zalagao se da se pri Centralnom domu Jugoslovenske armije oformi fudbalski klub, a kasnije da se to širi i na ostale sportove, u kojima bi bili sportisti koji su u vojničkoj uniformi. Tako su istog dana kada i fudbalska sekcija, rođene one i za atletiku, šah, košarku i odbojku. U leto 1945. godine u Beogradu je održavano svearmijsko prvenstvo, koje je okupilo i četiri stotine fudbalera. Među njima su bile i desetine poznatih igrača, pa i reprezentativaca pre početka Drugog svetskog rata, a koji su u to vreme bili u uniformi. Već tada je načinjen spisak najboljih. Kada je doneta odluka o osnivanju fudbalskog kluba, oni su već bili pozvani u Beograd i zajedno su trenirali. Igrači Partizana, dva dana po osnivanju, 6. oktobra, prvi put su istrčali na teren. Pobedili su reprezentaciju Zemuna sa 4:2 u sastavu: Čulik, Čolić, Beleslin, Čajkovski, Đurđević, Švaljek, Šereš (B. Mihajlović), Atanacković, Rupnik, Božović i Matekalo, koji je bio i prvi strelac (dao je dva gola. Šereš i Rupnik po jedan). Trener je bio Franjo Glazer. Već na prvim utakmicama pokazalo se da snazi Partizana tada niko nije bio ravan. Na sedam sledećih utakmica dali su 45 golova, a nisu primili ni jedan. Živeli su u Centralnom domu armije, nosili uniforme i svako je imao redovna zaduženja. Bobek je, recimo, bio bibliotekar…”
Bio je to početak stvaranja velikog kluba.
“Godine 1946. fudbaleri i ostali sportisti Partizana preseljeni su u barake na Šarenoj ćupriji u blizini Autokomande (kraj avalskog druma), gde je bilo sedište Partizanove fiskulturne škole. Njen prvi upravnik je bio Artur Takač. Danas, naravno, nema nikakvog traga od nekadašnjeg sportskog naselja i Fiskulturne škole Partizana. Publika je već znala imena: Franjo Glazer, Bela Palfi, Ratko Čolić, Franjo Šoštarić, Zlatko Čajkovski, Aleksandar Atanacković, Silvester Šereš, Prvoslav Boba Mihajlović, Dragomir Marjanović, Momčilo Radunović, Stjepan Bobek, Milivoje Đurđević, Radislav Janjić, Stanislav Popesku, Miša Šijačić, Ivan Švaljek, Florijan Matekalo, Jovan Vratan, Franjo Rupnik, Josip Krnjić, Vladimir Čulik i Miroslav Brozović.”
Neizbežna je i priča o stadionu.
“Tih prvih godina Partizan je igrao na stadionu predratnog kluba BSK (kapacitet mu je bio 5.500 hiljada na drvenim tribinama i oko 20 – 25.000 stajaćih mesta), koji je preimenovan u Stadion 20. oktobar, kasnije i Stadion CDJA, da bi već 1949. Partizan dobio novoizgrađeni stadion, koji je dobio ime – Stadion JNA. On je izgrađen na mestu stadiona BSK, koji je posle rata odlukom države bio dodeljen Partizanu”.
Partizan ne čine, ipak, samo svetli trenuci, bilo je i teških dana. Ali, FK Partizan ima i o tome stav.
“Istina, kažu neki kako u toj ljubavi ima i bola i tuge, ponekad izneverenih nada i nedosanjanih snova. Ali, oni nikada neće razumeti, ono što je nama tako vidljivo i jasno, da se svaki bol i svaka tuga, da se sve nade i snovi ovoga sveta, ispravljaju i ravnaju negde gore, povrh Topčiderskog brda i da ma kako osećali da nije uvek lako, zauvek ćemo znati koliko je lepo voleti Partizan”, piše na Partizanovom sajtu.
Tradicionalno, crno-beli će svečano proglasiti najbolje pojedince i klubove za 2018. godinu
Pre tačno 73 godine, 4. oktobra 1945, osnovano je jedno od najtrofejnijih sportskih društava na svetu - Jugoslovensko sportsko društvo Partizan.
U početku se zvalo Fiskulturno društvo Centralnog doma jugoslovenske vojske Partizan, a 1950. usled reorganizacije Partizan dobije ime koje je sačuvao do dana današnjeg.
Među prvim sekcijama JSD Partizana počele su da funkcionišu fudbalska, atletska, košarkaška, biciklistička i teniska. JSD Partizan danas broji 27 klubova u 24 sporta.
Takođe, u crno-beloj porodici nekada su postojali skijaški i bejzbol klub, ali su oni u međuvremenu ugašeni.
Ako gledamo po rezultatima, uspesima i vrhunskim sportistima koji su branili crno-bele boje, Partizan je jedna od najuspešnijih sportskih asocijacija na svetu.
Najveći uspesi "parnog valjka" jesu titula prvaka Evrope košarkaškog kluba 1992. godine, 7 titula evropskog vaterpolo šampiona i finale Kupa evropskih šampiona 1966. godine, u kome su fudbaleri Partizana poraženi od Real Madrida sa 2:1.
Boje Partizana branili su mnogi velikani jugoslovenskog i sprskog sporta, koji su i na planetarnoj sceni ostavili neizbrisiv trag. Član teniskog kluba Partizan bio je i jedan od najboljih tenisera sveta svih vremena Novak Đoković.
Spisak asova i velemajstora sporta, kao i svih državnih i međunarodnih trofeja i priznanja partizanovaca i Partizana je podugačak.
„Većina nas, mladih generala, koja je igrala i volela fudbal, okupila se i dogovorila da osnujemo fudbalski klub. Oko imena nije bilo natezanja: bili smo partizani, bilo je i najprirodnije da se naš klub zove Partizan“.
Petar Dapčević Peko, proslavljeni komandant iz Drugog svetskog rata, pre malo više od dve decenije je u samo dve rečenice oživeo sećanja na trenutak koji će promeniti istoriju sporta na ovim prostorima, na dan kad je osnovan - Partizan.
Tog 4. oktobra 1945, pri Centralnom domu tadašnje Jugoslovenske narodne armije, počeo je život crno-belih. Život koji je će mnogo godina kasnije legendarni Duško Radović opisati sentencom za sva vremena:
„Nije uvek lako, ali je uvek lepo...“
Danas klub iz Humske 1 slavi 73. rođendan.
Prva zamisao je bila da Partizan funkcioniše kao fiskulturni klub, kako bi vojnici JNA u uniformama održavali sklad tela i duha. No, s obzirom da je leta 1945. u Beogradu održano Svearmijsko prvenstvo države, na kome se, između ostalog, pojavilo i nekoliko stotina fudbalera, najboljih tog doba iz SFRJ, prešlo se na ideju više: da se sačini spisak najboljih koji su nosili uniformu i oni su mesec dana kasnije dobili poziv da se presele u Beograd.
Osnivačkom skupštinom Partizana, kako bi se to zvalo današnjim rečnikom, neformalno je predsedavao je još jedan general Svetozar Vukmanović Tempo. Bili su još prisutni još: Otmar Kreačić Kultura, Vujica Gajinović, Ratko Čoče Vujović (pet godina kasnije zvanično izabran za prvog predsednika), Konstantin Koča Popović i Mijalko Todorović Plavi.
Tako je nastao fudbalski klub. Dva dana kasnije odigrao je prvu utakmicu. Pod vođstvom trenera Franja Glazera savladan je Zemun (4:2). Prvi gol za Partizan postigao je Florijan Matekalo, na istom susretu bio je dvostruki strelac, a mrežu su pogađali još Šereš i Rupnik.
Ostalo je zapisano da je premijerni meč na igralištu „20. oktobar“ pred 200 gledalaca Partizan odigrao u sastavu: Čulik, Čolić, Beleslin, Čajkovski, Đurđević, Švaljek, Šereš (Boba Mihajlović), Atanacković, Rupnik, Božović, Matekalo.
Na taj način stvorena je istorija. Blistava, jer: Partizan je prvi učesnik Kupa šampiona (1955), prvi finalista Kupa šampiona sa ovih prostora (1966), prvi učesnik Lige šampiona iz Srbije (2003, 2010), 27 puta državni prvak, 15 puta osvajač kupa (i aktuelni vlasnik pehara), pobednik Srednjoevropskog kupa (1978), ali i klub koji je stvorio na stotine asova svetskog formata, čija se imena i dan-danas s poštovanjem izgovaraju širom planete: od Stjepana Bobeka, preko Milutina Šokišća, Velibora Vasovića, Milana Galića,Momčila Vukotića, Nenada Bjekovića, Predraga Mijatovića, Saše Ilića...
Fudbalski klub je perjanica Sportskog društva osnovanog istog dana, 4. oktobra 1945, a koje se smatra, uz Boku juniors, jednim od najtrofejnijih u svetu. Istog dana kad i fudbalski klub počele su da žive košarkaška, odbojkaška, atletska i sekcija za šah. Danas Sportsko društvo Partizan broji 27 klubova, a na čelu te organizacije je Milorad Vučelić, istovremeno i prvi čovek fudbalskog kluba, dok su potpredsendnici Nenad Golijanin i Andrea Arsović.
Osim fudbalskog, ogroman doprinos popularizaciji i uspešnosti sporta na ovim prostorima dao je i košarkaški klub. Crno-belih su bili prvaci Evrope (1992), tri puta osvajali Kup Radivoja koraća (1978, 1979, 1989), imaju 21 titulu državnog šampiona, 15 kupova, šest pehara regionalne Jadranske lige, a iznedrili su igračke, trenerske i funkcionerske veličine poput Radomira Šapera, Borislava Stankovića, Dragutina Čermaka, Ranka Žeravice, Dražena Dalipagića, Dragana Kićanovića, Dragana Todorića, Vlada Divca,Žarka Pasplalja, Željka Obradovića, Aleksandra Đorđevića, Predraga Danilovića, Željka Rebrače, Dejana Tomaševića, Nenada Krstića...
Među velikane sporta SD Partizan, ali i celog srpskog sporta, spadaju i vaterpolisti crno-belih, koji su sedam puta bili prvaci Evrope (1964, 1966, 1967, 1971, 1975, 1976. i 2011), 29 puta osvajači titule, pehar kupa zagrlili su 26 puta i oformili mnogobrojne asove. A vaterpolo škola crno-belih je bila i ostala baza za kasnije uspehe reprezenatcije, jer skoro da nema asa koji je doneo našoj zemlji medalju sa velikog takmičenja, a da nije nosio kapicu Partizana.
Slično važi i za rukometni, odbojkaški, hokej, ragbi, karate, tenis, atletski klub...
A dupla kruna je u rukama vaterpolista
U njihovu čast Sportsko društvo će od 17 časova organizovati svečanu dodelu godišnjih priznanja u Sportskom centru „Zemunelo“, a sve su najavili Grobari sinoćnjom bakljadom na stadionu u Humskoj i transparentom: „Sa željom da bude još veći, slavimo Partizanov 73.“
Srećan rođendan!
Izvor: B92/mondo.rs/mozzartsport
Komentari / 0
Ostavite komentar